Evropska komisija priprema pristupni ugovor za Crnu Goru koji bi prvi put u istoriji EU sadržao trajna ograničenja i specijalne zaštitne mehanizme – instrumente koji bi Uniji omogućili da reaguje ako nova članica počne da odstupa od demokratskih standarda ili vladavine prava. Ideja je da se spreči ponavljanje scenarija Mađarske, koja godinama blokira odluke EU i koristi pravo veta kao političku polugu.

Crna Gora je tako izabrana kao svojevrsni pilot slučaj, jer je najbliža završetku pregovora. Predsednik Jakov Milatović potvrdio je da je o novom modelu razgovarao sa više država članica, uključujući Irsku, koja uskoro preuzima predsedavanje Savetom EU.

EU, Brisel

Zaštitni mehanizmi bez presedana

Prema informacijama koje je preneo briselski portal Politico, Evropska komisija razmatra da u pristupni ugovor Crne Gore uključi dugoročne zaštitne mehanizme koji bi Uniji omogućili da reaguje ukoliko nova članica nazaduje u oblasti demokratije ili vladavine prava.

S tim u vezi, razmatra se da u budući ugovor budu instalirani instrumenti koji do sada nisu postojali u pristupnim procesima: mogućnost suspendovanja prava veta, dugoročni nadzor nad vladavinom prava, ograničena institucionalna prava u prvim godinama članstva, klauzule koje ostaju na snazi i nakon ulaska u EU.

Za razliku od zaštitnih klauzula iz proširenja 2004. godine, koje su bile vremenski ograničene i slabe, novi mehanizmi bili bi dugoročni i znatno snažniji.

Crnogorska strana poručuje da je spremna da prihvati većinu ograničenja, ali da je pravo glasa „crvena linija“. Podgorica odbija mogućnost da uđe u EU kao članica drugog reda.

Članstvo pod posebnim pravilima: Crna Gora kao „trinaesto prase“ EU proširenja

Uvođenje trajnih zaštitnih mehanizama samo za Crnu Goru, a ne i za bilo koju prethodnu članicu, otvara pitanje ravnopravnosti u procesu pristupanja. Nijedna država koja je do sada ušla u EU nije imala dugoročno ograničena prava, mogućnost suspenzije veta ili produženi nadzor nad vladavinom prava nakon ulaska.

Takav pristup faktički stvara dvostruke standarde: Crna Gora bi postala članica, ali pod pravilima koja ne važe ni za jednu drugu državu. U diplomatskim kuloarima to se već opisuje kao „članstvo drugog reda“, dok se u narodnom žargonu može čuti i da bi Podgorica ušla u EU kao nekakvo „trinaesto prase“ — prisutna u odabranom društvu, ali ne i  ravnopravna.

Brisel to pravda potrebom da spreči nove Mađarske, ali time rizikuje da uvede institucionalizovanu neravnopravnost unutar Unije.

„Iskreno partnerstvo i povjerenje između Crne Gore i Francuske pružaju dodatnu snagu našem evropskom putu“, naglasio je Milatović  Foto: Milatović u zagrljaju sa Makronom/avaz

Francuska jedina koči proces

Dok većina članica podržava izradu novog pristupnog ugovora, Francuska se protivi. Pariz insistira na opreznom pristupu proširenju uoči predsedničkih izbora 2027. godine i odbija da da zeleno svetlo radnoj grupi koja bi pripremila tekst ugovora.

Diplomate navode da se ostale članice trude da ubede Francusku da odustane od blokade, ali za sada bez uspeha.

„Obrnuto proširenje“ odbačeno

Na nedavnom sastanku ambasadora EU i kabineta predsednice Komisije, odbačen je predlog da se ubrza ulazak kandidata kroz model tzv. „obrnute integracije“ – članstvo sa ograničenim pravima i bez punog glasačkog kapaciteta.

Više država članica ocenilo je da bi takav pristup stvorio trajne nejednakosti unutar Unije.

Ambiciozan rok i politički rizici

Crna Gora želi da postane 28. članica EU do 2028. godine. Da bi to postigla, mora da zatvori još 20 od 33 pregovaračka poglavlja u rekordnom roku. Brzina reformi već izaziva unutrašnje tenzije, a Milatović je nedavno kritikovao poslanike zbog usvajanja zakona bez rasprave.

Iako Komisija tvrdi da je cilj „tehnički moguć“, diplomate upozoravaju da će na kraju sve zavisiti od političke volje 27 članica – uključujući i Mađarsku, koja mora da ratifikuje pristupanje.

Rodonačelnik spoljnpolitičkog kursa Crne Gore, Milo Đukanović

Suština je da EU uvodi novi model članstva – ali samo za neke

Ako Crna Gora uđe u EU pod posebnim, dugotrajnim ograničenjima, to bi bio presedan: prvi put bi jedna članica imala drugačiji status od ostalih. Brisel to pravda zaštitom Unije od budućih „problematičnih članica“, ali bi takva pseudopolitika EU samo širom otvorila vrata diskriminaciji i stvaranju gradacija u težini i značaju pojedinih (budućih) članica, što je potpuno u suprotnosti sa dosadašnjim “evropskim vrednostima”.

Crna Gora tako ne bi bila nagrađena za dosledno sprovođenje prozapadne politike Mila Đukanovića prema bratskoj Srbiji, za čin koji nikako nije bratski, poput priznavanja rasparčavanja Republike Srbije. Na krilima kritika svega što je crnogorski “despot” loše činio pune tri decenije, sunce slobode obasjalo je crnogorsko društvo. Ipak, danas se čini da je i nešto dobrog bilo u prethodnoj vladavini, spoljna politika.

“Druže Tito mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo”, bio je nekadašnji slogan. I ne skreću. Taj je deo Milove vladavine izgleda sasvim dobar bio. Kao i onaj u vezi sa članstvom u NATO.