Federalna služba bezbednosti Ruske Federacije (FSB), potvrdila je da je nedavno sprečila teroristički akt i pokušaj atentata na jednog od najviših ruskih zvaničnika Ruske Federacije i neposrednog dugogodišnjeg bliskog saradnika Vladimira Putina, Šojgu Sergeja.

Kako se navodi u ruskim medijima (Moskovski Komsomolec), ukrajinske specijalne službe nameravale su da uz pomoć ruskog para sa zavisničkim dosijeima i jednog Tadžikistanca –  na moskovskom groblju Trojekurovskoje, izvrše atentat na Šojgua prilikom posete groblju gde su mu sahranjeni roditelji i sestra, i to na dan obeležavanja godišnjice smrti njegove majke, 12.novembra.

Da se atentat dogodio, i da je uspeo, bio bi to dosad najveći udarac po unutrašnjim prilikama za RF

Uskoro će se navršiti (februara ’26) pune 4 godine od početka ukrajinskog sukoba. U nesrazmernoj moći dve sukobljene strane, bez obzira na svekoliku i izdašnu pomoć kolektivnog Zapada ukrajinskoj strani, Rusija predstavlja apsolutno dominantnog protivnika na svim poljima. No, tamo gde na takvom polju ne deluje Moskva, jer za tim nema potrebe s obzirom na uspehe na frontu, uveliko deluju ukrajinske službe bezbednosti i to duboko u ruskoj pozadini – u svojevrsnoj „sivoj zoni“ manje-više dozvoljene odbrane koja uključuje i atentate i druge oblike divrezantskog, subverzivnog, pa i terorističkog delovanja.

U tom smeru i vođena idejom da su u cilju odbrane sva sredstva dozvoljena, ukrajinske specijalne službe su obilato koristile unutrašnju rasutost ruskih bezbednosnih službi, dejstvujući duboko u ruskoj pozadini, poprilično precizno birajući izvršioce njihovih planiranih zadataka – uglavnom siromašne i verski različite pojedince iz centralno-azijskih država, ali i Ukrajince sa ruskim pasošima.

Neopreznost ili bolje reći nemogućnost unutrašnjih ruskih službi da pokriju ogromnu teritoriju i sve društvene i vojno-bezbednosne segmente u situaciji neposrednog ratnog okruženja, rezultiralo je spektakularnim (ne toliko po vrsti i obliku akcije, koliko po značaju likvidiranih) rezultatima eliminacije visokih vojnih zvaničnika Ruske Federacije, poput general-potpukovnika Kirilov Igora, šefa trupa za biološku, hemijsku i nukleranu odbranu RF, kao i njegovog pomoćnika Polikarpova, likvidiranih u decembru 2024. godine.

Izvršilac tog atentata bio je ruski Uzbekistanac.

Ubistvo general-potpukovnika Jaroslava Moskalika

Ukrajina nastavlja sa praksom likvidacija visokopozicioniranih ruskih oficira

Tako je u aprilu ove godine izvršena eliminacija i general-potpukovnika Jaroslava Moskalika, ni manje ni više nego zamenik načelnika Generalštaba oružanih snaga Ruske Federacije. Njegova smrt verovatno je predstavljala kap koja je prelila čašu i tako otvorila oči i ruskom vrhu i tamošnjim službama – da se apsolutno mora pojačati budnost nadležnih službi, posebno kada su u pitanju najviši donosioci ne samo odluka, već i planova u vezi sa delovanjem i razvojem ruskih oružanih snaga.

Izvršilac ovog atentata bio je Ukrajinac iz Sumija sa desetogodišnjim (od 2015) boravištem u Rusiji, ujedno i agent ukrajinskih specijalnih službi, Ignat Kuzin (1983).

Vršenje diverzantskih ili subverzivnih dejstava poput dizanja dela Transsibirske pruge u blizini Habarovska, pre nekoliko dana, a koja se koristi i za dopremanje municije i drugog naoružanja iz Severne Koreje, nisu i neće biti retkost u ovom sukobu uprkos krajnje neuobičajenoj situaciji da nijedna strana onoj drugoj nije objavila rat, a da istovremeno na obe strane sveukupno imamo i više od 1,5 miliona poginulih i ranjenih što vojnika, što (istina, u neuporedivo manjem broju) civila.