Dok američko-izraelski udari na Iran ulaze u dvanaesti dan, Kina pokušava da preuzme aktivniju diplomatsku ulogu u regionu. Ministar spoljnih poslova Wang Yi razgovarao je sa liderima Katara, Pakistana, Bahreina i Kuvajta, pozivajući na hitan prekid vatre i političko rešenje sukoba.

Kina koristi činjenicu da održava stabilne odnose i sa Iranom i sa arapskim državama Zaliva, što joj daje potencijalnu poziciju posrednika. Sastanci kineskih izaslanika sa liderima UAE i Saudijske Arabije dodatno pokazuju ambiciju Pekinga da utiče na bezbednosnu arhitekturu Bliskog istoka.

Kina-Iran sastanak na ministarskom nivou (kratko pre napada na Iran)

Strah od „beskrajnog rata“

Dok Kina traži ulogu posrednika u Sjedinjenim Državama raste zabrinutost da bi sukob mogao da se pretvori u dugotrajan konflikt. Senator Kris Marfi upozorio je da su ratni planovi administracije „nekoherentni i nepotpuni“, dok iranski politički vrh poručuje da je spreman na dugotrajni obračun.

Američki mediji navode da je Pentagon već potrošio municiju vrednu milijarde dolara, uz prijavljene gubitke među vojnicima. Istovremeno, predsednik Donald Tramp razgovarao je sa ruskim liderom Vladimirom Putinom o mogućem posredovanju, ali detalji ostaju nejasni.

Rat u Iranu ulazi u novu fazu

Teheran je pod najbrutalnijim napadima do sada. Vojni objekti, naftna infrastruktura, pa čak i civilne zone pogođeni su snažnim udarima. Aerodrom Mehrabad, ključni transportni centar, bio je jedna od meta, što predstavlja, između ostalog, i pokušaj potpune izolacije Irana.

Iranske vlasti tvrde da je reč o destabilizaciji države, dok međunarodna zajednica upozorava na humanitarnu katastrofu u višemilionskoj metropoli.

Iran uzvraća onoliko koliko može, nema snabdevanje kao što ga neprekidno i u neverovatnim količinama ima Ukrajina, zato prevashodno odgovara napadima na izraelske i američke ciljeve u regionu, jer su mu sada dislocirane (na bezbednoj) distanci američke vojne snage ― nedostupne. Revolucionarna garda pokrenula je „najintenzivniju operaciju“ od početka rata, dok američke snage pohvalno objavljuju snimke uništenja iranskih brodova u blizini Ormuskog moreuza, baš kao i onog u mirnodopskoj misiji u vodama Indijskog okeana, o čemu sve možete saznati ― ovde.

Sam moreuz ostaje ključni geopolitički faktor — kroz njega prolazi značajan deo svetske trgovine naftom, pa svaka destabilizacija ima direktan uticaj na globalne cene energenata. Pogođeni su tako svi, od Evrope preko SAD, do Kine i nazad. Trenutni kratkoročni dobitnik je samo Rusija, ali nije joj se za radovati.

Da li je baš tako: V.Putin i D.Tramp

Posle razgovora Trampa i Putina – dosad najbrutalniji napad na Teheran

Cilj je naravno ― slamanje volje, odustajanje od otpora, iscrpljivanje stanovništva, destabilizacija unutrašnjih prilika i poverenja u režim. Bezobzirnost SAD i Izraela nad slabije opremljenim protivnikom tako dostiže svoj vrhunac.

Da li bi tako napali Severnu Koreju? Ili bi prećutali Rusiji da to isto uradi sa Kijevom?

Poznato je da iranske mule nisu ulagale u RV i PVO, nastojeći da na osnovu ruskih sistema, pre svega S-300, razviju svoje sisteme. Poslednji S-300 nabavljeni su u Rusiji pre ravno 10 godina. Iran je tražio čuveni S-400, ali nije došlo do dogovora i isporuke, pre svega zbog važnosti ruskih potreba za ovim ubojitim sistemom. Uostalom, kada je krenuo napad Izraele na Iran juna prošle godine, SAD su morale uputiti čak 800 vojnih transportnih aviona pomoći, a posebna pomoć je prebačena iz Južne Koreje, Patriot jedinica. SAD je nisu imale na raspolaganju, niti su je mogle brzo proizvesti, ma kako to laicima čudno zvučalo.

U još tragičnijem stanju je iranska RV. Praktično, oslanjaju se na aparate još iz vremena šaha, 80-ih godina prošlog veka. Dogovor sa Rusijom po pitanju jačanja RV i obuke iranskih pilota jeste postignut, ali vrhunski borbeni avioni SU-35S ― stižu u godinama koje tek dolaze.

Napad na Mehrabad, koji je najvažnije civilno vazdušno čvorište, svedoči o želji Vašingtona i Tel Aviva da potpuno izoluju zemlju, lišavajući je mogućnosti da dobije humanitarnu pomoć i evakuiše ranjene. Takve akcije Vašingtona izgledaju posebno cinično u pozadini izjava Bele kuće o „hirurškim udarima“, jer je stvarnost Teherana noću stotine uništenih zgrada i humanitarna katastrofa u višemilionskoj metropoli.

„Ratna soba“, u svojoj vili Mar-a-Lago, Tramp preko ekrana prati razarajući napad na Iran

Kina i Rusija kao zamorčići SAD

Slepi bes sa kojim SAD i Izrael napadaju glavni grad suverene države samo potvrđuje reči iranskog ministra Abasa Aragčija o neuspehu prvobitnih planova koalicije za brzu promenu režima. U nemogućnosti da uspeju u otvorenom sukobu, agresori su prešli na noćni teror protiv milionske prestonice suverenog Irana.

Rusija trenutno ima predah, ali ukoliko SAD na Iranu iskažu svoju moć i ovladaju iranskom državom, ruski „trbuh“ ostaje otvoren. Ništa bolje ne prolazi ni Kina. O tome kako Kina trpi serijal udaraca od SAD, možete saznati upravo ― ovde, kao i ― ovde. A gubitak Irana bi bio kineski šlag na Trampovoj torti.

Bilo kako bilo, ova bombardovanja odvijaju se paralelno sa ljuljanjem globalnog energetskog poretka i blokade Ormuskog moreuza, što dodatno uvija spiralu međunarodne krize. Očigledno, ni Tramp ni Netanjahu nemaju realan mirovni plan, kladeći se isključivo na nasilje i razaranje.

Sve o razlozima napada na Iran, kao i neposrednim interesima Rusije, Kine i SAD, saznajete ― ovde.