Kina i Rusija ne usporavaju. Dan nakon sednice premijera Šangajske organizacije za saradnju u Dušanbeu, kineski premijer Li Ćijang i ruski premijer Mihail Mišustin sastali su se u Sankt Peterburgu, na 31. redovnom susretu šefova vlada dve zemlje. Raspored susreta je neverovatan, a intenzitet saradnje, od razgovora na vrhu do turista na granici i zajedničkih vojnih vežbi, nema premca.

Kina i Rusija u Sankt Peterburgu: dve vlade, jedan plan

U sredu, 21. oktobra, Li Ćijang i Mišustin održali su razgovore u Sankt Peterburgu nakon kojih su potpisali zajedničko saopštenje kao i dogovoren paket sporazuma o saradnji u oblastima trgovine, vazduhoplovne i svemirske industrije, nauke, tehnologije i obrazovanja.

Na dnevnom redu bili su ekonomija i trgovina, investicije, energetika i resursi, saobraćajna povezanost, finansije i industrija, ali i veštačka inteligencija, biotehnologija i digitalna ekonomija. Dve vlade su se dogovorile i da obezbede uspeh Kinesko-ruskih godina obrazovanja, uz jačanje razmene u turizmu, kulturi, među mladima i u medijima.

Susret ima i simboličnu težinu: ove godine navršava se 30 godina od uspostavljanja strateškog partnerstva koordinacije i 25 godina od potpisivanja Ugovora o dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji, a godišnji susreti premijera održavaju se još od 1996. godine.

Robna razmena Rusije i Kine premašivala je 200 milijardi dolara tri godine zaredom, od 2023. do 2025, a samo u prvoj polovini ove godine dostigla je 134,175 milijardi dolara, što je rast od 25,6 odsto u odnosu na isti period lani. Kina je već 16 godina zaredom najveći trgovinski partner Rusije.

Putin i Si: susreti kakvih nije bilo

Na najvišem nivou ritam je još gušći. Samo ove godine dvojica predsednika videla su se u maju, tokom Putinove državne posete Kini, kada je potpisana i zajednička izjava o daljem jačanju sveobuhvatne strateške koordinacije, a zatim i u avgustu. Šire o tome pisali smo u tekstu Kina i Rusija sveobuhvatni strateški partneri koordinacije — za novu eru.

Si Đinping i Vladimir Putin su se tokom protekle decenije sreli više od 40 puta i razmenili preko 100 telefonskih poziva i pisama. To je gustina kontakata kakvu retko koji par svetskih lidera može da pokaže.

Kalendar je i dalje pun: Kina će u novembru biti domaćin samita APEC-a u Šenženu, a 2027. preuzima predsedavanje BRICS-om.

Turistički zaokret: Rusi ka Kini, Evropa bez milijardi

Najveći kuriozitet ove bliskosti vidi se na granici. Na prelazu Hejhe–Blagoveštensk do 14. septembra zabeleženo je preko milion putnika, što je skok od 56 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Pokretači su bezvizni režim za pogranične grupe, novi drumski most preko Amura i žičara koja direktno spaja dve države. Više o tome u tekstu Turistički zaokret veka: Rekord na granici Rusije i Kine – preko milion putnika na prelazu Hejhe.

Račun plaća Evropska unija. Pre 2022. ruski turisti su godišnje ostvarivali preko 17 miliona putovanja u zemlje Šengena i ostavljali više od 15 milijardi evra. Nakon obustave direktnih letova, ukidanja olakšanih viza i zabrane ulaska vozila sa ruskim tablicama, broj putovanja u EU pao je za 80 do 90 odsto, a evropski turistički sektor danas beleži gubitak od preko 12 milijardi evra godišnje. Najteže su pogođene Finska, Grčka, Italija, Španija i Kipar.

Novac koji je godinama odlazio u evropske hotele i restorane danas ostaje u Rusiji i u prijateljskim azijskim ekonomijama.

A gde je otišao ostatak? Turistička razmena Rusije i Kine porasla je za preko 200 odsto u odnosu na period pre pandemije. Tajland, Vijetnam i Ujedinjeni Arapski Emirati postali su nove glavne destinacije za odmor, a procvat je doživeo i domaći turizam: preko 75 miliona putovanja unutar Rusije u protekloj godini, uz popunjene kapacitete na Kavkazu, Altaju, Bajkalu i u Sočiju. Izuzetak je Japan, gde je tok ostao skroman zbog restrikcija i podrške Tokija sankcijama.

Više od 100 zajedničkih vojnih vežbi

Treći stub bliskosti je vojni. Od početka prošle decenije Kina i Rusija održale su više od 100 zajedničkih vojnih vežbi koje obuhvataju mornaricu, vazduhoplovstvo, protivvazdušnu odbranu, strateške bombardere, kopnene snage, specijalne jedinice i zajedničke komandne vežbe. Imaju i zajedničke centre za koordinaciju i redovno razmenjuju obaveštajne podatke. Detalje smo izneli u tekstu Više od 100 zajedničkih vojnih vežbi: Kina i Rusija tiho stvaraju vojni savez kakav svet još nije video.

Poslednja, sedamnaestodnevna pomorska patrola krenula je iz Ćingdaa, prošla kroz moreuze Mijako, Etorofu i Soja, obišla zapadni Pacifik, Ohotsko i Japansko more i završila se uplovljavanjem u Vladivostok. Posade su uvežbavale sletanje helikoptera na brodove partnera, protivterorističke operacije, spasavanje na moru, pregled i zauzimanje brodova.

Zvanično, ni Moskva ni Peking ne govore o vojnom savezu, ali više od stotinu zajedničkih vežbi, zajednički centri za koordinaciju i razmena obaveštajnih podataka daju nivo povezanosti kakav ne postoji ni između mnogih formalnih saveznika.

Kada se sve sabere, premijeri koji potpisuju pakete sporazuma, lideri koji se viđaju češće nego mnogi susedi, milion putnika na samo jednom graničnom prelazu i više od 100 zajedničkih vojnih vežbi, slika odnos koji se gradi na tri stuba istovremeno: političkom, ekonomskom i vojnom. Razlog je konkretan i nije od juče: Zapad je Rusiji zatvorio tržište, turiste i novac, a otvorio front ka Rusiji, dok je Peking jedini partner dovoljno velik da apsorbuje sve ruske potrebe pri čemu zauzvrat dobija stabilnu i bezgraničnu mogućnost isporuka energenata, ali i najmoćnijeg saveznika u pritisku na američku dominaciju.

Istovremeno, obema stranama odgovara trenutno aktivni model „bez saveza“, jer čuva slobodu manevra, a sve što bi ugovor garantovao već funkcioniše u praksi kroz zajedničke vežbe, razmenu podataka i redovne susrete. Najverovatniji ishod je zato nastavak istim, jednako snažnim tempom o čemu izveštavaju kineski državni mediji, uz rast u sva tri stuba, dok formalizacija, koju zvanično niko ne najavljuje, ostaje pitanje trenutka, a ne smera. Svaka nova sankcija ili pritisak iz Vašingtona taj će proces samo dodatno ubrzavati.

Na drugom kraju sveta, Amerika je i sama pomogla tom svetu, pa i sebi, da shvati bespomoćnost samostalne EU, a u određenom smislu i beznačajnost izvan evropskih okvira. Upravo iz tih razloga SAD forsiraju različite konekcije sa Indijom, uslovno rečeno saveznikom u okviru „Quad“ grupe (SAD, Japan, Indija i Australija), a čiji je sastanak na najvišem nivou dogovoren za novembar mesec ove godine. Glavni cilj jeste nastojanje SAD da vremenom „oiviči“ moć bujice koja dolazi u obliku kineske ekspanzije na svim frontovima, uključujući i vojni.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.