Nju Delhi ovog vikenda (12–13. septembar) postaje centar sveta – domaćin je 18. samita BRIKS-a, na kom se, uz Vladimira Putina i Si Đinpinga, prvi put u istoj sali nalaze i Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Značaj samita dodatno pojačava trenutak u kom se održava: dok Zapad nastavlja rat protiv Irana i tako pritiska čitav region Persijskog zaliva , ključni svetski proizvođači, ali i potrošači nafte – zemlje koje su istorijski i regionalno često na suprotstavljenim stranama – sede za istim stolom kao članice iste organizacije.

Ko sve stiže u Nju Delhi

Ministarstvo spoljnih poslova Indije objavilo je zvaničnu, potvrđenu listu od 26 učesnika – šefova država, ministara i lidera međunarodnih organizacija. Među šefovima država i vlada nalaze se: domaćin, premijer Indije Narendra Modi; predsednik Rusije Vladimir Putin; predsednik Kine Si Đinping; predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa; predsednik Irana Masud Pezeškijan; predsednik Egipta Abdel Fatah el-Sisi; predsednik Indonezije Prabovo Subijanto; premijer Etiopije Abij Ahmed; predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev; premijer Malezije Anvar Ibrahim; premijer Vijetnama Le Min Hung; predsednik Burundija Evariste Ndajišimije; i predsednik Filipina Ferdinand Markos Junior, koji dolazi u svojstvu predsedavajućeg ASEAN-a.

Nekoliko zemalja predstavljaju visoki zvaničnici umesto samih lidera: Saudijsku Arabiju princ Fejsal bin Farhan Al Saud (ministar spoljnih poslova), UAE šeik Kaled bin Mohamed bin Zajed Al Nahjan (prestolonaslednik Abu Dabija), Brazil ministar spoljnih poslova Mauro Vijeira (predsednik Lula da Silva ne dolazi lično), Kubu Bruno Rodrigez Parilja, Belorusiju Maksim Riženkov, Bahrein Abdulatif bin Rašid Al Zajani, Urugvaj Mario Lubetkin, dok Nigeriju i Ugandu predstavljaju potpredsednici država, Kašim Šetima i Džesika Alupo. Prisutni su i predstavnici međunarodnih organizacija: generalni sekretar UN Antonio Guterres, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus, generalna direktorka Svetske trgovinske organizacije Ngozi Okonjo-Iveala, predsednica Nove razvojne banke Dilma Rusef, i predsednica Azijske infrastrukturne investicione banke Zou Điaći.

Putin i Si u Nju Delhiju: prva Sijeva poseta Indiji posle sedam godina

Vladimir Putin stigao je u Nju Delhi na višednevnu radnu posetu, gde će učestvovati na Poslovnom forumu BRIKS-a (11. septembra), održati bilateralne razgovore sa premijerom Narendrom Modijem, kao i poseban sastanak sa južnoafričkim predsednikom Ramafosom. Rusku poslovnu delegaciju na forumu čini gotovo 300 ljudi. Putin i Modi trebalo bi da posete i prvi Indijsko-ruski međunarodni industrijski sajam u Delhiju, a lideri će zajedno zasaditi i banjan drvo – simbol, kako je najavio Kremlj, "ujedinjenih napora za budućnost".

Si Đinping stiže 12. septembra, na svoju prvu posetu Indiji u sedam godina – dolazak koji indijski mediji prate sa izuzetnom pažnjom. Poseta stiže samo nekoliko dana pošto su specijalni predstavnici Kine i Indije, na 25. rundi razgovora o graničnom pitanju održanoj u Pekingu 25. avgusta, postigli konsenzus u osam tačaka, ocenjen kao pozitivan signal poboljšanja odnosa. Dva dana pred sam samit, zvaničnici obe zemlje dodatno su se usaglasili o rešavanju spornog pitanja vojnih patrola duž zajedničke granice, sa ciljem povlačenja trupa na pozicije koje su važile pre pograničnog sukoba 2020. godine.

Nafta, Ormuz i novi centar sveta

Ono što ovogodišnji BRIKS suštinski razlikuje od ranijih sastanaka jeste geografija njegovog članstva. Šest od jedanaest članica – Kina, Indija, Indonezija, Iran, Saudijska Arabija i UAE – su azijske zemlje, koje po paritetu kupovne moći čine oko 83 odsto BDP-a bloka (90 odsto uz transkontinentalnu Rusiju), pri čemu sama Kina učestvuje sa 58 odsto. Kina je najveći svetski uvoznik sirove nafte, Indija tesno drugi i energetski potrošač koji najbrže raste, dok su Saudijska Arabija i UAE ključni izvoznici – Kina i Indija zajedno kupuju 44 odsto njihovog izvoza. Iran, iako pod ratnim pritiskom SAD, ostaje veliki proizvođač ugljovodonika unutar iste organizacije.

Ovakva energetska arhitektura znači da bezbednost snabdevanja unutar BRIKS-a više nije odvojiva od bezbednosti zalivskog prolaza i indijsko-okeanskih pomorskih ruta. Drugim rečima, militarizacija Ormuskog moreuza, koju trenutno sprovode SAD u ratu protiv Irana, direktno pogađa energetsku sigurnost čak četiri članice BRIKS-a istovremeno – Kine, Indije, UAE i samog Irana, ali i Saudijske Arbije koja još uvek nema formalno okončan proces pridruživanja – što ovaj samit čini mnogo većim od protokolarne razmene stavova.

Indijska igra na dve strane: BRIKS ujutru, Kvad popodne

Dok Nju Delhi domaćinski ugošćuje Putina i Sija, Indija paralelno nastavlja da produbljuje sopstvene vojne i ekonomske sporazume sa Kvadom – bezbednosnim dijalogom koji uz Indiju čine SAD, Japan i Australija, a koji Peking otvoreno doživljava kao alat za obuzdavanje kineskog uticaja u regionu. Ova dvostruka igra nije nova, ali se ovih dana dodatno pojačava, baš u trenutku kada Indija predsedava BRIKS-om i domaćin je najvažnijeg samita organizacije u poslednjih nekoliko godina. Više o tome možete saznati OVDE.

Indijski analitičari to ne doživljavaju kao nedoslednost, već kao svesnu strategiju "azijskog strateškog pluralizma" – Indija se, prema tumačenju analitičara bliskih kineskim medijima, oslanja na Vašington kroz Kvad, dok istovremeno sa Kinom i Rusijom sarađuje kroz BRIKS. Slično tome, Saudijska Arabija i UAE produbljuju odnose sa SAD dok sede u istom forumu sa Iranom, a Indonezija čuva sopstvenu nesvrstanu tradiciju unutar organizacije koju sve više oblikuju Kina, Indija i Rusija.

Platni sistemi umesto valute, i sve glasniji Globalni jug

Za razliku od ranijih godina, kada je dedolarizacija bila centralna tema, indijsko predsedavanje BRIKS-om pod sloganom "Izgradnja otpornosti, inovacija, saradnje i stabilnosti" fokus prebacuje na praktičnu platnu infrastrukturu – pre svega projekat BRICS Pay, decentralizovani sistem plaćanja i razmene poruka koji povezuje nacionalne mreže koje članice već koriste. Malo je verovatno da bilo koja članica želi preko noći da zameni dolar, jer bi takvim potezom pretrpeli štetu, zato je realnija strategija ono što analitičari nazivaju "finansijskom redundantnošću" – više valuta, više platnih ruta, manje pojedinačnih tačaka ranjivosti. Dedolarizacija definitivno jeste na meniju, ali se služi hladna.

Zato Vašington i dalje BRIKS čita gotovo isključivo kroz prizmu Kine, Rusije i poodmakle dedolarizacije – i time promašuje suštinskiju priču: azijski prioriteti razvoja, energije, tehnologije i povezanosti tiho se preoblikuju u ono što BRIKS zapravo i jeste. Pre svega ekonomski forum budućnosti, ali i svojevrsne političke diversifikacije. Sa Putinom i Sijem u istoj sali sa liderima Saudijske Arabije i UAE, uz prisustvo generalnog sekretara UN i čelnika ključnih svetskih finansijskih institucija, u trenutku dok SAD vode rat protiv još jedne članice organizacije – Irana – slika je koja se stvara u Nju Delhiju ovog vikenda i koja možda najbolje ilustruje koliko je pojednostavljeno gledati na svet kroz binarnu podelu Zapad - protiv ostatka sveta. Tokom proteklih nekoliko vekova Zapad je imao ekonomsku i političku prevlast, ali se danas globalni balans menja ka multipolarnom svetu. Još da Zapad to shvati i prihvati, planeti bi laknulo, a Ukrajina i Iran ni bi imali potrebe da se bore za sopstvenu slobodu.