Devet sati čekanja za nekoliko desetina litara benzina slika je koja najbolje pokazuje koliko se ratni problemi prelivaju na svakodnevni život građana u Rusiji. U Sočiju vozači drugi dan zaredom prijavljuju ogromne redove na benzinskim stanicama. Na pojedinim pumpama čeka se sedam, osam, pa i devet sati. Neki vozači i posle višesatnog čekanja, na kraju ostaju bez goriva jer se zalihe potroše pre nego što uopšte i stignu na red.

Problem nije ograničen na Soči.

U Novorosijsku su lokalne vlasti prijavile ozbiljne poremećaje u snabdevanju. Benzin je dostupan samo na delu gradskih pumpi, dok se na brojnim stanicama gorivo prodaje samo tokom ograničenog broja sati. U Krasnodaru se ponovo pojavljuju dugi redovi a nestašica počinje da se oseća i kod dizela.

Istovremeno stižu loše vesti iz dubine Sibira.

Udar tamo gde se činilo da je Rusija bezbedna

Ukrajinski dronovi pogodili su industrijski objekat u Tobolsku, u Tjumenskoj oblasti, na više od 2.000 kilometara od ukrajinske granice.

Ruski gubernator Aleksandar Murov potvrdio je da je posle napada došlo do požara na industrijskom objektu, ali u prvom saopštenju nije imenovao postrojenje. Kasniji industrijski izvori identifikovali su pogođeni kompleks kao ZapSibNeftekhim, deo kompanije SIBUR.

Posledice su ozbiljne.

Prema industrijskim izvorima, kompleks je posle napada obustavio rad na neodređeno vreme, dok se procenjuje šteta. Obustavljene su i isporuke sa tobolskog terminala.

To nije mala fabrika koju je moguće zameniti preko noći.

Šest miliona tona godišnje — i oko 40 odsto ruskog LPG-a

ZapSibNeftekhim je najveći ruski proizvođač tečnog naftnog gasa, odnosno LPG-a.

Kompleks godišnje proizvodi približno šest miliona tona LPG-a, što predstavlja oko 40 odsto ukupne ruske proizvodnje ovog proizvoda. Pre napada sa tobolskog terminala se dnevno prodavalo približno 4.000 tona mešavine propana i butana.

Još je važnije što se oko polovine proizvodnje ZapSibNeftekhima koristi kao sirovina za sopstvenu petrohemijsku proizvodnju. Dakle, problem nije samo u tome što je zaustavljena prodaja jednog proizvoda: poremećaj može da se prenese i na čitav lanac proizvodnje polimera i drugih petrohemijskih proizvoda. Zato je ovaj udar važniji od običnog napada na jedan industrijski objekat.

I nije ovo jedini udar na rusku energetiku

Ukrajina već mesecima sistematski gađa ruske rafinerije, skladišta goriva, terminale i petrohemijska postrojenja. Izbor je logičan: rafinerije se lako zapaljivi, ogromni i stacinonarni objekti. Dovoljno je da prođe jedan od stotinu dronova i da pogodak izazove katastrofu. Upravo se to i događa.

Do sredine godine posledice su već bile dovoljno velike da se u brojnim ruskim regionima pojave ograničenja prodaje benzina i dugi redovi. Analize ukazuju da su ukrajinski napadi, zajedno sa drugim problemima u ruskom energetskom sistemu, izbacili značajan deo kapaciteta prerade iz normalnog rada. Jedna analiza iz jula procenila je da je proizvodnja benzina u Rusiji pala za četvrtinu u odnosu na prethodnu godinu. Druge analize su još sumornije — i do polovinu proizvodnih i izvoznih kapaciteta Ruske Federacije.

Zato ni današnje slike iz Sočija nisu izolovana pojava.

I ove noći se ka Rusiji kreće roj neprijateljskih dronova

Rafinerija Tuapse u plamenu nakon udara ukrajinskih dronova

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je protivvazdušna odbrana do sada oborila ili presrela čak 456 ukrajinskih bespilotnih letelica. U drugim izvorima pojavljuje se broj od oko 396 dronova, dok sami ukrajinski izvori govore o približno 400 letelica usmerenih ove noći prema različitim ciljevima u Rusiji.

Broj lansiranih ili oborenih i nije toliko bitan. Bitan je učinak onih nekoliko koji su stigli na odredište. Samo se to računa. Ostalo nema značaj.

Od Tatarstana do Tobolska: dubina Rusije više nije dovoljna zaštita

Samo dan ranije ukrajinski dronovi pogodili su područje Nižnjekamska u Tatarstanu, više od 1.000 kilometara od ukrajinske granice.

Ruske vlasti su saopštile da je u tom napadu poginulo 13 ljudi, dok je veliki broj ljudi zatražio medicinsku pomoć. Ne propustite naše Korisne linkove na kraju teksta, saznajte sve ono što na drugom mestu nećete moći.

Sada je na redu Tobolsk.

Šta to znači za običnog Rusa?

Za stanovnika Sočija — devet sati čekanja za benzin. Za industriju — zaustavljanje ogromnog petrohemijskog kompleksa koji nosi oko 40 odsto ruske proizvodnje LPG-a, glavnog snabdevača tamošnje privrede. Za rusku bezbednost — sve veća potreba za obezbeđivanje neophodnih resursa da se zaštite rafinerije, petrohemijska postrojenja, skladišta, terminali i drugi objekti koji su nekada bili daleko od neposrednog ratnog rizika. Počeo je čak i uvoz goriva u Rusiju, ko je u to mogao da poveruje.

I tu se zapravo vidi pravi značaj ove kampanje.

Ukrajina ne pokušava samo da uništi pojedinačne objekte. Pokušava da poveća cenu rata unutar same Rusije, udarajući po energetskom sistemu od kojeg zavise vojska, industrija, transport i svakodnevni život ljudi i privrede.

Ali postoji i druga strana.

Što dublje ukrajinski dronovi prodiru u Rusiju i što bude veća šteta po energetsku infrastrukturu, to su veći obim i posledice od novih ruskih odmazdi protiv ukrajinske infrastrukture i gradova. Jedna mala prednost ipak je na ukrajinskoj strani — navika i davni prelazak na "ambulatno" snabdevanje gorivom. Naime, mobilne autocisterne su nakon uništenja ukrajinskih rafinerija glavni, a najčešće i jedini oblik snabdevanja stanovništva i tamošnje privrede. Zato su i Rusi pronašli poprilično efikasan odgovor — uništavaju stotine benzinskih stanica.

Koliko je pogođeno ruskih rafinerija

Sama ukrajinska strategija prilično je jasna: ako već ne može da uništi rusku sposobnost vođenja rata direktnim udarima na frontu, pokušava da povećava cenu rata duboko u ruskoj pozadini.

Energetska infrastruktura je zbog toga postala jedna od najvažnijih meta.

Rojters je u maju izračunao da su ukrajinski dronovi od početka 2026. do tada pogodili najmanje 16 ruskih rafinerija, pri čemu su neke napadnute više puta. Posledica je bilo izbacivanje iz rada oko 700.000 barela dnevnog kapaciteta prerade.

Još upečatljiviji je podatak o pojedinačnim postrojenjima: od početka godine do maja čak 35 primarnih jedinica prerade, ukupnog kapaciteta oko 2,85 miliona barela dnevno, bilo je prinudno van rada zbog oštećenja dronovima ili posledica povezanih sa napadima. Rojters je tada detektovao više od 40 obustava pojedinačnih jedinica, računajući i ponovljene napade.

Na listi pogođenih našli su se veliki objekti u Kirisima, Nižnjem Novgorodu, Permu i Tuapseu.

A kampanja se nastavila i tokom leta.

U junu je ukrajinski napad oštetio moskovsku rafineriju, najvećeg snabdevača gorivom moskovskog regiona, pri čemu su dostupni industrijski izvori naveli da je pogođena primarna jedinica koja čini oko 53 odsto kapaciteta postrojenja.

U julu je pogođena i ogromna rafinerija u Omsku, duboko u Sibiru, oko 2.700 kilometara od teritorije pod ukrajinskom kontrolom. A večeras je na udaru bio i ZapSibNeftekhim u Tobolsku. Odgovor neminovno sledi, samo je problem šta ciljati, šta još postoji.