Novi talasi istraživanja javnog mnjenja pokazuju da američka vojna akcija protiv Irana ima najniži nivo podrške od Vijetnama i Iraka naovamo. Predsedniku Trampu rejting pada na istorijski minimum, a ekonomske posledice rata sve više tište obične građane.

Kongres, SAD

Šest od deset Amerikanaca smatra rat greškom

Najnovija istraživanja sprovedena krajem aprila i početkom maja 2026. nedvosmisleno govore: američka vojna intervencija u Iranu duboko je nepopularna. Anketa Vašington posta, ABC njuza i Ipsosa, sprovedena od 24. do 28. aprila, pokazala je da čak 61% Amerikanaca smatra kako je upotreba vojne sile protiv Irana bila greška. Podršku vojnoj akciji iskazuje svega između 24 i 34 odsto ispitanika, a manje od dva od deset građana veruje da su američki potezi u Iranu bili uspešni.

Slične rezultate beleže i Rojters/Ipsos i JuGov, koji u više talasa merenja beleže između 51 i 60 odsto Amerikanaca koji se protive ratu.

Duboka partijska podela: Demokrate i nezavisni protiv, republikanci podeljeni

Među demokratama i nezavisnim biračima, otpor je gotovo jedinstven. Prema podacima Vašington post-ABC ankete, čak 91% demokrata rat ocenjuje greškom, a 71% nezavisnih deli to mišljenje.

Prosek „kvare“ republikanci, gde je jasno da podrška postoji gotovo isključivo unutar Republikanske partije — 79% republikanaca kaže da je odluka bila ispravna, prema istoj anketi. Ipak, drugi pokazatelji govore o pukotinama i u ovom taboru: istraživanje pravnog fakulteta Markvet beleži 65% podrške kod republikanaca, dok Ipsos-ova anketa nalazi da samo 55% republikanaca smatra da je rat „vredeo svojih troškova“. Svoju ratnu podršku svom partijskom kolegi, republikanci su pružili i u Senatu onda kada su demokrate pokušale obuzdati Trampa, o čemu sve možete saznati – OVDE.

Ovakva raspodela mišljenja nije slučajna. Kongresni izbori koji se očekuju krajem 2026. prisiljavaju republikanskog glasača da stoji iza predsednikove politike, bez obzira na sve veću ekonomsku cenu, čime podrška postaje nužnost a ne slobodan izbor.

Posebno osetljivi na skok cena goriva/Steven Senne/Ap

Benzin po četiri dolara, zatvoreni moreuz, zaplenjeni brodovi

Početak rata obeležile su brze eskalacije i nestabilne primirje. Nakon desetodnevnog primirja između Izraela i Libana, predsednik Tramp je 17. aprila objavio da je Ormuski moreuz „potpuno otvoren i spreman za poslovanje“, a cene nafte pale su za skoro 12 posto. Već narednog dana, Iran je ponovo zatvorio moreuz pošto je administracija zadržala blokadu iranskih luka. Dani kasnije, Iran je zaplenio dva teretna broda u moreuzu, a cene nafte u SAD dostigle su najviši nivo od početka sukoba.

Ekonomske posledice rata neposredno pogađaju Amerikance. Cena benzina dostigla je 4,30 dolara po galonu, što je četvorogodišnji maksimum. Čak 54% ispitanika kaže da je vojna akcija negativno uticala na njihove lične finansije, a 90% očekuje da će cene goriva nastaviti da rastu.

Šta Amerikanci zapravo žele?

Istraživanje organizacije Data for Progress uvelo je i pitanje o ciljevima rata. Pluralitet birača — 39%, uključujući 56% demokrata i 42% nezavisnih — kaže da bi glavni cilj trebalo da bude što brže okončanje rata. Tek svaki četvrti birač (23%), i to sa prosekom koji uključuje i republikance — prioritet vidi u sprečavanju Irana da dođe do nuklearnog oružja, što je navodno glavni motiv Trampove administracije.

Još manji procenat ispitanika prioritet daje  otvaranju Ormuskog moreuza (13%), razbijanje iranskih regionalnih vojnih mreža (11%) ili promenu iranskog režima u proamerički (7%) — što je i više nego nedovoljno za javno date ciljeve koje je zadao Tramp. O tome koji su stvarni razlozi zbog čega je napadnut Iran, možete saznati upravo — OVDE.

Šire gledano, dve trećine Amerikanaca (66%) želi što brži izlazak SAD iz ovog sukoba, čak i po cenu neispunjenja svih proklamovanih ciljeva.

Tramp govor pred Kongresom/J. Scott Applewhite/Ap

Trampu rejting pada na istorijski minimum

Rat na Bliskom istoku direktno se preliva na predsedničke brojeve. Rojters/Ipsos anketa sprovedena od 24. do 27. aprila (1.629 ispitanika, margina greške 2,9 odsto) beleži Trampov ukupni rejting na samo 34% — najniži do sada. Njegova ocena za upravljanje troškovima života pala je na 22%, a za vođenje rata na svega 32%.

Emerzon kolidž u anketi 24–26. aprila (1.000 verovatnih birača, margina greške 3 odsto) beleži Trampov rejting na 40%, uz rast neslaganja na 56%. Rejting nezadovoljstva ekonomskom politikom skočio je za sedam poena u godinu dana, na 56%.

Posebno upadljiv je preokret kod hispanoameričkih birača: pre godinu dana, 44% ih je bilo nezadovoljno Trampom, a 41% zadovoljno. Danas je omjer 70% prema 29% u korist neslaganja.

Rat bez izlaza?

Istraživanja sugerišu jasnu i duboku zabrinutost i po pitanju budućnosti sukoba. Čak 61% Amerikanaca smatra da je vojna akcija povećala rizik od terorističkih napada na Sjedinjene Države. Čvrsta većina od 55% protivi se slanju kopnenih trupa u Iran, dok samo 7% podržava veliku kopnenu operaciju.

Reč je, zaključuju analitičari, o ratu koji Amerikanci nisu hteli, koji ih košta na pumpi i u novčaniku, i od kojeg sve glasnije traže izlaz. Istovremeno, Tramp, Hegset i družina okreću glave od anketa, dok Hegset više nego grubo nastupa pred kongresnim odborima demonstrirajući neuobičajenu samovolju, pa i određeni stepen drkosti, o čemu više možete saznati upravo —  OVDE.

Korisni linkovi

• Nastavak „kaptiranja“ Kine: SAD uvele sankcije kineskoj rafineriji zbog iranske nafte
• „Rupe za pacove“: Tramp uvredljivo o Indiji, Delhi odgovorio — ambasada SAD gasila požar
• 100 astronauta SAD – protiv politike Donalda Trampa
• Osuda napada u Vašingtonu: ko je prvi reagovao i šta se zapravo desilo te večeri?
• Tramp u novom obrtu – produžava primirje sa Iranom
• Iran i „državni terorizam“: kako etiketa zamenjuje argument i opravdava agresiju