Indijske rafinerije prekidaju kupovinu ruske nafte

Najveće indijske državne rafinerije — Indian Oil i Bharat Petroleum, kao i privatni gigant Reliance Industries — obustavile su kupovinu ruske nafte za isporuke u martu i aprilu. Kako prenosi Rojters, kompanije su odbile nove ponude, iako će u martu još uvek primiti deo ranije ugovorenih količina.

Ovaj zaokret dolazi nakon višemesečnog smanjivanja uvoza, ali je sada prvi put doneta odluka o potpunom prekidu novih nabavki.

Tramp i Modi/Bela kuća

Trgovinski sporazum sa SAD promenio tok, ali pretnja ostaje

Prema izvorima iz industrije, ključni razlog za promenu politike je novi trgovinski sporazum između Indije i SAD, kojim su značajno smanjene carine na indijsku robu. Američki predsednik Donald Tramp, koji snažno insistira na smanjenju ruskih energetskih prihoda, postavio je prekid kupovine ruske nafte kao jedan od uslova.

Indijske rafinerije moći će da obnove ugovore sa ruskim dobavljačima samo uz preporuku sopstvene vlade, što dodatno potvrđuje političku težinu odluke.

Administracija Donalda Trampa jasno je stavila do znanja da će Indija snositi posledice ukoliko nastavi kupovinu ruske nafte. U potpisanom dekretu navodi se mogućnost vraćanja 25% uvoznih dažbina na indijsku robu.

SAD su 7. februara ukinule te carine nakon što je Indija, prema američkoj interpretaciji, odustala od ruskih isporuka. Međutim, Vašington zadržava pravo da ih ponovo uvede ukoliko proceni da Indija nastavlja direktan ili indirektan uvoz ruske nafte. Sve o sporazumu Indija-SAD možete saznati – ovde.

Moskva/Vikipedija

Moskva: „Nema pretnje ekonomiji“ – da li je tako?

Ruski zvaničnici pokušavaju da umanje značaj indijskog povlačenja. Zamenik predsednika Komiteta za ekonomsku politiku Državne dume, Sergej Altuhov, ocenjuje da je ovakav razvoj događaja bio očekivan, jer SAD vode „trgovinski rat“ i vrše pritisak na Indiju, takođe, Indija je već ranije pokazala spremnost da pravi ustupke Vašingtonu, ali i da Rusija, tvrdi Altuhov, ima alternativna tržišta

Kao glavne pravce rasta Altuhov navodi afričke zemlje, koje, prema njegovim rečima, nisu pod američkim uticajem, kao i Kinu, koja je i dalje najveći kupac ruske nafte. Ipak, ako ovako ostane, udarac za ruski suficit je značajan.

Od 180 milijardi $ godišnjeg suficita Rusije, blizu trećine otpadalo je na onaj ostvaren u izvozu ruskih energenata Indiji. Pritom, Indija je u Rusiju izvozila manje od 5 milijardi $ godišnje, pa Modiju nije bilo teško da se odrekne strateških odnosa sa Rusijom. Jer, na drugoj strani, izvoz Indije u SAD je godišnje dostizao do blizu 90 milijardi $, a uvoz iz SAD, manje od 40.

Tako, deficit sa Rusima od 50 milijardi $, ali i suficit u trgovini sa SAD od 50 milijardi $, odredili su put Indije.

Lavrov: SAD odstupaju od dogovora

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je SAD da su prekršile dogovor o zajedničkom radu na rešavanju ukrajinskog pitanja. Prema njegovim rečima, Moskva je prihvatila američki predlog za prelazak na „punu, obostrano korisnu saradnju“, ali je Vašington nastavio sa sankcijama i pritiscima.

Lavrov tvrdi da SAD organizuju pravi „rat protiv tankera“, pritom pokušavaju da zabrane Indiji i drugim partnerima kupovinu ruske energije, ali istovremeno nastoje da ostvare  ekonomsku dominaciju uprkos postignutim dogovorima sa ruskom stranom.

Lideri na samitu BRIKS-a, Lula, Đinping, Ramafos, Modi i Lavrov

Da li je ugrožen BRIKS?

Indijska odluka otvara pitanje dugoročne stabilnosti BRIKS-a. Iako se ne radi o formalnom (ili dugoročnom) napuštanju ruskog energenta, politički signal je snažan: Indija balansira između strateškog partnerstva sa Rusijom i ekonomskih benefita koje nudi Vašington. Činjenica je i da ruska strana sa Indijom nije imala dugoročne i čvrste ugovore oko isporuka nafte, već su u pitanju fleksibilni aranžmani i tzv.spot kupovina.

Međutim, ukoliko se pritisci SAD nastave, a Indija nastavi da popušta u svakom segmentu odnosa sa Rusijom (uključujući i značajnu kupovinu naoružanja), to bi moglo da utiče na dinamiku i kvalitet odnosa unutar BRIKS‑a, posebno u energetskom i trgovinskom segmentu. U tom slučaju Indija bi najverovatnije bila izuzeta iz eventualnih daljih integrativnih procesa ove grupacije, jer premijer Modi — pod upadljivim uticajem tajkunskih krugova u Indiji, čvrsto povezanih sa službama SAD i Britanije — već duže vreme koketira sa Vašingtonom: najpre sa Bajdenom (kao i sa Australijom, posebno u kontekstu jačanja Kine u Pacifiku i Indijskom okeanu), a potom i sa Trampom. Time Modi postepeno gubi kredibilitet u međusobnim odnosima unutar BRIKS‑a.

Indija se tako pokazala kao nepouzdan partner, i to je sada realnost trenutka koja primorava ostale vodeće članice BRIKS‑a da menjaju svoju strategiju. Nedavni zagrljaji sa Putinom (tokom posete Indiji, na „jačanju strateškog partnerstva“) i sa Đinpingom (u Pekingu) očigledno su bili „prazan skup“. Baš kao i oni sa brazilskim liderom Lulom ili južnoafričkim predsednikom Ramafosom, koji su — za razliku od današnjeg Modija — po političkim i ličnim stavovima i više nego daleko od Trampa.

Očigledno je da indijski privatni kapital, sa ličnim i dubokim vezama sa Trampovom porodicom (Ivanka Tramp je čest gost na proslavama indijskih milijardera), a koji je ujedno i glavni finansijer i arhitekta Modijeve vlade — posebno od trenutka kada je izgubio parlamentarnu većinu i morao da u koaliciju ubaci rezervne partije — ima presudan uticaj na političke procese na indijskom potkontinentu.