Vlada Crne Gore usvojila je novi program rasta zarada nazvan "Euro model", kojim minimalna neto plata od januara 2027. raste na 1.000, 1.250, odnosno 1.400 evra – u zavisnosti od stepena obrazovanja radnog mesta. Ali premijer Milojko Spajić tom prilikom nije samo najavio brojke – po prvi put je crnogorskim iseljenicima širom sveta, uglavnom mladima koji su decenijama odlazili u potrazi za boljim životom, uputio direktan poziv da se vrate kući.

Šta tačno donosi "Euro model"

Prema Vladinom saopštenju, novi model obračuna zarada, primenljiv u javnom i privatnom sektoru, garantuje minimalnu neto platu od 1.000 evra za radna mesta koja zahtevaju osnovno i niže obrazovanje, 1.250 evra za srednje obrazovanje, i čak 1.400 evra za radna mesta sa visokim obrazovanjem. Programom je obuhvaćeno više od 250.000 zaposlenih. Uz to, predviđeno je smanjenje poreskog opterećenja rada – od svakog evra koji poslodavac izdvoji za zaposlenog, radnik će zadržati od 92 do čak 97 centi, u zavisnosti od visine zarade. Aprilske prosečne penzije trebalo bi da pređu 600 evra, minimalna penzija preći će 500 evra, a penzije će se od 2027. usklađivati četiri puta godišnje. Svaki penzioner dodatno dobija 100 evra pomoći za zimu već u decembru ove godine.

Spajić je najavio i da će prosečna neto zarada u Crnoj Gori, prema svim analizama, sa sadašnjih oko 1.000 evra ubrzo porasti na preko 1.400 evra – što bi, kako je istakao, bilo više nego u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj, sa Hrvatskom kao jedinom "zdravom konkurencijom" u regionu.

Poziv koji do sada niko u Crnoj Gori nije uputio

Ono što ovu vest izdvaja od uobičajenih najava povećanja plata jeste završni deo Spajićevog obraćanja, direktno upućen crnogorskoj dijaspori. Premijer je podsetio da su "obeshrabreni, mladi odlazili u talasima" iz "lavirinta feudalne ekonomije niskih zarada, balkanskog nacionalizma i ratova", i da je Vlada shvatila da su "najbitniji resurs države – naši ljudi".

"I na kraju jedna poruka, za one koje će najava ove reforme zateći u Minhenu, Beču, Dablinu, Cirihu ili Čikagu – više ne morate birati između porodice i pristojnog života. Vratite se. Crna Gora vas čeka. Vreme je za život po Euro modelu!" – poručio je Spajić, upozorivši da su "pojedine zemlje olako shvatale gubitak" mladog stanovništva ulaskom u EU, "gorko se kajući kasnije kada su izgubile preko 20 odsto stanovništva" – najavljujući da Crna Gora ne planira da dopusti da joj se to isto dogodi.

Tri decenije u kojima se ovakav poziv nije mogao ni zamisliti

Vredi podsetiti u kom kontekstu ovakav poziv uopšte postaje moguć. Crna Gora je gotovo tri decenije, od 1991. do izbora 2020, bila praktično pod neprekidnom i neprikosnovenom vlašću Mila Đukanovića i njegove Demokratske partije socijalista – sistema koji su mnogi međunarodni posmatrači i domaća opozicija godinama opisivali kao autokratski, sa kontrolom nad medijima, institucijama i ekonomijom koja je mladima ostavljala malo prostora sem odlaska. Tek nakon što je ta tridesetogodišnja vladavina okončana na izborima 2020, otvoren je prostor za reforme poput ove.

Da li će "Euro model" zaista preokrenuti decenijski trend iseljavanja, pokazaće vreme – jer ekonomske reforme same po sebi retko menjaju sudbine porodica preko noći. Ništa manje bitno pitanje nije i pitanje političkih sloboda, jednakosti, borba protiv partokratije, potpuno oslobađanje društva od te vrste stega koje uništavaju društvo koje je napadnuto, istima zaposednuto. Simbolika poziva je jasna: prvi put neko sa vrha crnogorske vlasti po mnogo čemu utemeljeno - mladima u dijaspori poručuje da ih kuća čeka i to sa platama koj daju visok stepen sigurnosti i motiva, oduzimajući razlog za odlazak. Njihov bi povratak za crnogorsko društvo znači samo jedno: jačanje društva i dalju izgradnju demokratskih i institucionalni kapaciteta urušenih decenijskom vladavinom jednopartijskih interesdžija koji su svojim delovanjem generisali neravnopravnost, ekonomsku, pravnu i političku, forsirajući na taj način podele i nestabilnost u crnogorskom društvu. Čini se da je tako nešto konačno iza Crne Gore, iako i danas postoje minorni subjekti željni nekadašnjih (nacionalnih) podela i nestabilnosti koje te podole sa sobom nesumnjivo donose.