Istorijski događaj u EBU, odluka izazvala diplomatsku krizu

Ženeva/Beč – Evropska radiodifuzna unija (EBU), koja predstavlja savez javnih medijskih servisa, osnovan 12. februara 1950. godine, sa sedištem u Ženevi – suočila se sa najvećom krizom u istoriji Evrovizije nakon što su četiri države članice Evropske unije zvanično najavile bojkot takmičenja 2026. godine. Španija, Holandija, Irska i Slovenija povukle su se sa prestižnog muzičkog događaja zbog odluke da se Izraelu dozvoli učešće.

Odluka je doneta 4. decembra 2025. na generalnoj skupštini EBU-a u Ženevi, gde članice nisu glasale o isključenju Izraela, već samo o uvođenju novih pravila za sprečavanje neprimerenong uticaja vlada i trećih strana na glasanje.

Španija prva iz „velike petorke“ koja napušta takmičenje

Povlačenje Španije predstavlja posebno značajan udarac za organizatore, jer je reč o jednoj od članica prestižne „velike petorke“ (Velika Britanija, Nemačka, Španija, Italija i Francuska) koja automatski finansira i učestvuje na Evroviziji.

Španski emiter RTVE najavio je septembra 2025. da će se zemlja povući ukoliko Izraelu bude dozvoljeno učešće. Upravni odbor RTVE-a potvrdio je da Španija neće učestvovati niti prenositi finale i polufinala Evrovizije 2026. godine.

Prema procenama, povlačenje Španije, koja je ove godine imala gotovo 6 miliona gledalaca, značajno će umanjiti prihode od sponzorstva i glasanja publike.

Irska televizija: „Nije moralno prihvatljivo“

Irski javni emiter RTE objavio je saopštenje u kome navodi razloge za bojkot takmičenja.

Televizija je istakla da učešće Izraela „nije moralno prihvatljivo“ i izrazila zabrinutost zbog humanitarne situacije u Gazi, naročito zbog izveštaja o ciljanom ubijanju novinara.

RTE je ove godine uplatio 100.000 evra za učešće na Evroviziji, a holandska i španska televizija odbile su da otkriju iznose svojih doprinosa.

Holandija: „Ne možemo usaglasiti učešće sa našim vrednostima“

Holandski emiter Avrotros jedan je od prvih koji je najavio bojkot. U zvaničnom saopštenju navedeno je da „učešće ne može biti usaglašeno sa javnim vrednostima koje su osnova naše organizacije“.

Holandija je ove godine imala 3,4 miliona gledalaca Evrovizije, a njeno povlačenje dodatno otežava finansijsku situaciju organizatora.

Slovenija: „Ne možemo stajati na istom odru sa zemljom koja je počinila genocid“

Slovenija je takođe potvrdila da neće učestvovati na Evroviziji 2026, a direktorka RTV Slovenija Ksenija Horvat istakla je da zemlja ne može biti deo takmičenja „u ime 20.000 dece koja su umrla u Gazi“.

RTV Slovenija najavila je da neće prenositi takmičenje i da nacionalni izbor za Evroviziju, poznat kao EMA, neće biti održan. Horvat je naglasila da novinari ne mogu izveštavati iz Gaze i da tamo vladaju izuzetno teške humanitarne prilike.

EBU pokušava da spasi situaciju novim pravilima

U pokušaju da umiri napetosti, EBU je predstavio paket novih pravila koja uključuju strožiji nadzor nad političkim porukama, promene u sistemu glasanja i naprednije sisteme za otkrivanje usklađenog glasanja.

Broj glasova koje može dati publika trebalo bi da se smanji sa dvadeset na deset, što bi otežalo moguće manipulacije. Velika većina članica podržala je nove zaštitne mere na tajnom glasanju.

Direktor Evrovizije Martin Grin izjavio je da je zadovoljan ishodom i naglasio da takmičenje mora ostati neutralno i da „ne sme biti korišćeno kao političko pozorište“.

Austrija kao domaćin suočena sa izazovima

Evrovizija 2026. održaće se u maju u Beču, Austrija. Austrijska nacionalna televizija ORF saopštila je da će izostanak četiri zemlje biti osetan, ali da neće ugroziti uspešnost takmičenja.

Grin je takođe uveravao da je Evrovizija finansijski obezbeđena uprkos bojkotu, iako stručnjaci upozoravaju na značajan pad prihoda od sponzorstava i gledanosti.

„Emisija neće patiti ni na koji način“, rekao je generalni direktor ORF-a, (isto što i RTS u Srbiji, javni medijski servis) Roland Visman, dodajući da oni koji se povlače i dalje imaju do sredine decembra da se predomisle.

Ipak, moguće i proširenje bojkota

Pored četiri zemlje koje su zvanično najavile bojkot, Belgija i Island razmišljaju o povlačenju sa takmičenja. Izvori bliski ovim emiterima sugerišu da bi i one mogle doneti odluku o bojkotu u narednim nedeljama.

Stručnjak za Evroviziju Pol Džordan izjavio je za Politiko da je „ovo možda najozbiljniji izazov sa kojim se Evrovizija ikada suočila“.

Podela među učesnicima

Dok jedne zemlje zahtevaju isključenje Izraela, druge, poput Nemačke, signaliziraju da bi se povukle ukoliko Izrael bude isključen, što pokazuje duboku podelu među članicama EBU. Island, iako nije članica EU, takođe je razmatrao bojkot, što ukazuje da se nezadovoljstvo širi van granica Unije.

Istorijski kontekst političkih bojkota

Evrovizija je kroz istoriju više puta bila pogođena političkim tenzijama. Gruzija je 2009. godine povukla svoju pesmu zbog aluzija na tadašnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina, dok je Ukrajina 2019. odustala od takmičenja zbog političkih nesuglasica oko izbora predstavnika. Jugoslavija je 1992. bila isključena zbog sankcija Ujedinjenih nacija. Ovi primeri pokazuju da Evrovizija, iako zamišljena kao apolitičan događaj, često postaje poprište međunarodnih sporova.

Budućnost festivala

Najavljeni bojkot četiri evropske zemlje mogao bi da umanji legitimitet takmičenja i dovede do smanjenog broja učesnika. Istovremeno, otvara se pitanje budućnosti festivala i njegove sposobnosti da prevaziđe političke podele. Evrovizija je decenijama bila simbol kulturnog povezivanja i muzičkog dijaloga, ali aktuelna kriza pokazuje da je teško održati neutralnost u vremenu kada političke tenzije oblikuju javni prostor.

U celoj toj „priči“, postavlja se i pitanje – šta Srbija treba da učini i koji je uopšte stav građana Srbije po ovom pitanju?