Administracija SAD je proširila ekonomski obruč oko Irana udarom po kineskom naftnom sektoru — restriktivne mere uvedene su jednoj od strateški najznačajnijih i najvećih nezavisnih kineskih rafinerija, desetinama brodarskih kompanija i tankerima iz tzv. sive flote. Peking protestuje, ali jalovo i bez bez konkretnih kontramera.
Hegli Petrohemija, Kina/Sinhua
Udar na kinesku privredu
Trampova administracija saopštila je u petak, 24. aprila, da je uvela restriktivne mere protiv kineske nezavisne rafinerije Hengli Petrochemical (Daljan), označivši je kao jednog od najvećih kupaca iranske sirove nafte i naftnih derivata na svetu. Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD istovremeno je na listu zabranjenih subjekata uvrstio oko četrdeset brodarskih kompanija i plovila koja funkcionišu kao deo sive flote koja vrši distribuciju iranske nafte.
Vašington je saopštio da su ove mere donete zbog aktivnog učešća navedenih subjekata u transportu i nabavci iranskih ugljovodonika — i to uprkos postojećoj pomorskoj blokadi i ranijem režimu ograničenja. Ministar finansija Sket Besent bio je direktan: SAD uvode „finansijsko davljenje“ iranskoj vladi. „Trezor će nastaviti da steže mrežu plovila, posrednika i kupaca na koje se Iran oslanja kako bi svoju naftu plasirao na svetska tržišta“, izjavio je Besent.
„Čajnici“ pod pritiskom
Hengli Petrochemical pripada kategoriji tzv. „čajnik“ rafinerija — naizgled manjih, ali strateški značajnihi nezavisnih prerađivača nafte koji čine čitavu četvrtinu ukupnih kapaciteta kineske rafinerijske industrije. Ove kompanije posluju sa niskim, ponekad i negativnim maržama, i posebno su pogođene nedovoljnom domaćom tražnjom u poslednjem periodu.
Trampova administracija je prethodne godine već uvela ograničenja protiv tri slične rafinerije — Hebei Xinhai Chemical Group, Shandong Shouguang Luqing Petrochemical i Shandong Shengxing Chemical. To je tim prerađivačima stvorilo značajne teškoće: probleme pri prijemu sirove nafte, ali i prinudu da gotove naftne derivate prodaju pod izmenjenim nazivima kako bi zaobišle međunarodne kontrole.
Analitičari, međutim, dugo upozoravaju da su nezavisne kineske rafinerije donekle zaštićene od punog dejstva američkih restriktivnih mera — zbog ograničene izloženosti dolarskom finansijskom sistemu. Uvođenje sličnih mera protiv kineskih banaka koje posreduju u ovim transakcijama imalo bi, tvrde stručnjaci, znatno snažniji udar na uvoz iranske nafte.
Kina i Iran, stalni sastanci na ministarskom nivou/foto: Ministarstvo spoljnih poslova NR Kine
Kina kupuje više od 80 odsto iranskog naftnog izvoza
Prema podacima analitičke kuće Kpler za 2025. godinu, Kina kupuje više od 80 odsto celokupne iranske nafte koja se isporučuje pomorskim putem. Uvođenje mera zabrane protiv ovako krupnog igrača kao što je Hengli jasno pokazuje da je Vašington spreman da zaoštravanje ekonomskih odnosa s Pekingom koristi kao polugu za ostvarivanje svojih ciljeva na Bliskom istoku. I ne samo tamo.
Zamrzavanje imovine i zabrana transakcija za četrdeset brodarskih kompanija osmišljeni su kako bi paralisali rad upravo te sive flote — mreže tankera koji iransku naftu prevoze pod različitim zastavama, zaobilazeći međunarodne kontrole. Stručnjaci upozoravaju da ovako masivan udar po prevozničkim kompanijama može izazvati ozbiljne poremećaje u dinamici naftnih isporuka u azijsko-pacifičkom regionu i znatno podići cene zakupa tankera.
Peking je odgovorio diplomatskim protestom. Kineska ambasada u Vašingtonu pozvala je SAD da prestanu sa „zloupotrebom ograničavajućih mera“ protiv kineskih kompanija i da ne nanose štetu normalnoj trgovini. „Pozivamo SAD da prestanu da politizuju pitanja trgovine i nauke i tehnologije, da ih koriste kao oružje i oruđe, i da prestanu da zloupotrebljavaju razne vrste prinudnih mera kako bi udarale po kineskim kompanijama“, navodi se u saopštenju ambasade.
Donald Tramp i Si Đinping/foto: Bela kuća
Ponižavanje Kine — uz neočekivanu snosishodljivost
Nastavak ponižavanja Kine ne sastoji se samo u tome što su uvedene mere zabrane protiv neke od njenih rafinerija, već zato što Kina trpi čitav niz udaraca Trampove administracije — u produženom trajanju i sa spuštenim rukama.
Neskriven i nasilno pokrenut reverzibilni proces geostrateške preraspodele sveta — iz sadašnjeg krhkog višepolarnog poretka pod kineskim patronatom, ka starom i tvrdokornom unipolarizmu pod hegemonijom SAD — počeo je sa Madurovom otmicom. Mnogi su u tom činu videli pre svega bruku za Rusiju, ali je prava meta zapravo bila Kina. Njen ugled, njena partnerska mreža, njen ekonomski interes — sve je to direktno pogođeno. Sve o tome saznajte upravo — OVDE.
Da je procena tačna, potvrdio je to ubrzo već sledeći Trampov potez: prisiljavanje Paname da istisne kineske kompanije iz strateškog Panamskog kanala, o čemu sve možete saznati upravo — OVDE.
Na kraju, udar na prvorazrednog kineskog partnera — Iran — i odsecanje čak 13 odsto kineskih naftnih nabavki po krajnje povoljnim cenama, uz istovremeno ugrožavanje realizacije megaprojekta Pojas i put u koji je Peking uložio decenije rada, diplomatskog kapitala i ogromnih finansijskih sredstava (a Iran u njemu ima centralno mesto), samo je daljnja potvrda jasnog i dosledno sprovođenog plana Vašingtona.
No poniženju Kine kolosalno je doprinela — sama Kina.
Umesto da svom strateškom partneru koji trpi otvorenu agresiju pruži punu podršku, i time otpočne zamenički rat koji SAD ionako bez zadrške vode — i protiv Rusije i protiv Kine — čime bi Vašington suočila s cenom kakvu teško podnosi, Peking je izabrao drugačiji put. Naftu koje nedostaje zbog uvedenih ograničenja prema Iranu — počeo je da kupuje od SAD. Po enormno višim cenama. Neverovatan potez, o čemu sve možete saznati — OVDE.
A to svakako nije kraj.
Svaki takav ustupak nikada ne kupuje mir — on samo najavljuje sledeći udarac. Gde je nestala kineska mudrost?
Korisni linkovi
Autor teksta: Ozna Vesti
