Nije sve tako kako se čini. Više nisu nadaleko čuveni Englezi i njihove službe – glavni izazivači svekolikih svetskih trvenja između trećih nacija. Pojavom Trampa na mega populističkoj sceni sveta, nekadašnji producent za titulu Mis, sada je sam preuzeo titulu „mis spletkarenja“ i izazivanja problema diljem planete. Duboka država može da odahne, njihov postavljeni staratelj nad Trampom, Marko Rubio, i nema toliko posla. Više je imao njegov prethodnik Blinken, kada je bio u pitanju  Bajden. I to ne samo zbog kasnije demencije.

Oba glavna kontrolora američkih predsednika, maksimalno su odrađivala zadatke duboke države. Ovaj najnoviji, Rubio, pomrsio je konce Trampu kada je poželeo da se u četiri oka sastane sa Putinom i evocira ranije divne uspomene iz Moskve. Ali, Rubio nije dao, a Tramp nije imao izbora. Čak je i jedinog stvarnog borca protiv duboke države, Elona Maska, morao udaljiti iz svog okruženja i generalno izmestiti iz prostora u kome se donose odluke i kroji sudbina sveta. Smetao je. Pravio je probleme u raju duboke države.

Premijeka Japana Sanae Takaiči i Si Điping

Japanska premijerka izazvala diplomatsku oluju: „Japan bi branio Tajvan“

Peking reagovao besno, spor stigao i do Ujedinjenih nacija

Nova premijerka na čelu Japana

Sanae Takaičii, dugogodišnja političarka iz redova Liberalno-demokratske partije, u novembru 2025. postala je prva žena na čelu japanske vlade. Poznata po tvrdom stavu prema Pekingu i naglašenom zalaganju za jačanje odbrambenih kapaciteta Japana, Takaiči je već u prvim nedeljama mandata pokazala da neće izbegavati osetljive teme. Njena politička karijera obeležena je insistiranjem na „realističnoj bezbednosnoj politici“ i bliskim odnosima sa Sjedinjenim Državama.

Izjava koja je uzdrmala region

Na sednici parlamenta 7. novembra, premijerka je izjavila da bi eventualni kineski napad ili blokada Tajvana mogao predstavljati „situaciju koja ugrožava opstanak Japana“. Prema zakonu o bezbednosti iz 2015, takva kvalifikacija daje vladi pravo da koristi vojnu silu u okviru kolektivne samoodbrane. Ovo je prvi put da je jedan japanski lider eksplicitno pomenuo mogućnost vojnog odgovora u slučaju kineske agresije na Tajvan.

Oštra reakcija Pekinga

Kina je odmah reagovala:

• Ministarstvo spoljnih poslova u Pekingu ocenilo je izjavu kao „ozbiljno kršenje međunarodnog prava“.
• Ambasador Kine pri UN, Fu Cong, poslao je pismo generalnom sekretaru, upozorivši da bi japanska intervencija bila „akt agresije“.
• Kineske vlasti pozvale su japanskog ambasadora na razgovor, uvele zabrane uvoza japanskih morskih plodova i otkazale kulturne manifestacije.
• Građanima Kine savetovano je da izbegavaju putovanja u Japan.

Dodatni skandal izazvao je kineski diplomata u Osaki, koji je u neformalnom razgovoru zapretio premijerki rečima „odseći prljav vrat“. Tokio je odmah zatražio da bude proglašen nepoželjnim.

Japanski ministar odbrane Sinjiro Koizumi

Regionalne posledice

Tajvan je udaljen svega stotinak kilometara od najbližeg japanskog ostrva, pa bi svaka eskalacija direktno ugrozila japansku bezbednost. Dosadašnja politika Tokija bila je „strateška ambivalentnost“, slično američkoj – podrška Tajvanu formalno bez otvorenog obećanja vojne intervencije. Takaiči je svojim rečima prešla tu liniju i otvorila novo poglavlje u odnosima dve azijske sile.

Kuriozitet je da je samo par nedelja ranije, a pre iznenadnih tenzija, održan sastanak na samitu APEC u Južnoj Koreji, a kojom prilikom je održano više značajnih bilateralnih susreta, pa i onaj izmeđi japanske premijerke i kineskog lidera. Čini se da je Tramp na tom samitu i u susrerima sa istim akterima – imao drugačije namere i poglede na svet. Samo nedelju dana kasnije japanska premijerka je privukla pažnju sveta svojim stavovuma u vezi sa Kinom, ali ubrzo potom i japanski ministar odbrane, Koizumi, koji je prilikom posete japanskoj vojnoj bazi na njihovom ostrvu Jonaguniju – nagovestio brzo raspoređivanje japanskih raketa (Type-03) na tom ostvu samo 110 km udaljenih od Tajvana koji Kina smatra svojom neotuđivom teritorijom. Cilj takvih raketa srednjeg dometa jeste očigledna svrha presretanja aviona i raketa koje bi eventualno iz Kine poletele ka Tajvanu, čime bi Japan, ukoliko bi i dejstvovao, bio direktno uključen u potencijalni kinesko-kineski sukob. Naravno, sve ovo oslanjajući se na ključnu vojnu podršku SAD.

Kineski vojni helikopter

Suština ovakvog japanskog naprasno militantnog stava, i gde je tu Tramp?

Izjava japanske premijerke Sanae Takaiči ne samo da je izazvala diplomatski sukob sa Pekingom, već je pokrenula pitanje buduće bezbednosne arhitekture u Istočnoj Aziji. Spor je već stigao do Ujedinjenih nacija, a odnosi Japana i Kine ušli su u najdublju krizu poslednjih godina. Iako je japanska premijerka još i pre nego što je to postala, u kineskoj državi videla nekakvu vojnu opasnost po opstanak Japana, zemlje gotovo bez ijedne sirovine, bez značajnih resursa za samostalni opstanak, pa čak i sa upitnom geostrateškom bitnošću ukoliko se ovlada brojnim ostrvskim zemlajma u tihookeanskom basenu, a posebno Tajvanom – osim za SAD, kao svojevrsni kopneni nosač aviona u blizini (pre)moćne NR Kine.

Po svemu, Tramp sa Japanom radi upravo ono što je duboka država uradila Ukrajini. Ali i što radi – Rusiji.

Trampov pokušaj – jednim udarcem (sistemom) dve „muve“, Rusiju i Kinu

Još tokom svog prvog mandata, američki populista Tramp, jevrejski tast, započeo je popriličnu upotrebu mimikrije u svom anti-ruskom delovanju. Začetak su bili Abrahamovi sporazumi 2020.godine. Nakon vraćanja Rusije na svetku političku i vojnu pozornicu i uspešno presecanje američke konekcije sa bliskoistočnim arapskim svetom, usledili su navedeni Trampovi sporazumi u cilju obuzdavanja najpre ruskog, a potom i kineskog prodora u taj deo sveta. Nije išao (toliko) oružjem, koliko novcem – svavako daleko ispod radara. Novac je koristio i tada, baš kao i sada. A kako sada gomila dolare, saznajte ovde.

Predsednici Uzbekistana i SAD

Vašington otvara „ekonomski“ front u srcu Centralne Azije

Dok Moskva pokušava da održi uticaj u postsovjetskom prostoru, Donald Tramp je potezima vrednim stotine milijardi dolara ušao direktno u „stomak“ Rusije. Uzbekistan je dobio paket ugovora sa američkim kompanijama – od Boeinga do nuklearne energetike – ukupne vrednosti preko 100 milijardi dolara u narednoj deceniji. Time se zemlja, tradicionalno oslonjena na ruski i kineski kapital, pretvara u američki ekonomski mosthead u regionu.

Paralelno, Azerbejdžan je uz američko posredovanje potpisao mirovni sporazum sa Jermenijom i otvorio strateški Zangezur koridor. Taj potez ne donosi direktne grantove, ali Vašington dobija kontrolu nad ključnim transportnim arterijama koje povezuju Kavkaz sa Evropom i Bliskim istokom.

Logika je jasna: dok sankcije i carine stežu rusku privredu, američki kapital kupuje prostor u Centralnoj Aziji. Model se praktično naslanja na Abrahamove sporazume – stvaranje mreže čvrstih saveza kroz ekonomiju i infrastrukturu, bez obzira na stare geopolitičke linije. Rezultat je nova arhitektura moći u kojoj se Moskva potiskuje, a region pretvara u američku tampon‑zonu i tržište. Da li će Moskva pronaći odgovore na Trampovu uklizavanje, ostaje da se vidi. Više o tome narednih dana.