Italija je 12. decembra 2025. godine suočena sa generalnim štrajkom koji je organizovala Opšta italijanska konfederacija rada, najveća sindikalna centrala u zemlji. Odluka o štrajku doneta je početkom novembra, neposredno nakon što je vlada predstavila okvir budžeta za 2026. godinu, što su sindikati ocenili kao prelomni trenutak za reagovanje.

Italijanski dnevni listovi La Repubblica i Corriere della Sera navode da je reč o „najozbiljnijem socijalnom sukobu ove jeseni“, uz ocenu da je štrajk pažljivo tempiran uoči završne faze budžetske rasprave u parlamentu. Kako navode analitičari, sindikati su svesno izabrali trenutak u kojem politička većina još može da menja ključne stavke budžeta, čime je poruka štrajka usmerena direktno ka zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, a ne samo ka javnosti.

Foto: Guido Calamosca/LaPresse/AP

Zašto je zemlja stala

Prema tumačenju sindikata, predloženi budžet ne odgovara realnom ekonomskom stanju građana. Italijanska štampa ističe da se u fokusu kritika nalaze slaba zaštita kupovne moći zaposlenih, izostanak ozbiljnog rasta plata i penzija, kao i nedovoljna ulaganja u javno zdravstvo i obrazovanje.

List Il Manifesto piše da sindikati budžet vide kao dokument fiskalne discipline, ali ne i socijalne pravde.

Štrajk je zamišljen kao oblik direktnog pritiska na vladu, sa jasnom porukom da se bez socijalnog dijaloga ne može voditi stabilna ekonomska politika.

Koliko traje i kakve su posledice

Generalni štrajk traje tokom čitavog dana, dok je u saobraćaju, posebno na železnici i u javnom prevozu, obustava rada najavljena u periodu od 00.01 do 21.00 čas. Italijanski mediji izveštavaju o otkazanim linijama, smanjenom obimu javnih usluga i usporenom radu administracije.

U većim gradovima održani su masovni protesti. Prema procenama koje prenose italijanski mediji pozivajući se na organizatore, desetine hiljada ljudi okupile su se u Firenci, Rimu i Milanu, dok se štrajk ocenjuje kao jedan od vidljivijih sindikalnih izlazaka na ulice u poslednjih nekoliko godina.

Azertag

Kako italijanska štampa tumači ovaj štrajk

Analitički tekstovi u La Stampi i Il Sole 24 Ore ukazuju da ovaj štrajk nije samo reakcija na jedan budžet, već signal dubljeg nezadovoljstva zbog dugogodišnjeg pritiska na radnička prava. Posebno se ističe da Opšta italijanska konfederacija rada i dalje ima organizacionu snagu, mrežu poverenika i legitimitet da ujedini različite sektore u isto vreme, što je u savremenoj Evropi sve ređa pojava.

Zašto generalni štrajk nije svuda moguć

Italijanski primer pokazuje da generalni štrajk može da se sprovede samo tamo gde postoje očuvane i funkcionalne nezavisne sindikalne organizacije. U državama u kojima su sindikati decenijama sistematski slablјeni, gde je veliki deo zaposlenih vezan za javni sektor u kome su radna mesta relativno sigurna, a egzistencijalni pritisak manji, masovna obustava rada teško dobija zamah. Tome se često pridružuju politički i institucionalni pritisci na zaposlene, kao i strah od posledica po radno mesto.

Zbog svega toga, generalni štrajk danas ostaje izuzetak, a ne pravilo, svojevrsni fenomen. Italija i njeni građani su ovog decembra svetskoj javnosti demonstrirali kako izgleda društveni otpor i odgovor na negativna kretanja u zemlji u kojoj sindikati još uvek imaju snagu da se čuje njihov glas.