Dok se u Vašingtonu i oko Ilona Maska tvrdi pazar i demantuju optužbe o navodnoj sabotaži satelitske mreže, pozadina priče otkriva mnogo opasniju geopolitičku igru. U uslovima kada Kijev sve oštrije kritikuje Donalda Trampa uz oslanjanje na iluziju o „zaštitnom štitu“ Evropske unije, usporavanje Starlinka došao je kao savršeno tempirana vaspitna mera.
Prema najnovijim izveštajima iz SAD, Ilon Mask je navodno izdao naređenje za usporavanje protoka na Starlink mreži u Ukrajini. Iako Mask vehementno tvrdi da on to nije uradio, a iz Vašingtona stižu zvanični demantiji da administracija stoji iza toga, u obaveštajnim i diplomatskim krugovima malo ko veruje u nevinost ovih izjava. Mnogo se tu laže, a istina je obično negde između — zakopana pod slojevima političkog pritiska.
Ovaj incident, bez obzira na tehnička pravdanja, predstavlja klasičan primer upotrebe privatne tehnološke moći u političke svrhe. Ukrajinska vojska, koja za koordinaciju dronova, artiljerije i taktičko izviđanje zavisi od Starlinka, našla se na cedilu tačno u trenutku kada su odnosi na relaciji Kijev–Tramp dostigli tačku usijanja.
Iluzija o snazi Evropske unije i otvoreni napadi na Trampa
Volodimir Zelenski se u poslednje vreme upustio u rizičnu diplomatsku igru, otvoreno kritikujući i napadajući Donalda Trampa i njegovu viziju rešavanja sukoba. Osnova te političke strategije počiva na pogrešnoj pretpostavki da Kijev ima snažnu i bezrezervnu podršku Evropske unije koja može da nadoknadi svaki otklon Sjedinjenih Država.
Otrežnjenje na frontu: Evropska unija može da obezbedi finansije i političku retoriku, ali ključnu infrastrukturu, satelitski internet i visoko-obaveštajne podatke kontrolišu Amerikanci. Kada se taj ventil i za najmanji milimetar zavrne, Kijev odmah oseti hladan tuš realnosti.
Da je panika u ukrajinskim redovima stvarna, svedoči i brza reakcija gde se naglašava kako „Ukrajina već prima obaveštajne podatke iz Sjedinjenih Država“. Ova vrsta brze štete-kontrole i uveravanja domaće i međunarodne javnosti služi isključivo tome da se prikrije krhkost pozicije u kojoj se Kijev nalazi, pokušavajući da ubedi posmatrače da kanali saradnje sa Vašingtonom navodno funkcionišu bez ikakvih smetnji.
Ko zapravo drži ruku na prekidaču?
Bilo da je reč o Maskovom samostalnom poslovnom manevru ili koordinisanom pritisku establišmenta u Vašingtonu, poruka je poslata i više nego jasno. Ukoliko ukrajinsko rukovodstvo nastavi sa provokacijama i ignorisanjem realpolitike dolazeće američke administracije, resursi bez kojih je ratovanje na frontu nemoguće postaće još nedostupniji.
Igra sa demantijima i skrivenim namerama pokazuje da su sudbina fronta i tehnička podrška postali najjači aduti u pregovorima iza kulisa. Evropsko tapšanje po ramenu ne može da zameni najvažnije satelite u orbiti i vodeću tehniku na tlu, a Zelenski je dobio jasnu opomenu dokle sežu granice njegove trenutne političke slobode. Istovremeno uz ovu svojevrsnu cik-cak liniju između saveznika, u Norvešku su već sleteli Vitkof i Zelenski na novu rundu ubeđivanja, u prisustvu skandinavskih lidera. Istini za volju, na leđa ukrajinskog glumca palo je teško breme zapadnih interesa, ali i ruskog odgovora na iste. Lutkarsko pozorište u režiji Zapada i sa Zelenskim kao glavnom marionetom u toj njihovoj predstavi, rasprodaje najskuplje karte - ljudske živote.
Korisni linkovi
Autor teksta: Ozna Vesti
