Samit lidera Berlinskog procesa održan je danas u Miločeru kod Budve, čime Crna Gora zatvara jednogodišnje predsedavanje ovom regionalnom inicijativom. Skup su otvorili domaćin, premijer Milojko Spajić, i nemački kancelar Fridrih Merc, a okupio je lidere svih šest zapadnobalkanskih ekonomija, među njima Edija Ramu, Aljbina Kurtija, Hristijana Mickoskog i Borjanu Krišto, kao i evropsku komesarku za proširenje Martu Kos. Srbiju predstavljaju premijer u tehničkom mandatu Đuro Macut i ministar za evropske integracije Nemanja Starović.

Šta je Berlinski proces i čemu služi

Berlinski proces je diplomatska inicijativa koju je 2014. godine pokrenula tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel. Cilj mu je jačanje regionalne saradnje, rešavanje otvorenih pitanja, bolja saobraćajna i energetska povezanost i priprema zemalja regiona za pristupanje Evropskoj uniji.

U procesu učestvuje zapadnobalkanska šestorka – Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, "Kosovo", Severna Makedonija i Srbija – kao i partnerske zemlje: Austrija, Bugarska, Hrvatska, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Poljska, Slovenija i Velika Britanija. Samiti lidera održavaju se svake godine u drugoj prestonici. Prošlogodišnji, u Londonu, bio je dvanaesti po redu, a tamo je Crna Gora preuzela predsedavanje za 2026.

Važno je razumeti šta Berlinski proces nije: on ne zamenjuje pristupne pregovore sa Briselom i ne daje članstvo nikome. To je politički forum na kome se region i najuticajnije članice EU sastaju za istim stolom. Među opipljivim rezultatima su postepeno ukidanje rominga između zemalja regiona i osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO).

Poruke sa samita u Miločeru

Merc je u otvaranju poručio da su reforme, politička volja i regionalna saradnja ključni za dalji napredak Zapadnog Balkana. Upozorio je da nerešena pitanja iz prošlosti i politička polarizacija koče izgradnju stabilnije Evrope.

„Moramo normalizovati dijalog između Prištine i Beograda“, poručio je nemački kancelar, dodavši da nasilje, kada je reč o protestima, ne sme biti opcija ni za jednu stranu.

Merc u Miločeru nije objasnio šta tačno podrazumeva pod normalizacijom, ali je njegov prethodnik Olaf Šolc to u Prištini 2022. izrekao otvoreno – „dve zemlje koje se ne priznaju ne mogu da budu deo EU“ – a nemački ambasador na "Kosovu" potvrdio je 2024. da taj stav i dalje važi, dok Brisel zvanično ostavlja otvorenim da li normalizacija znači i formalno priznanje.

Merc je ocenio i da je Berlinski proces od susreta u Tivtu u junu vraćen na pravi kolosek. Prema njegovim rečima, Crna Gora je gotovo završila pristupne pregovore, a predlozi o proširenju zasnovanom na zaslugama, koje je zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom izneo, u velikoj meri su prihvaćeni u Evropskoj komisiji.

Marta Kos je uoči samita poručila da su pred zemljama regiona nedelje i meseci presudnih trenutaka. Crna Gora, rekla je, treba da privede kraju proces pristupanja, Albanija da zadrži tempo, a Kosovo da nastavi u skladu sa međunarodnim pravom i vladavinom prava. Posebno je podsetila da Srbiju sledeće nedelje čekaju izbori.

Macut je na panelu „Region u pokretu“ rekao da punopravno članstvo u EU ostaje strateški cilj Srbije i da je Beograd posvećen reformama u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, kao putu ka postepenom uključivanju u jedinstveno tržište Unije. Dodao je da Berlinski proces mora da sačuva inkluzivnost i razvojnu orijentaciju, kao i da otvorena politička pitanja u regionu imaju svoje posebne okvire, od kojih nijedan ne može da zameni drugi. U danu kada Merc traži normalizaciju dijaloga Beograda i Prištine, ta poruka može da se čita i kao pokušaj da se kosovsko pitanje ne meša sa ostalim temama samita.

Hrvatsko-crnogorski čvor u senci samita

Dok su se lideri okupljali, najviše pažnje na marginama privukao je hrvatski premijer Andrej Plenković. Vlada Crne Gore je 19. oktobra naknadno odobrila spomen-ploču kod ulaza u bivši vojni objekat Morinj, koja ostaje na istom mestu i sa postojećim natpisom, i promenila ime kotorskog bazena koji je od 2021. nosio ime vaterpoliste Zorana Gopčevića. Zagreb tvrdi da je Gopčević bio čuvar u logoru Morinj, u kome su devedesetih bili zatočeni hrvatski civili i ratni zarobljenici. Bazen će ubuduće nositi ime Petra II Petrovića Njegoša.

„Odluke Vlade Crne Gore su u dobrom smeru“, rekao je Plenković, najavivši da će se u popodnevnim satima u Miločeru sastati sa Spajićem. Time je, kako je naveo, rešeno dva od osam pitanja koja Zagreb postavlja Podgorici, a „ima ih još“.

Na hrvatskom spisku ostali su obeštećenje bivših logoraša iz Morinja, potraga za 14 osoba koje se i dalje vode kao nestale u ratu u Hrvatskoj, procesuiranje ratnih zločina, imovinsko-pravni zahtevi hrvatskih porodica u Crnoj Gori, nastavak pregovora o razgraničenju na moru i povratak školskog broda „Jadran“. Šest zahteva vezano je za pregovaračko poglavlje 23, a dva za poglavlje 31.

Kos je ocenila da bilateralni zahtevi formalno nisu deo pregovaračkog procesa, ali da se moraju rešiti jer je za završetak pregovora potrebna saglasnost svih 27 članica EU. Odluke Vlade u Podgorici izazvale su kritike i kod kuće: predsednik Crne Gore Jakov Milatović i predsednik opštine Kotor Vladimir Jokić ocenili su da je rešenje loše osmišljeno i da produbljuje podele.

Miločer je potvrdio da se region kreće u dva tempa. Crna Gora ulazi u završnicu u kojoj joj najviše smetaju ne briselske procedure, već pravo veta svake od 27 prestonica, pre svega Zagreba. Srbija na samit dolazi sa vladom u tehničkom mandatu, nekoliko dana pred izbore, i sa porukom Berlina da dijalog sa Prištinom ostaje na stolu. Najverovatniji ishod je da Crna Gora ostane prva u redu, uz hrvatske uslove kao glavnu kočnicu, dok će Srbija tempo moći da odredi tek kada se posle izbora formira nova vlada.

Ceo proces pridruživanja EU je više nego upitan, i to ne samo sa pozicije pojedinačnih strateških interesa. Ako se od Srbije traži i očekije da se samorazgradi i odrekne najvažnijeg dela teritorije, Kosova i Metohije, zašto to nije bio uslov za članstvo bilo koje zemlje članice, uključujući zemlje kandidata?

Posebna nepoznanica jeste princip usmeravanja država kandidata i lokalnih rukovodstva ka članstvu u političkoj organizaciji krupnog kapitala kakva jeste EU, a da nijedna nije dobila verifikaciju takve politike kroz prethodni referendum. Ovako, ceo sistem je postavljen tako da se tek onda kada je sve gotovo i usklađeno sa Briselom, proforme raspiše referendum o članstvu u EU, umesto na startu kretanja ka tom cilju tokom koga se vrše tektonske unutrašnje promene u zemlji članici.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.