Brazil sutra bira predsednika, a Lula, koji traži četvrti mandat, ulazi u balotaž sa nezgodnim zaostatkom iz prvog kruga. Od tada je predsednik pokrenuo niz skupih mera: kraću radnu nedelju, veću socijalnu pomoć, jeftinije gorivo, olakšice za dužnike i besplatan prevoz vikendom. Kritičari to zovu klasičnim populizmom, a račun bi, ako Lula pobedi, stigao na naplatu odmah posle izbora.

Lula posle prvog kruga: korak iza Bolsonara

U prvom krugu 4. oktobra senator Flavio Bolsonaro, 45-godišnji sin bivšeg predsednika i saveznik Donalda Trampa, osvojio je oko 56,1 milion glasova, a Lula, koji ima 80 godina, oko 53,9 miliona. Anketama pre glasanja Lula je bio u blagoj prednosti, pa je rezultat bio neprijatno iznenađenje za njegov tabor.

Poslednje ankete objavljene sredinom meseca pokazuju tesnu trku. Prema Kvestu, Bolsonaro vodi sa 46 prema 44 odsto, Datafolja ga stavlja ispred sa 47 prema 45, što je pad Lulinog rezultata sa 49 odsto nedelju dana ranije, a CNT/MDA daje 46,8 prema 45,9. Sve su to razlike u granicama statističke greške.

Čim je ostao iza Bolsonara, Lula je otvorio državnu kasu. Novac, olakšice i obećanja stižu birača u nedeljama koje odlučuju o izborima, što je kritičarima dalo argument da je reč o izbornom inženjeringu.

Šta Lula nudi da ne bi izgubio

Kongres je deset dana pre balotaža usvojio zakon kojim se radna nedelja skraćuje sa šest na pet dana, a nedeljni fond sa 44 na 40 sati, bez smanjenja plate. Bolsonaro je tu meru podržao pred sam kraj kampanje. Poslovni krugovi upozoravaju da skraćenje radnog vremena bez rasta produktivnosti povećava troškove rada, pogađa mala preduzeća i može da podstakne inflaciju i neformalno zapošljavanje.

Lula je u septembru najavio povećanje za 15 odsto isplata iz programa Bolsa Familija, državne novčane pomoći siromašnim porodicama, koju je on sam pokrenuo 2003. Visina pomoći zavisi od veličine porodice i broja dece, a uslov je školovanje i vakcinacija dece. Povećanje je stupilo na snagu ove nedelje, nekoliko dana pre glasanja, i obuhvata blizu 50 miliona ljudi. Vlada procenjuje da će do kraja godine koštati oko 1,2 milijarde dolara. Kritičari trajne državne transfere nazivaju klasičnim populističkim oruđem za sticanje lojalnosti birača.

U sredu je Lula podržao kreditne olakšice i poreske podsticaje za mala preduzeća, uključujući jeftine kredite javnih banaka i mogućnost reprogramiranja duga. Procenjena cena je oko 600 miliona dolara u naredne tri godine. Uvedeno je i refinansiranje dugova za milione siromašnih Brazilaca, kako bi im se obrisale evidencije o neizmirenim obavezama. Opozicioni analitičari i tržišni komentatori to opisuju kao kratkoročno olakšanje koje ne rešava probleme finansijske pismenosti.

Dekretom su na 30 dana ukinuti savezni porezi na uvoz i prodaju benzina, uz mogućnost produženja. Subvencionisan je i dizel za uvoznike, a produžene su olakšice za etanol. Vlada procenjuje da te mere koštaju oko milijardu dolara. Na kraju, Lula je Kongresu poslao predlog zakona o besplatnom javnom prevozu vikendom, čija cena zavisi od modela i kreće se, prema stručnjacima, od jedne do 3,2 milijarde dolara.

Pojedinačno, nijedna od ovih mera nije katastrofa za budžet, ali zajedno čine paket vredan nekoliko milijardi dolara, koji stiže u džepove birača u poslednjim danima kampanje, a deo obaveza traje i posle izbora.

Druga strana: Bolsonarovi tereti

Ni Bolsonaro nije bez tereta. Obećao je da će pomilovati oca Žaira Bolsonara, koji je u kućnom pritvoru zbog 27-godišnje kazne za pokušaj poništavanja izbora 2022. U maju je izbila afera oko njegovog traženja od bankara Danijela Vorkara da finansira film o njegovom ocu, a Bolsonaro je porekao da je ikakva usluga razmenjena. Sa druge strane, Vrhovni sud je u avgustu odobrio da Savezna policija istražuje Lulinog najstarijeg sina zbog sumnje u nezakonito poslovanje povezano sa saveznom vladom. Među najvažnijim temama birača je kriminal, a Bolsonaro obećava obračun sa kriminalom i trgovinom drogom i smanjenje poreza.

Kina ili Amerika: šta Brazil dobija od koga

Kina je najveći trgovinski partner Brazila od 2009. Razmena je prošle godine dostigla rekordnih 171 milijardu dolara, od čega je izvoz Brazila u Kinu oko 100 milijardi. Kina kupuje 77 odsto brazilske soje, a u prvoj polovini ove godine odnela je i oko 69 odsto gvozdene rude, 54 odsto nafte i 53 odsto govedine. Istovremeno, Kina je i najveći dobavljač Brazila, sa četvrtinom ukupnog uvoza, u kome se sve više ističu električna vozila. Sjedinjene Države kupuju oko 11 odsto brazilskog izvoza, skoro tri puta manje od Kine.

Ono što Vašington nudi je manje trgovina, a više politika i bezbednost. Tramp je početkom oktobra rekao da izbore prati „veoma pomno", ali nijednog kandidata nije izričito podržao, pa su glavne ponude došle od Flavija. U maju je u Beloj kući razgovarao o carinama, retkim mineralima i organizovanom kriminalu i obećao da će Brazil, ako pobedi, ući u Trampovu inicijativu „Štit Amerika". U julu je tražio da se carine od 25 odsto odlože do posle izbora, ali su ipak uvedene, a Vašingtonu je tada ponudio novog pregovarača odmah posle pobede opozicije. Njegov program kao prioritet navodi ponovno pokretanje pristupanja Brazila OECD-u, a analitičari smatraju da bi smanjenje carina moglo da se dobije u zamenu za pristup brazilskim retkim mineralima.

Amerika Brazilu obećava političku blizinu i moguće smanjenje carina, a Kina već danas drži ključeve brazilskog izvoza. Zato nijedan od kandidata ne može sebi da priušti otvoren raskid sa Pekingom.

Pobeda Lule bi značila nastavak distance od Vašingtona i dalje oslanjanje na Kinu, ali i nastavak carina i političkog pritiska Trampove administracije. Pobeda Flavija otvorila bi vrata pregovorima sa Amerikom, ali i novim zahtevima: američki trgovinski predstavnik već proverava brazilske carine na etanol, platni sistem Pix i sprovođenje antikorupcijskih zakona. Čak i Flavijevi saveznici znaju da agrobiznis, jedan od stubova njegove desnice, zavisi od kineskih kupaca, pa je trgovina sa Pekingom dostizala rekorde i za vreme mandata njegovog oca, uprkos protivkineskoj retorici.

Sudbina BRIKS-a: Brazil ostaje ili odlazi

O Brazilu i BRIKS-u već smo pisali u tekstu Brazil u ili iz BRIKS-a. Lula je jedan od suosnivača grupe, a njegov program predviđa dublje usklađivanje sa BRIKS-om i Globalnim jugom, kao i veće korišćenje nacionalnih valuta radi smanjenja zavisnosti od dolara. Flavijev program BRIKS uopšte ne pominje. U junu je izjavio da će preispitati članstvo, a 22. septembra je poručio da će spoljna politika biti zasnovana na ekonomskom pragmatizmu i da Brazil „ne mora da bira stranu". Jedini kandidat koji je izričito tražio izlazak, Romeu Zema, ispao je u prvom krugu.

Većina analitičara smatra da bi izlazak bio malo verovatan, ali da bi Flavijeva vlada prešla na „selektivno učešće": zadržala bi trgovinu, a smanjila političku saradnju i usporila inicijative oko plaćanja u lokalnim valutama i lanaca snabdevanja. To je u suštini ono što je radio i njegov otac. BRIKS bi bez punog angažmana jednog od osnivača izgubio na težini, a Brazil bi sam sebe odsekao od platforme koja je postala glavna za njegovu međunarodnu saradnju.

Najverovatniji ishod je izuzetno tesan rezultat, a sudbinu izbora odlučiće nekoliko procenata neopredeljenih. Oko 8,7 miliona birača koji su u prvom krugu glasali za trojicu manjih kandidata, a koji su odbili da podrže bilo kog od dvojice finalista, mogli bi da odluče pobednika. Lula kocka sa tim da će mere koje birači osećaju odmah, veća socijalna pomoć i jeftiniji benzin, nadjačati utisak da je novac podeljen u poslednjem trenutku.

Ako Lula pobedi, račun će stići brzo: nova potrošnja, kraća radna nedelja i pritisak tržišta na budžet, uz nastavak carina iz Vašingtona. Ako pobedi Flavio, očekuje se politički zaokret ka Vašingtonu uz zadržavanje trgovine sa Pekingom, pa će se Brazil iz BRIKS-a pre povući tiho nego glasno. Kraća radna nedelja i veća socijalna pomoć ostaju na snazi u oba slučaja, jer ih je Kongres usvojio, a podržao ih je i sam Bolsonaro, dok će se spor oko pomilovanja oca i odnosa sa Vašingtonom preseliti u prvi plan.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.