Komandant iranske vojske Amir Hatami poručio da su američke snage potisnute iz regiona i da se više neće vratiti u Persijski zaliv, Omanski zaliv i Ormuski moreuz. Istog dana Teheran je ponudio 30.000 dolara za zarobljavanje ili ubistvo američkog vojnika. Tramp je prethodno najavio da će Ormus proglasiti američkom teritorijom.

Hatami: Amerikanci moraju da napuste region

Komandant iranske vojske, general-major Amir Hatami, u nedelju je u Teheranu izneo jednu od najdirektnijih poruka Vašingtonu od početka rata, poručivši da su američke snage praktično potisnute iz regiona i da im više neće biti dozvoljen povratak u Persijski zaliv, Omanski zaliv i Ormuski moreuz.

Hatami je rekao da se američke baze u regionu ne mogu vratiti u prethodno stanje i da Iran neće dozvoliti ponovno uspostavljanje vojnih centara koji bi mogli da ugroze njegovu bezbednost. „Jedini put za Amerikance je da napuste region“, poručio je iranski general.

Ova izjava dobija dodatnu težinu jer dolazi manje od 48 h nakon Trampove najave da bi, po završetku rata i kako je rekao nakon „poraza Irana“, mogao da proglasi Ormuz teritorijom Sjedinjenih Država.

Tramp: Ormus će biti američki

Tramp je 14. avgusta, govoreći u Njujorku, rekao da će „prilično uskoro“ proglasiti Ormuski moreuz teritorijom SAD.

Njegova izjava nije bila praćena detaljima o tome kako bi Vašington takvu odluku uopšte sproveo, ali je predstavljala novu eskalaciju američke retorike u trenutku kada je plovidba kroz jedan od najvažnijih svetskih energetskih koridora gotovo zaustavljena.

Iran je Trampovu tvrdnju odbacio, dok Hatamijeva poruka pokazuje da Teheran na američke pretenzije odgovara potpuno suprotnom strategijom: ne samo da odbija američku kontrolu nad Ormuzom, već tvrdi da će sprečiti povratak američkih snaga u čitav prostor.

Ko zaista kontroliše Ormus?

Upravo tu se nalazi suština propadanja "mirovnog plana".

Vašington tvrdi da ima vojnu sposobnost da kontroliše pomorski prostor i da američka mornarica može da održava blokadu Irana „neograničeno“. Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je 13. avgusta da SAD imaju dovoljno kapaciteta da takvo prisustvo održavaju rotacijom snaga.

Teheran, međutim, tvrdi suprotno — da je Iran preuzeo faktičku kontrolu nad Ormuzom i da će odlučivati pod kojim uslovima će se pomorski saobraćaj normalizovati.

Činjenica koja ide u prilog iranskoj tvrdnji jeste da je normalan pomorski saobraćaj kroz Ormus gotovo potpuno prekinut. To što je američka mornarica prisutna u regionu ne znači automatski da je uspela da uspostavi slobodnu plovidbu kroz moreuz.

Drugim rečima, dve strane iznose potpuno suprotne tvrdnje o istoj stvari: Vašington kaže da kontroliše prostor, Teheran da je američka vojna kontrola potisnuta.

Iran dodatno podiže uloge: 30.000 dolara za američkog vojnika

Hatamijeva poruka nije se završila Ormuzom.

Iranska vojska je istog dana objavila da će isplatiti nagradu od 30.000 dolara, odnosno oko pet milijardi rijala, svakome ko zarobi ili ubije pripadnika američkih snaga i preda ga iranskim vlastima. Za ženu koja bi izvela takvu akciju predviđena je dvostruka nagrada.

Prema Hatamiju, odluka je doneta nakon velikog broja zahteva građana da učestvuju u takvoj akciji. Pretpostavka je da se ponuda odnosi na čitav region Persijskog zaliva, gde u lovu na pripadnike američke vojske može učestvovati bilo ko i bilo gde.

Ova odluka predstavlja novu i veoma oštru eskalaciju iranske ratne retorike, posebno zato što dolazi u trenutku kada Vašington istovremeno pojačava ekonomski pritisak i održava pomorsku blokadu Irana. Važno je istaći da američku vojsku u svom susedstvu ne simpatišu ni stanovnici zalivskih monarhija, iako su im monarsi iz ličnih razloga omogućili boravak u njihovim državama.

Iran, dakle, ne govori samo o Ormuzu

Hatamijeva izjava treba posmatrati šire od same rasprave o jednom moreuzu.

Teheran pokušava da nametne novu realnost u regionu: američke baze i vojno prisustvo, koje su decenijama bile jedan od temelja američke strategije na Bliskom istoku, više ne bi trebalo da imaju isti položaj.

Tramp, sa druge strane, upravo suprotno — govori o još direktnijoj američkoj kontroli ključnog pomorskog prolaza.

Zbog toga je Ormuz postao mnogo više od pitanja plovidbe i nafte. On je sada simbol pitanja ko posle rata određuje vojni poredak u Persijskom zalivu, a time i geostrateškog prelamanja — ko zadrži upravljačku moć nad prolazom, pobedio je.

Iako niko osim možda vrha kineske i ruske države na vlada informacijama o stvarnoj moći Teherana u ovom trenutku, jedno je sigurno — Teheran ne puca praznom puškom. Da u pušci ima municije, potvrđuje i američko držanje, kao i dejstvovanje sa bezbedne distance. Da su Iranu isporučeni ozbiljniji PVO sistemi i protivbrodske dalekometne rakete, američka mornarica bi "logorovala" u blizini Ibice, a ne u Arapskom moru.

Za sada nema potvrđene nove direktne reakcije Vašingtona baš na Hatamijevu izjavu od 16. avgusta. Ne propustite naše Korisne linkove na kraju ovog teksta, saznajte sve što na drugom mestu — nećete moći.