Sudan, zemlja sa oko 50 miliona stanovnika, ušao je u otvoreni građanski rat u aprilu 2023. godine, kada su se dotadašnji saveznici pretvorili u neprijatelje. Sukob je izbio između Sudanskih oružanih snaga koje predvodi general Abdel Fattah al-Burhan i paravojne formacije RSF na čijem čelu je Mohamed Hamdan Dagalo, poznat kao Hemedti.
Njih dvojica su prethodno zajedno učestvovali u svrgavanju dugogodišnjeg predsednika 2019. godine i kasnije delili vlast kroz vojno-civilne prelazne strukture. Međutim, spor oko toga ko će imati stvarnu kontrolu nad državom i vojskom doveo je do potpunog raspada saveza. Ključna tačka sukoba bila je integracija RSF-a u regularnu vojsku. Vojska je zahtevala brzo potčinjavanje i centralnu komandu, dok je RSF želeo dug prelazni period koji bi zadržao njegovu autonomiju i moć.

Sudan/NYT

Ko su zaraćene strane i kolike su snage

Sudanska vojska (SAF) predstavlja formalnu državnu silu sa desetina hiljada aktivnih vojnika, vazduhoplovstvom, oklopnim jedinicama i tradicionalnom hijerarhijom. Ima uporišta u istočnom i severnom Sudanu, kao i u delovima Kartuma.

RSF je izrastao iz milicija korišćenih tokom ranijih sukoba u Darfuru i danas takođe broji desetine hiljada boraca. Njihova snaga leži u mobilnosti, mreži lokalnih saveznika i finansijskoj samostalnosti.

Kontrolišu delove Darfura, oblasti bogate zlatom i važne kopnene rute ka Libiji i Centralnoafričkoj Republici.

General Burhan, SAF

Kako je rat eskalirao

Napetosti su rasle mesecima oko raspoređivanja trupa u Kartumu. U aprilu 2023. borbe su eksplodirale u prestonici i brzo se proširile na Darfur i druge regione. Gradovi su razoreni, infrastruktura uništena, a državni aparat praktično se raspao.

Procene govore o desetinama hiljada poginulih, pojedini nezavisni izvori navode i preko 150.000 stradalih, dok je više od 10 miliona ljudi raseljeno unutar zemlje ili je izbeglo preko granice. Sudan se suočava sa jednom od najvećih humanitarnih kriza na svetu.

Ko podržava koju stranu

Ovo možda dosad i nije viđeno. Sudanska regularna vojska (SAF) ima političku i logističku podršku Egipta, koji stabilnost centralne vojske vidi kao ključnu za bezbednost regiona Nila. Ali ima podršku i Irana. Podrška dolazi i iz nekih drugih državnih struktura u regionu koje preferiraju očuvanje klasične državne hijerarhije i jake centralne vlasti, poput monarhije u Saudijskoj Arabiji. Tako su se S. Arabija i Iran našli na istoj strani.

Sa druge strane, RSF se povezuje sa podrškom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji imaju interes u rudnim resursima Sudana i strateškom uticaju na rute prema Crvenom moru i Sahelu. Pored toga, RSF ima razgranatu mrežu saradnje sa naoružanim grupama i kanalima snabdevanja preko Libije i Centralnoafričke Republike u kojoj je čuvena grupa Vagner bitan činilac unutrašnje stabilnosti tamošnjeg vladajućeg režima, ali i borbe protiv brojnih antivladinih pobunjeničkih formacija, o čemu više možete saznati – ovde.

Međutim, Rusi su u poslednje vreme okrenuli stranu i sada otvoreno podržavaju SAF. SAD su isprva za zličine osudili vođu RSF, a onda i vođu SAF. Ugušeni ukrajinskim i izraelsko-palestinskim sukobom, ali i Venecuelom kao i ratom u Zalivu, Sudan su tako svi ostavili  po strani, bar za sada.
A on, Sudan, izrastao je u trenutno najveće poprište regionalnog, ali i šireg nadmetanja, gde se sukob dve domaće sile pretvara u kolosalnu ljudsku dramu, veću od bilo koje druge: preko 150.000 ubijenih i preko 14 miliona izbeglih.

General Hamedti, RSF

Unutrašnje podele koje hrane rat i ciljevi RSF

Sudan je kroz istoriju večito podeljen između centra i periferije. Darfur na zapadu ima dugu istoriju milicija i etničkih sukoba. Kordofan i druge oblasti imaju sopstvene političke i plemenske dinamike. Ove podele sada se prepliću sa borbom između SAF i RSF-a, pa lokalni sukobi tako postaju potencijal i za njegovo širenje usled interesa više zainteresovanih strana. Bogata nalazišta zlata, ali i izuzetno značajna sudanska obala na Crvenom moru, pored više važnih mineralnih nalazišta, ključ su nevolja za sudanski narod.

Cilj RSF-a je da zadrži nezavisnu vojnu i političku moć, kontrolu nad ovladanim rudnicima, resursima i teritorijama, te da postane nezaobilazan faktor u budućem političkom uređenju Sudana. Nasuprot tome, Sudanska vojska želi da obnovi monopol države nad oružanom silom i eliminiše paralelne centre moći.
Ishod tog sukoba odrediće ne samo sudbinu Sudana već i stabilnost šireg regiona.

Zlato kao moćan resurs, važni minerali i najvažnija obala ponuđena Rusima za vojnu bazu time i kontrolu najvažnijeg pomorskog puta, što svakako nije obradovalo SAD, dovoljni su razlozi za nedaće koje su snašle narod Sudana o kome se toliko malo govori, a čije je stradanje daleko veće čak i od onog u Gazi i Ukrajini – zajedno.

Trenutna situacija

U glavnom gradu, višemilionskom Kartumu, relativno je mirno poslednjih meseci. Nakon oslobađanja grada i okoline uz proterivanje paravojnih snaga RSF, u grad i okolinu pod kontrolom regularne armije Sudana (SAF), vratilo se blizu 2 miliona izbeglih. Grad povremeno pogađaju  dronovi koji prouzrokuju žrtve među civilnim stanovništvom. Ipak, 12 miliona ljudi je i dalje raseljeno, uz krajnje dramatičnu humanitarnu situaciju. Svet ne preduzima ništa, osim otvaranja novih ratišta poput onog u Zalivu, prouzrokujući dodatnu patnju i žrtve.

Međunarodne humanitarne organizacije i nevladin sektor, permanentno ističu i negativnu ulogu UAE u opremanju i finansiranju paravojne RSF u Sudanu, što stvara dodatni jaz između S. Arabije i UAE. Detektovan je i dolazak više stotina kolumbijskih plaćenika preko UAE, regrutovanih za potrebe RSF, što je dodatno izolovalo UAE od svojih zalivskih komšijskih monarhija. Iako to ne brine previše predsednika UAE, Zajeda, snažno oslonjenog na podršku Izraela i jevrejskog lobija u SAD, brojne inkriminisane nedoumice ipak počinju da stvaraju negativnu sliku njegovog vođstva i unutar UAE.