„Kockanje ima duboko negativan uticaj na društvo: uništava živote, uništava porodice, stvara zavisnost i gura ranjive ljude u dugove i marginalizaciju. U mnogim naseljima, prisustvo igraonica postalo je faktor društvenog rizika, posebno pogađajući mlade ljude i porodice sa niskim primanjima. Zakon je na strani naroda. Sada ostaje da se vidi da li su i stranke u Lokalnom veću takođe na strani naroda. Projekat koji smo podneli je test odgovornosti za celu lokalnu političku klasu. Rumunskim gradovima je potreban sigurniji, zdraviji i dostojanstveniji gradovi, a eliminacija automata za igre na sreću iz fizičkih prostora je neophodan korak u tom pravcu“ ― istakao je odbornik rumunske USR-a Florin Dragulin u svom saopštenju za javnost.

Novi rumunski zakon menja pravila igre

I svi najveći mediji u Srbiji preneli su ovu vest, gde su pojedini čak naveli i zabeležene smrtne slučajeve  Rumuniji povezane sa mentalnom destrukcijom gubitnika na kocki.

Rumunska vlada usvojila je propise kojima lokalne samouprave prvi put dobijaju ovlašćenje da odluče da li će na njihovoj teritoriji biti dozvoljen rad kockarnica i slot mašina.

Do sada je licencu izdavala isključivo Nacionalna kancelarija za kockanje, bez učešća lokalnih vlasti.

„To nije mera protiv poslovnog okruženja, već odgovorna odluka da se zaštite mladi ljudi i porodice, spreči zavisnost od kockanja, poboljša socijalna klima u naseljima, smanji negativan uticaj na zajednicu.

Projekat je u skladu sa zakonskim okvirom koji je na snazi i ne utiče retroaktivno na postojeća ovlašćenja. To je administrativna mera koja se primenjuje za budućnost, u interesu naroda Buzaua „, rekao je odbornik Laurentiiu Stilpeanu.

Gradovi ustaju protiv „automata za sreću“

U Bacau, Buzau, Braili, Hunedoari, Jasiju, Slatini i Sfântu Gheorgeu već su pokrenute javne rasprave i nacrti odluka kojima se slot mašine uklanjaju iz gradskih naselja. Grad Zarnesti je otišao korak dalje i postao prvi u okrugu koji je zvanično zabranio kockarnice.

Prihodi ogromni, ali velike i posledice

Industrija kockanja donosi Rumuniji preko milijardu evra godišnje od poreza. Samo u 2025. godini prihodi od online igara premašili su 11,5 milijardi leja, dok su klasični slotovi doneli još 5,7 milijardi. Međutim, iza tih brojki krije se socijalna katastrofa: zavisnost, raspad porodica, dugovi i marginalizacija.

Kako stoji u jednom od obrazloženja: „Kockanje ima duboko negativan uticaj na društvo: uništava živote, uništava porodice, stvara zavisnost i gura ranjive ljude u dugove i marginalizaciju“ ― navodi rumunski portal Stirileprotv.

Bukurešt

Siromašniji i mladi — najčešće žrtve

Najviše stradaju siromašniji slojevi društva, koji u slot mašinama vide iluziju brzog izlaska iz krize. Umesto dobitka, oni tonu još dublje u dugove i očaj. Budući da siromašni čine ogromnu većinu, upravo ta većina postaje glavna žrtva kockarske industrije.

Posebno su pogođeni mladi, koji se lako privlače obećanjem „lakog novca“. Umesto budućnosti, mnogi završavaju u začaranom krugu zavisnosti i finansijskog sloma. Gradonačelnici upozoravaju da je kockanje postalo faktor društvenog rizika u mnogim naseljima, razarajući porodice i gurajući mlade u marginalizaciju.

Borba za zdravije zajednice

Lokalni lideri u Rumuniji poručuju da je vreme da se zajednice zaštite od kockarske destrukcije i da se gradovi pretvore u sigurnija, zdravija i dostojanstvenija mesta za život. Novi zakon je test odgovornosti za lokalne političare: da li će stati na stranu profita ili na stranu naroda.

Inicijator zakona „No Slots„, Diana Stoica, dodaje: Do danas, zakon je bio na strani industrije, a ne na strani naroda. Gradonačelnici nisu imali pravo glasa pred automatima koji su se pojavili preko noći. Zbog toga smo pre četiri godine predložili ovu meru u parlamentu, u paketima bez slota – mera koja takođe daje ovlašćenje lokalnim vlastima da očiste i zaštite ljude od ove pošasti. Trebalo je četiri godine da USR bude na vlasti da postane stvarnost. Ali, srećom, uspeli smo“.

Rumunija nije jedina, još manje prva u zaštiti svog stanovništva, posebno mladih: država u Evropi koje su već uvele potpune ili delimične zabrane kockanja ima više. Najpoznatiji primer je Norveška, gde su privatni operateri zabranjeni, a kockanje je dozvoljeno samo kroz državne monopole. Island i Poljska imaju stroge restrikcije, dok je u Albaniji fizičko kockanje gotovo potpuno zabranjeno.

Rumunija je sada pred izazovom — da li će milijarda evra poreza biti važnija ili potrebe lokalnih zajednica i njihovih lidera u zaštiti onih za koje ističu da su najviše pogođeni ovim segmentom društvene delatnosti.