Katarina Velika

Carski Ermitaž, jedna od najčuvenijih kulturnih institucija na svetu, osnovan je 1764. godine kada je ruska carica Katarina Velika otkupila impozantnu kolekciju slika od nemačkog trgovca Johana Ernsta Gostkovskog. Taj trenutak obično se uzima kao simboličan početak muzeja, iako se sama ideja stvaranja riznice umetnosti u okviru ruskog dvorca rodila i ranije, još u doba Petra Velikog, koji je prvi i uveo rusku elitu u evropske tokove umetnosti i muzeologije.

Tokom narednih decenija, Katarina je nastavila da širi zbirku, pa je već krajem 18. veka Ermitaž postao jedna od najznačajnijih umetničkih kolekcija u Evropi. Ono što ga je činilo jedinstvenim nije bila samo količina dela – već njihov kvalitet. U muzeju se danas čuvaju Rembrantovi autoportreti, Rafaelove Madone, Mikelanđelovi crteži, ali i izuzetna zbirka antičke skulpture.

Malo poznat istorijski detalj, zabeležen u pojedinim ruskim enciklopedijama, odnosi se na činjenicu da je Katarina Velika držala deo svojih najvrednijih umetnina u privatnim prostorijama u kojima je boravila samo uzak krug ljudi. Taj deo palate nazvan je „Mali Ermitaž“, po čemu je kasnije čitav kompleks dobio ime. Zanimljivo je i to da su se u 18. veku upravo u tim salonima održavale prve ruske „umetničke večeri“, svojevrsni preteča modernih dana muzeja, gde su se okupljali pisci, filozofi i diplomatski predstavnici stranih država.

Tokom dva veka carskog pokroviteljstva, Ermitaž je prerastao u kulturnu riznicu koja danas čuva više od tri miliona artefakata, od antičkih skulptura i egipatskih reljefa, preko remek-dela Ticijana, Rafaela, Rubensa i Da Vinčija, do predmeta koji pripadaju istoriji ruske imperije.

Sama zgrada, nekadašnji Zimski dvorac, simbol je moći Romanovih, raskoši ruske aristokratije i prelomnih trenutaka evropske istorije.

Upravo takva tradicija stoji iza manifestacije Dani Ermitaža u Srbiji, koja se i ove godine održava u Beogradu, otvarajući vrata jedinstvenom pogledu na rusko-srpske istorijske veze.

Ermitaž

Ermitaž po drugi put među Srbima

Beograd je prvi put postao domaćin manifestacije Dani Ermitaža u Srbiji u oktobru 2023. godine, kada je uspostavljena saradnja između Muzeja Ermitaž i domaćih kulturnih institucija sa ciljem da se publici približi deo umetničkog i istorijskog nasleđa jedne od najznačajnijih svetskih muzejskih kuća. Od samog početka ideja manifestacije bila je da predstavljanje Ermitaža ne bude zasnovano samo na izložbenim postavkama, već da obuhvati i predavanja, radionice, filmske programe, susrete sa kustosima i interaktivne sadržaje koji mogu da privuku najrazličitije profilе posetilaca.

Vremenom, Dani Ermitaža u Beogradu prerasli su iz jednodnevnih prezentacija u višednevni kulturni program koji povezuje istoriju, umetnost, diplomatiju i nauku, čineći Beograd mestom susreta dve velike tradicije – ruske i srpske. U daljem tekstu izdvajamo samo deo događaja koji očekuju posetioce.

Zvanični početak manifestacije 17. novembar 2025.

Dani Ermitaža u Srbiji zvanično su počeli 17. novembra 2025. godine, u organizaciji Muzeja Ermitaž i kompanije „Gasprom njeft“ i uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije. Ovogodišnje izdanje festivala posvećeno je vladaru koji je oblikovao modernu Rusiju i snažno uticao na istorijske dodire sa Srbima – caru Petru Velikom.

Manifestacija traje sve do 31. januara 2026. godine, čime Beograd tokom više od dva i po meseca postaje domaćin jednog od najobimnijih kulturnih programa inspirisanih ruskom imperijalnom istorijom.

Petar Veliki

18.novembara 2025, otvaranje izložbe „Petar Veliki i Srbija“ (Ruski dom)

Centralni događaj manifestacije jeste međunarodna izložba „Petar Veliki i Srbija“, koja je počela 18. novembra u Ruskom domu u Beogradu i trajaće do kraja januara 2026.

Inače, ovo je prvi put da se u formatu međunarodne izložbe jedinstveno predstavlja dinastička, kulturna i politička veza između Petra Velikog i srpskog naroda. Postavka osvetljava period kraja 17. I početka 18.veka, kada odnosi dva naroda dostižu novi nivo,  prelazeći iz duhovne u vojno-političku sferu.

Posetioci će videti dokumentarnu građu, predmete iz perioda Petrove vladavine i segmente posvećene istaknutim Srbima u ruskoj službi. Izložba je otvorena u pomenutom Ruskom domu u ulici Kraljice Natalije 33, radnim danom od 9 do 21h i subotom od 10 do 18h.

Ulaz je slobodan.

Premijera filma „Imperatorke“ – prvi put pred publikom u Beogradu

U okviru bogatog programa, 4.decembra, sa početkom u 19 h u Ruskom domu (ulaz slobodan), biće održana i premijera filma „Imperatorke“, istorijske drame koja stiže u našu prestonicu kao deo ovogodišnjih Dana Ermitaža. Publika u Srbiji biće među prvima koja će videti ovo ostvarenje posvećeno vladarkama koje su oblikovale Rusiju nakon smrti Petra Velikog.

Beograd pod svetlom Ermitaža: 10 nedelja u kojima se prepliću epohe, umetnost i imperije

Ovogodišnji Dani Ermitaža u Beogradu pokazuju koliko jedan kulturni događaj može da preraste u pravi mali festival istorije, umetnosti i znanja. Umesto klasične muzejske prezentacije, posetioci će dobiti široku paletu sadržaja: od velikih izložbi i filmskih premijera do predavanja, razgovora sa kustosima, tematskih tura, radionica i stručnih prezentacija koje se smenjuju iz dana u dan.

Kalendar je koncipiran tako da svaki posetilac pronađe nešto za sebe, bilo da ga zanimaju carice i dvorska moda, politika Petra Velikog, obnova Zimskog dvorca, filmska umetnost ili priče o Srbima koji su ostavili trag u ruskoj imperiji.

Ono što ovu manifestaciju čini posebno dragocenom jeste činjenica da je većina programa besplatna i dostupna širokoj publici. Tako Beograd makar nakratko postaje mesto gde se prošlost oživljava pred posetiocima, gde se mogu čuti stručnjaci, pogledati dela inspirisana ruskim carskim epohama i doživeti atmosfera Sankt Peterburga i sve to bez napuštanja srpske prestonice. Dani Ermitaža time potvrđuju da kultura nije samo pitanje izložbe ili filma, već prostor susreta, dijaloga i iskustva koje ostaje sa publikom mnogo duže od trajanja same manifestacije.

Дани Ермитажа у Србиjи | Београд | 2025-2026