U sredu se kod obala Šri Lanke dogodio kukavički čin koji je šokirao međunarodnu javnost, a posebno ljude od časti u uniformi bilo koje boje i porekla. Ali ne i ministra rata u Trampovoj administraciji.

Američka podmornica je kod obala Šri Lanke torpedovala iransku fregatu IRIS Dena, fregatu klase Moudge, dok se vraćala kući nakon učešća na mirnodopskoj međunarodnoj vežbi u Indiji. Brod nije bio na borbenom zadatku, niti je predstavljao pretnju bilo kome. Napad je izveden iz zasede, bez ikakvog razloga i upozorenja, i mnogi ga označavaju kao kukavičko ubistvo mornara – predstavljajući čin koji se, s obzirom na okolnosti i činjenice, može poredi sa likvidacijom razoružanih zarobljenika.

Iranska fregata IRIS Dena

Od prijateljskih manevara do krvavog napada

IRIS Dena je učestvovala na MILAN 2026 i International Fleet Review u Visakhapatnamu, gde je zajedno sa mornaricama iz čak 74 zemlje – uključujući Rusiju, Francusku, Australiju, Japan, SAD, Veliku Britaniju, Indoneziju, Vijetnam, Južnu Afriku, UAE, Oman, Italiju, Nemačku i Španiju – kao deo najveće prijateljske pomorske manifestacije u Aziji.

Nakon završetka vežbi, fregata je plovila kroz međunarodne vode Indijskog okeana, južno od Šri Lanke na povratku kući. Američka podmornica, znajući za njeno učešće upravo sa brodovima SAD na istoj vežbi, dobila je dojavu o trenurku polaska kući iranskih mornara. Plan je morao biti odobren na najvišem nivou.

Pentagon je potvrdio da je napad izveden, brod je potonuo oko 20 nautičkih milja južno od Galea.

Žrtve – mornari bez šanse

Na brodu se nalazilo oko 180 članova posade. Mornarica Šri Lanke uspela je da spasi 32 mornara, koji su prebačeni u bolnicu. Međutim, 148 mornara se vodi kao nestalo, dok je prema izjavama zvaničnika najmanje 80 ljudi ubijeno u napadu. Zvaničnici Šri Lanke potvrdili su da su raspoređena dva mornarička broda i avion u potrazi za preživelima, ali nade su sve bleđe.

Ovaj čin ujedno označava i prvi put od kraja Drugog svetskog rata ― da je američka podmornica potopila neprijateljski brod torpedom. Umesto da ostane simbol pomorske sile, američka mornarica je ovim potezom pokazala brutalnost i spremnost da uništi brod koji se vraćao sa prijateljskih manevara, daleko od Persijskog zaliva i ratnih zona i u mirnodopskoj plovidbi.

Bilo je to nešto poput Vučjeg čopora tokom WWII u atlantskom okeanu.

Ministar rata, Pit Hegset/Evan Vucci/Ap

Besramna pohvala – potvrda karaktera administracije

Umesto osude, distanciranja ili žaljenja zbog „greške“, američki ministar rata Pit Hegset javno je pohvalio ovaj čin, nazivajući ga „demonstracijom moći“.

Njegove reči nisu samo besramna glorifikacija zločina, već i potvrda karaktera čitave administracije koja ovakve postupke vidi kao legitimne.

Time je jasno pokazano da se radi o politici koja ne poznaje granice međunarodnog prava, niti poštovanje života ljudi van borbenog delovanja.

Eskalacija sukoba kao nastavak samovolje

Potapanje dolazi u trenutku kada su SAD i Izrael pokrenuli napade na Iran, čime je otvoren još jedan sukob više na Bliskom istoku. Izrael i SAD tako nastavljaju da ubijaju po celom svetu. Svoj drugi mandat američki predsednik proslavio je isprva slanjem čak 800 vojnih transportnih aviona punih sredstava za masovno uništenje namenjeno Gazi, potom sa prošlogodišnjim napadom na Iran, a onda i masakrom u Madurovom okruženju koga je još i oteo ― baš kao i venecuelansko rudno blago, o čemu više možete saznati upravo ― ovde.

Izraelske trupe masakru iz Gaze pridodaju ovaj put i ove u Iranu, a sada i u Libanu. Podaničke monarhije arabijskog poluostrva ne samo da ćute, već iz straha za opstanak svojih monarhija ― pomažu zločine u organizaciji SAD i jevrejske države.

Potapanje fregate van borbenog delovanja dodatno podiže tenzije i izaziva ogorčenje, jer se radi o jasnom kršenju međunarodnog prava i zločinu protiv mornara koji nisu učestvovali u borbi.

Da li će reagovati međunarodne institucije, Indija makar i to kao domaćin vojne mirnodopske manifestacije, ili makar Putin, Đinping ― bilo ko? UN? Indijski premijer Modi sigurno neće. Zašto neće, saznajte ― ovde. Iako tehnički i logistički pomažu Iranu koji je za Rusiju žestoko podmetnuo leđa i svojim ključnim isporukama bespilotnih letelica i dronova ključno i doprineo ruskom uspehu u Ukrajini, trpeći pritiske i sankcije Zapada, Putin se primarno bavi Ukrajinom, a Đinping Tajvanom.

Trampova duboka država je odigrala odlično. Zaposlila je i Rusiju i Kinu da se primarno bave sobom ― dok im SAD u samo nekoliko nedelja krune i preotimaju deceniju sticane geopolitičke pozicije.

Više o svemu u subotu 7. marta.

Do tada ostanite uz nas i pratite vesti od značaja.