Aragči Abas, iranski ministar spoljnih poslova, ocenio je kao „veoma dobre“ razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, tokom kojih su dve strane detaljno analizirale sukob Irana sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, ali i budućnost strateških odnosa Moskve i Teherana.

Sastanak, koji je trajao duže od sat i po, obuhvatio je bilateralne odnose, regionalne krize i, kako je naveo Aragči, „rat i agresiju američkog i cionističkog režima“. Iranski ministar je naglasio da Teheran vidi Rusiju kao ključnog saveznika.

„Zahvalni smo ruskim prijateljima na podršci i odlučni smo da nastavimo strateško partnerstvo u novim uslovima“, poručio je Aragči, dodajući da je Iran pokazao otpornost i snagu u suočavanju sa pritiscima.

Trampov kabinet, Bela kuća

Putin: Iran se bori za suverenitet, Rusija uz Teheran

Predsednik Rusije Vladimir Putin istakao je da se iranski narod „hrabro i herojski bori za svoju suverenost“, uz poruku da će zvanična Moskva nastaviti da ulaže napore ka stabilizaciji Bliskog istoka.

Tokom sastanka, Putin je takođe potvrdio da je primio poruku iranskog vrhovnog vođe, uz izraze zahvalnosti i spremnosti da se saradnja i dodatno produbi.

Sagovornici su se saglasili da će strateški odnosi dve zemlje biti nastavljeni i ojačani, posebno u kontekstu aktuelnih geopolitičkih pritisaka. Interesantno je da u Aragčijevoj agendi bar za sada nema i Pekinga. Pre više od šest nedelja objavili smo informaciju o značajno pojačanom kineskom diplomatskom delovanju u vezi sa ovim sukobom, o čemu sve možete saznati upravo – OVDE. U par navrata nakon početka agresije na Iran, Peking su posećivali neki pomoćnici ministara, ali ne i neko ovakvog kalibra poput Aragčija, inače poštovanog političara i unutar i izvan granica Islamske Republike.

Poseta Argčija Rusiji izazvala je pažnju širom sveta, pa tako i na afričkom kontinentu o čemu više možete saznati ovde: Putin says Russia ready to support peace efforts in Middle East | Africanews

U Vašingtonu Tramp i savetnici razmatraju iranski predlog

Paralelno sa razgovorima u Sankt Peterburgu, u Vašingtonu je održan sastanak predsednika SAD Donalda Trampa sa njegovim glavnim savetnicima za nacionalnu bezbednost, na kojem je razmatran novi iranski predlog u vezi sa Ormuskim moreuzom.

Prema informacijama iz Bele kuće, Teheran je navodno ponudio model koji podrazumeva otvaranje moreuza i moguće ublažavanje blokada, uz odlaganje pregovora o nuklearnom programu za kasniju fazu.

Portparolka Bele kuće potvrdila je da je predlog „na stolu“, ali bez naznaka da li će ga Vašington prihvatiti.

Marko Rubio/Ap

Rubio oštro: „To nije otvaranje moreuza“

Američki državni sekretar Marko Rubio zauzeo je znatno tvrđi stav, odbacivši iransku inicijativu kao neprihvatljivu. Rubio je i inače među mnogim analitičarima jasno okvalifikovan kao eskponent duboke države iz prošlog saziva — zadužen za sadašnje „starateljstvo“ nad Trampom. Slično Blinkenu tokom Bajdenovog predsednikovanja.

„Ako to znači da Iran odlučuje ko može da koristi moreuz i pod kojim uslovima — to nije otvaranje“, rekao je Rubio, naglašavajući da SAD neće tolerisati bilo kakav oblik kontrole međunarodnih plovnih puteva od strane Teherana.

Njegova izjava ukazuje na duboke razlike unutar pregovaračkog procesa i sugeriše da će potencijalni dogovor biti teško postići. O tome da u vrhu američke političke elite zaista postoje razlike, videlo se ubrzo nakon otpočinjanja agresije na Iran o čemu više možete saznati – OVDE, kao i tokom glasanja u Senatu u vezi sa ratnim ovlašćenjima Trampa, a o čemu više možete saznati upravo – OVDE.

Pakistanski vojni lider, feldmaršal Asim Munir, u poseti Pezeškijanu, Teheran

Nova faza nadmetanja: svi su u igri i sve je u igri

Susret u Sankt Peterburgu ukazuje na ulazak krize u jednu novu fazu, čiji čećo rezulat spoznati i brže nego što mislimo. Iako se diplomatski kanali prepliću sa paralelnim i svekolikim otvorenim pritiscima SAD na Iran, ipak postoje još dve zainteresovane iuz to i poprilično moćne strane — Kina i Rusija.

Ukoliko bi se one odlučile na nivo podrške koji recimo Ukrajina ima u sukobu sa Rusijom — dileme nema, Tramp bi vrlo brzo povukao svoje brodove u matične luke. Ali, to bi ujedno i bio kraj nove „doktrine“ duboke države, nazvane po Vašington postu — „Donroe“. O tome ko i kako može zaustaviti nezaustavljivog Trampa, saznajte upravo – OVDE.

Za to vreme Iran novom inicijativom zapravo kupuje vreme — upravo za ovaj razgovor sa Putinom na koji je Aragči stigao odmah posle hitnog sastanka sa pakistanskim vojnim liderom i najuticajnijim čovekom u Islamabadu, feldmaršalom Munirom. Iranski vrh danas, a već za koji dan i čitav svet — znaće da li će Iran popuštati ili nastaviti još odlučnije suprotstavljanje SAD-u.

Ukoliko Rusija pruži nedvosmislenu podršku Iranu i obećanje o većem obimu vojne pomoći u tehnici i naoružanju, uz dosadašnju logistiku — Tramp ide kući. U suprotnom, biće problema za iranski režim, ali time i za Rusiju i Kinu.

Dok to ne saznamo, možda prve naznake raspleta možemo naslutiti iz više neobičnih činjenica, poput onih da je iranska strana u ovih par poslednjih dana razgovarala i sa S.Arabijom, kao i sa UAE i Katarom, zemljama sa čijeg su tla iz tamošnjih američkih baza kretali napadi na Iran, ali i zemljama koje su primile najžešće raketne udare iz Irana.

Korisni linkovi

• Zašto je napadnut Iran: sudar interesa SAD, Kine, Rusije, ali i Evrope sa dna savremene geopolitike
• Zašto je Tramp odbio Putinov predlog da se iranski uranijum prebaci u Rusiju na skladištenje?
• Zašto su propali pregovori u Islamabadu: sav rizik za Iran, sva kontrola za SAD
• Iran i „državni terorizam“: kako etiketa zamenjuje argument i opravdava agresiju