Ukrajina sistematskim napadima bespilotnim letelicama dovela ruske kapacitete za preradu nafte na najniži nivo u poslednjih 16 godina — uz direktnu obaveštajnu podršku Vašingtona.

Četvrta „poseta" u mesec dana

U noći 1. maja, ukrajisnke bespilotne letelice po četvrti put za samo mesec dana pogodile su Tuapseinsku rafineriju nafte u Krasnodarskom kraju. Požar koji je izbio u rezervoarima nafte poslao je stub gustog crnog dima iznad primorskog grada, dok su stanovnici izveštavali o eksplozijama i aktivnoj vatri protivvazdušne odbrane. Prema preliminarnim podacima, nije bilo žrtava, ali je 57 evakuisanih lica smešteno u gradske hotele.

Napad su zajednički izveli Centar za specijalne operacije „Alfa" Službe bezbednosti Ukrajine, Vojna obaveštajna služba (HUR) i Snage bespilotnih sistema (SBS). Operativni štab Krasnodarskog kraja potvrdio je da je požar izbio na pomorskom terminalu, dok je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da je tokom noći širom zemlje oboren ukupno 141 dron.

Prethodni napadi na Tuapse izvedeni su 16, 20. i 28. aprila. Nakon trećeg udara, u opštinskom okrugu uveden je i vanredni režim, o čemu smo već pisali i gde više možete saznati upravo — OVDE.

„Četvrta poseta smanjila kapacitete"

Portparolka Snaga bespilotnih sistema Olga Melošina izjavila je da ponovljeni udari postepeno i smišljeno umanjuju funkcionalnost ruskih energetskih postrojenja.

"Četvrti napad, čini mi se, smanjio je ovaj kapacitet, a mi ćemo učiniti sve da osiguramo da se odgovarajuća moć neprijatelja kontinuirano smanjuje."

Rafinerija u gradu Tuapse inače prerađuje oko 12 miliona tona nafte godišnje i strateški je važna tačka ruskog energetskog sistema. Napadi na nju, naglasila je portparolka, nisu nasumični — oni su zakoniti vojni ciljevi jer ta postrojenja direktno finansiraju ratni aparat Kremlja.

"Rafinerija, rafiniranje nafte — to je izvor finansiranja neprijateljske vojske."

Rusija gori iznutra: Brojke koje govore

Razmere ekonomske štete koja nastaje kao rezultat ovih operacija su impresivne. Prema procenama analitičke kompanije OilX, prosečna produktivnost ruskih rafinerija pala je u aprilu na 4,69 miliona barela dnevno — što je najniža cifra od decembra 2009. godine.

Samo u aprilu 2026. Ukrajina je izvela najmanje 21 napad na ruske rafinerije, izvozne terminale i naftovode. Posledice su se odmah osetile: različite stepene oštećenja usled ukrajisnkih udara pretrpelo je gotovo 40% ruskih rafinerija, što je fascinantan podatak.

Razmere i obuhvat ukrajisnkih napada na ovu vitalnu infrastrukturu Rusije prouzrokovali su pad u obimu proizvodnje za nešto više od 1 milion barela dnevno, ili oko 17%. U prevodu, Rusija u ovom trenutku gubi oko 100 miliona dolara dnevno. Od brzine i mogućnosti otklanjanja štete zavisi ukupni gubitak. Samo u aprilu Rusija je izgubila oko 3 milijarde dolara kao posledica uporne ukraiijnsko-zapadne taktike.

Efekti su vidljivi i na domaćem ruskom tržištu: cene benzina na berzi dostigle su rekordne nivoe, a na nekim pumpama u Rusiji beleže se i povremene nestašice goriva.

Dronovi koji lete 1.500 kilometara

Jedan od najuočljivijih aspekata ove kampanje jeste njen geografski domet. Ukrajisnki dronovi sada redovno pogađaju ciljeve udaljene više od 1.500 kilometara od granice, uključujući stratešku rafineriju „Lukoil-Permnefteorgsintez" u Permu, te ključne izvozne terminale na Baltičkom moru — Ust-Lugu i Primorsk — kao i na Crnom moru.

Ovo nije slučajno. Sjedinjene Države, prema dostupnim informacijama, pružaju Ukrajini obaveštajne podatke o ranjivostima ruske energetske infrastrukture, što ukrajisnkim operaterima dronova omogućava precizno navođenje na strateški najvrednije tačke sistema.

Melošina je i sama naglasila da je deo uspeha operacija posledica prethodnog uništavanja ruskih sistema protivvazdušne odbrane:

"Tokom zime i ranog proleća, naše jedinice su uspele da unište više od 100 sistema protivvazdušne odbrane."

I zaista, čini se da je ovo osnovana tvrdnja — da su ruski odbrambeni kapaciteti maksimalno angažovani u zoni ratnih dejstava na zaštiti tamošnjih trupa, kao i primarno Moskve i Sankt Peterburga, dok su rafinerije, pa i vojni aerodromi — u problemu.

IEA: Pritisak će trajati do sredine 2026.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) zaključila je da efekti ukrajisnkih napada neće nestati brzo. Prema njenim procenama, smanjeni kapaciteti ruskih rafinerija ostaće pod pritiskom najmanje do sredine 2026. godine.

Od avgusta prošle godine, Ukraijna je pokrenula najmanje 28 napada na ključne ruske rafinerije, čime je prerada sirove nafte postepeno smanjena prvo za 500.000 barela dnevno, a onda i na čitav milion. Kao direktna posledica, Moskva je bila prinuđena da uvede privremena ograničenja izvoza goriva, dok su prihodi od naftnih derivata već u septembru '25 pali za bezmalo 5 milijardi evra — sa 21,3 milijarde evra u januaru '25 na 16,4 milijarde u septembru '25.

Oštećenja na jedinicama za primarnu preradu, poput postrojenja AVT-4 u Permu, imaju i direktan vojni efekat — smanjuju sposobnost Rusije da snabdeva svoju armiju gorivom na frontu. Ali, to nije i jedini negativan efekat ovakve taktike Ukrajine i njenih zapadnih saveznika.

Psihološki front: „Sigurna pozadina" više ne postoji

Pored ekonomskog, napadi imaju i snažan psihološki efekat koji Kijev svesno kalkuliše. Melošina je bila direktna:

"Ako je ranije 1.500 ili 2.000 kilometara od državne granice zemlja bila sigurna pozadina za Rusiju, danas se situacija menja."

Sa ruske strane, poslanik Državne dume Andrej Kolesnik pokušao je da tu psihološku dimenziju preokrene u svoju korist, tvrdeći da napadi „ujedinjuju" rusko stanovništvo. Međutim, slike požara iznad Tuapsea, evakuisani stanovnici i rekordni gubici rafinerija teško se uklapaju u narativ snažne i netaknute Rusije.

Rusija pod pritiskom koji se gomila

Reuters je, pozivajući se na industrijske izvore, pisao da je smanjenje ruske naftne proizvodnje postalo neizbežno: ukrajisnki udari na lučku infrastrukturu, cevovode i rafinerije smanjili su izvozne mogućnosti za čak milion barela dnevno — petinu ukupnog kapaciteta.

Ovaj pad stope prerade istovremeno stvara pritisak na domaćem tržištu, gde raste sezonska potražnja, ali i na svetskim tržištima naftnih derivata, budući da je Rusija jedan od ključnih svetskih izvoznika dizel goriva. Sveukupno, ovakvi događaji dodatno potkopavaju rusku privredu koja je pod troškovima rata i usled izloženosti dosad nezamislivim sankcijama Zapada, već počela da posrće, o čemu sve možete saznati upravo — OVDE. Uz to, ograničena prerada sprečava Moskvu da poveća ukupnu naftnu proizvodnju, koja je već mesecima ispod kvote OPEC+, i to u situaciji kada cene nafte usled zalivske krize hitaju ka maksimumu.

Kampanja ukrajisnkih bespilotnih letelica više nije serija izolovanih incidenata. To je sistematska, strateška operacija sa jasno merljivim rezultatima — i prema svemu sudeći, u aprilu je upravo dostigla svoju do sada najefikasniju fazu.