Ujedinjeni Arapski Emirati zvanično su najavili izlazak iz OPEC i OPEC+ sa datumom stupanja na snagu 1. maja 2026. Ova odluka predstavlja istorijski trenutak jer UAE, treći najveći proizvođač nafte u kartelu, menja svoju energetsku strategiju i želi veću fleksibilnost u proizvodnji.

Nafta i ekonomija UAE

Nafta čini oko 15–16% BDP-a UAE, a zemlja proizvodi između 3,5 i 4 miliona barela dnevno. Od toga se izvozi približno 2,7 miliona barela, što donosi oko 70–80 milijardi dolara godišnje prihoda, računato po prosečnoj ceni od 80 dolara po barelu. Abu Dhabi, koji drži 95% rezervi, planira da poveća kapacitet na 5 miliona barela dnevno do 2027. godine. Poslednjih godina Emirati su uložili milijarde dolara u modernizaciju infrastrukture i razvoj novih polja, želeći da unovče resurse dok je potražnja za fosilnim gorivima i dalje visoka.

Razlozi za izlazak

UAE su godinama izražavali nezadovoljstvo strogim proizvodnim kvotama OPEC+, tvrdeći da ograničenja sputavaju njihov ekonomski rast i sprečavaju povratak velikih investicija u energetski sektor. Povlačenje iz organizacije omogućava Emiratima da samostalno odrede obim proizvodnje i izvoza, fokusirajući se isključivo na nacionalne interese i tržišne uslove. Bezbednosni izazovi, uključujući napade dronovima i raketama iz Irana, dodatno su uticali na odluku.

Uticaj na tržište i Srbiju

Globalne berze su već reagovale povećanom volatilnošću cena nafte. Evropa može očekivati blago smanjenje cena goriva ukoliko UAE poveća izvoz, dok Srbija, koja uvozi naftu i derivate, može osetiti privremeno pojeftinjenje benzina i dizela. Međutim, dugoročno se predviđa nestabilnost jer OPEC gubi jednog od ključnih članova, što može dovesti do češćih oscilacija cena goriva u regionu.

Šta dalje za OPEC?

Izlazak UAE iz OPEC-a predstavlja ozbiljan izazov za organizaciju. Bez trećeg najvećeg proizvođača, OPEC će morati da se reorganizuje. Mogući odgovori uključuju jače savezništvo sa Rusijom u okviru OPEC+, redefinisanje kvota kako bi se zadržala kontrola nad cenama, kao i pokušaj da se privuku novi članovi ili da se poveća disciplina među postojećima. Saudijska Arabija će verovatno preuzeti još snažniju ulogu lidera, ali latentni sukobi sa Emiratima u Jemenu i Sudanu, gde podržavaju suprotne strane, dodatno komplikuju odnose. OPEC bi mogao da pribegne obaranju cena kako bi naterao UAE na „fer igru“ – u tom scenariju Emirati bi povećali proizvodnju, ali bi im prihodi padali, pa bi investicije izgubile smisao.

Poređenje sa Saudijskom Arabijom i Rusijom

Saudijska Arabija proizvodi oko 10–11 miliona barela dnevno, što čini oko 40% njenog BDP-a, dok Rusija proizvodi približno 10,8 miliona barela dnevno i ostvaruje oko 300 milijardi dolara prihoda godišnje. UAE je u tom kontekstu manji proizvođač, ali sa značajnim uticajem jer može da talasa i doprinese obaranju cena, iako nema kapacitet da samostalno diktira uslove na svetskom tržištu.

OPEC bez UAE moraće da pronađe novu strategiju kako bi zadržao relevantnost i kontrolu nad globalnim cenama nafte, dok Emirati rizikuju da budu pritisnuti obaranjem cena i geopolitičkim tenzijama u regionu.

Srbija i region će osećati posledice kroz oscilacije cena goriva koje nužno ne moraju biti više, naprotiv, dok će UAE nastaviti da se pozicionira kao proizvođač koji želi da maksimalno iskoristi svoje resurse tokom energetske tranzicije, ali bez garancije da će mu strategija doneti stabilne prihode. Srbija naftu za svoje potrebe nabavlja od članica OPEC i OPEC+, Rusije, Iraka, Kazahstana, pa će biti zanimljivo videti odgovor ove organizacije na pokušaj samostalnog formiranje cene UAE, kao i nivoa planirane proizvodnje. Ipak, teško je zamisliti da bi se UAE usudio cenovno ugrožavati druge članice organizacije, već će se najverovatnije zadržati na povećanju svoje proizvodnje za oko 50%, uz nastavak usklađivanja cena nafte sa ostalim članicama organizacije. Jedno je sigurno, pre će OPEC nastojati da na neki način disciplinuje odbeglog člana, nego što bi sebi dozvolila dalju eroziju organizacije. Emiri unutar UAE, a posebno onaj u Abu Dabiju odakle dolazi 90% tamošnje nafte, očekuju zaštitu i profitabilnost iz svog vazalnog odnosa prema SAD i Izraelu, ali i kroz nedavno uspostavljeni strateški odnos i sa Indijom, trenutno drugim najvećim kupcem njihove nafte, ali sa tendencijom stalnog rasta.