Rat Rusije i Ukrajine odavno je u novoj fazi u kojoj se sve otvorenije udara po strogo civilnoj logističkoj i ekonomskoj infrastrukturi duboko iza fronta. U jednom od najvećih ukrajinskih napada dronovima do sada, Rusija je saopštila da je tokom noći oborila 822 bespilotne letelice. Istovremeno je pogođen veliki logistički kompleks Vajldberiz kod Moskve, pri čemu se ukrajinsko Ministarstvo odbrane pohvalilo da je izvan funkcije već sedam od deset najvećih distributivnih centara te kompanije.

Moskva je uzvratila novim talasom udara po ukrajinskoj infrastrukturi, uključujući luke, skladišta goriva, industrijska postrojenja i objekte snabdevanja u gradovima.

Više od 800 dronova prema Rusiji

Ukrajina je u noći 16. avgusta izvela jedan od najvećih napada bespilotnim letelicama od početka rata. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je protivvazdušna odbrana tokom noći presrela i uništila 822 ukrajinska drona na teritoriji Rusije i u oblastima pod ruskom kontrolom. Veliki broj letelica bio je usmeren prema Moskovskoj oblasti.

Napad je imao i konkretnu ekonomsku posledicu. U Koledinu, južno od Moskve, pogođen je veliki distributivni centar kompanije Vajldberiz, jednog od najvećih ruskih internet trgovaca. Objekat površine oko 250.000 kvadratnih metara zahvatio je veliki požar. Ruske vlasti potvrdile su da je objekat pogođen, dok su ukrajinske vlasti saopštile da je reč o najvećem logističkom centru kompanije.

Zašto su distributivni centri postali meta

Ovakvi objekti nisu klasične vojne mete. Njihov značaj leži u ogromnoj logističkoj ulozi: preko njih se roba razvrstava, skladišti i distribuira širom zemlje.

Kijev, međutim, tvrdi da se deo takve infrastrukture koristi i za potrebe ruske vojne mašinerije i snabdevanje komponentama dvostruke namene, što je najčešće floskula koja treba da opravda zločin kada je u pitanju razaranje civilne infrastrukture. Osnovni zadatak je ekonomska destrukcija koja bi dovela da nezadovoljstva ruskih građana prema centralnim vlastima.

O tim namerama se otvoreno govorilo na ukrajinskoj strani. Ne propustite naše Korisne linkove na kraju ovog teksta, saznajte sve što na drugom mestu — nećete moći.

Rusija uzvraća udarima po ukrajinskoj logistici

Moskva je istovremeno nastavila sopstvenu kampanju udara po ukrajinskoj infrastrukturi.

Posebna meta postaje lučka infrastruktura na Crnom moru, pre svega područje Odese. Ruska strana tvrdi da je pogodila objekte povezane sa snabdevanjem ukrajinskih oružanih snaga, uključujući skladišta goriva, vojnu opremu i brodove.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su u oblasti Odese napadnuti objekti povezani sa proizvodnjom i skladištenjem opreme za ukrajinske bespilotne čamce, kao i brodovi koji se, prema ruskoj verziji, koriste za prevoz vojnog tereta i goriva.

Slični udari na ukrajinsku lučku infrastrukturu beleženi su i prethodnih dana. Rusija je ranije saopštavala da gađa skladišta goriva i druge objekte u lukama Odesa i Černomorsk.

Pijace, tržnice, fabrike i objekti koji služe civilima

Kijev nakon ruskog odgovora

Istovremeno sa udarima na luke i industriju, ruski napadi poslednjih dana pogađaju i objekte koji imaju neposrednu civilnu funkciju.

U Kijevu je u jednom od napada izbio veliki požar na knjiškoj pijaci, dok su prijavljeni požari i na drugim komercijalnim lokacijama. U Krivom Rogu pogođen je kompleks čeličane ArcelorMittal, najvećeg proizvođača čelika u Ukrajini. Dvoje ljudi je poginulo, a 14 je povređeno; kompanija je saopštila da je zbog oštećenja dela ključne infrastrukture proizvodnja delimično obustavljena.

Rusija tvrdi da takvim udarima cilja logistiku i industriju koja podržava ukrajinske oružane snage. Kijev, sa druge strane, optužuje Moskvu za namerno uništavanje civilne infrastrukture.

Odgovor na odgovor: rat se preselio u pozadinu

Tako se formira novi obrazac.

Ukrajina napada ruske logističke centre, rafinerije, energetske i industrijske objekte, pokušavajući da poremeti snabdevanje i poveća ekonomsku cenu rata za Moskvu.

Posle višenedeljne stanke pa možda i nesnalaženja u odbrani od nove taktike zapada i Ukrajine pod nazivom "40 dana" — Rusija je počela da odgovara neuporedivo jačim, reklo bi se i temeljnijim udarima na ukrajinske luke, skladišta goriva, fabrike, energetske objekte i logističke centre, pa čak i pijace i druge tržnice — pokazujući da rat može i tako da se vodi ukoliko ukrajinska strana to želi.

Zbog svega, granica između vojne i civilne infrastrukture postaje sve manje jasna. Kada se uništi veliki distributivni centar, posledice osećaju trgovci i građani. Kada se pogodi luka, posledice mogu da se prošire na izvoz, snabdevanje i čitavu privredu. Kada se onesposobi rafinerija ili skladište goriva, problem se ne završava na vojnom sektoru.

Dok dronovi lete stotinama kilometara, front se i dalje pomera

Sve ovo događa se dok se na samoj liniji fronta nastavljaju ruske ofanzivne operacije.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su ruske snage zauzele Kudievku u Harkovskoj oblasti i Pershomarievku u Donjeckoj oblasti, kao i da nastavljaju napredovanje u više pravaca. Ruska strana je istovremeno iznela visoke procene ukrajinskih gubitaka, ali te brojke nije moguće nezavisno potvrditi.

Time se otvara možda i najvažniji zaključak ove faze rata: dok Rusija postepeno pritiska ukrajinske položaje na frontu, Ukrajina pokušava da kompenzuje taj pritisak udarima duboko na ruskoj teritoriji. Za sada — bezuspešno.