Ukrajina je od početka ruske invazije, prema podacima sopstvenog Ministarstva finansija, dobila blizu 168 milijardi dolara budžetske podrške. Taj novac ne odnosi se samo na vojnu pomoć već se sliva u državnu kasu, iz koje se finansiraju plate nastavnika, lekara i državnih službenika, penzije i socijalna davanja. Bez stranog novca Ukrajina ne bi mogla da pokrije ni većinu svojih rashoda. Koliko je njena država zavisna od zapadne finansijske podrške i šta bi se dogodilo kada bi taj novac prestao da stiže?

Ukrajina bez tuđeg novca: budžet koji se ne zatvara

Ukrajinski budžet za 2026. godinu usvojen je sa prihodima od oko 2,90 biliona grivni, bez grantova, dok su rashodi planirani na 4,77 biliona grivni. Sopstveni prihodi tako pokrivaju približno 61 odsto planirane potrošnje, što znači da država mora da obezbedi velika dodatna sredstva kako bi ispunila svoje obaveze.

Prema proceni Ministarstva finansija Ukrajine, budžetski deficit bez spoljne pomoći iznosio bi 18,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Čak i uz polovinu evropskog zajma, deficit bi se smanjio na 12,1 odsto BDP-a.

Ove brojke pokazuju da međunarodna podrška nije namenjena isključivo vojnim potrebama. Ona predstavlja važan izvor finansiranja redovnih državnih rashoda, uključujući zarade zaposlenih u javnom sektoru, penzije i socijalna davanja.

Ministar finansija Sergij Marčenko izjavio je krajem decembra da je međunarodna podrška tokom 2025. u potpunosti pokrila penzije, plate u javnom sektoru, naročito u obrazovanju i zdravstvu, socijalnu zaštitu i humanitarne izdatke. Prema njegovim rečima, sav domaći novac bio je usmeren u bezbednost i odbranu.

Ko plaća plate: Svetska banka, SAD, pa G7 i Brisel

Jedan od glavnih kanala finansiranja ukrajinskih javnih rashoda jeste projekat „PEACE“ Svetske banke. Kroz ovaj program refundiraju se sredstva namenjena penzijama, delu socijalne pomoći i platama lekara, nastavnika i državnih službenika, osim zaposlenih u sektoru bezbednosti i odbrane. Program obuhvata i zaposlene u službama za vanredne situacije.

Prema ukrajinskoj vladi, do februara 2026. godine kroz projekat „PEACE“ stiglo je 49,5 milijardi dolara. Tokom 2022. refundirano je 495,2 milijarde grivni, od čega je 199,5 milijardi bilo namenjeno penzijama za više od devet miliona penzionera. U prvim godinama rata više od 80 odsto tog novca stizalo je iz Sjedinjenih Američkih Država.

Posle gotovo potpunog prestanka američke finansijske podrške, veći deo tereta preuzela je Evropa. Institut Kiel navodi da je udeo institucija Evropske unije u evropskoj finansijskoj i humanitarnoj pomoći Ukrajini porastao sa oko 50 odsto u 2022. na skoro 90 odsto u 2025. godini, kada je dostigao 35,1 milijardu evra.

Ukrajina je tokom 2025. obezbedila ukupno 52,4 milijarde dolara spoljnog finansiranja. Od tog iznosa, 37,9 milijardi dolara stiglo je iz kredita G7 poznatih kao „ERA“, koji se otplaćuju iz prihoda od zamrznute ruske imovine.

Dodatnih 12,1 milijardu dolara obezbeđeno je iz Evropske unije kroz program „Ukraine Facility“. Preostala sredstva stigla su od Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Japana i Razvojne banke Saveta Evrope.

Promena strukture finansiranja pokazuje koliko je evropska podrška postala važna za održavanje ukrajinskog budžeta. Istovremeno, činjenica da različiti donatori koriste različite finansijske instrumente znači da se ukupna pomoć ne može posmatrati kao jedinstven paket bespovratnog novca.

Šta 2026. pokazuje o zavisnosti Ukrajine

Evropski „zajam za podršku Ukrajini“ vredi 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu. Za 2026. predviđeno je do 45 milijardi evra: prema Ministarstvu finansija, 13,2 milijarde namenjene su budžetskoj podršci za socijalne i humanitarne potrebe, dok je 31,8 milijardi predviđeno za odbranu.

Raspodela pokazuje da evropski novac ima dve velike uloge. Jedan deo omogućava finansiranje odbrane, dok drugi pomaže državi da nastavi da ispunjava socijalne obaveze i finansira osnovne javne usluge.

Prema navodima Instituta Kiel, dok je zajam mesecima bio blokiran, finansijska i humanitarna pomoć Ukrajini doživela je nagli pad tokom prvih nekoliko meseci 2026. godine. Zastoj u prilivu sredstava otvorio je pitanje koliko je ukrajinski budžet ranjiv na kašnjenje međunarodnog finansiranja.

Prema dostavljenom materijalu, kada je priliv novca zakasnio, država je morala privremeno da zamrzne deo rashoda, uključujući sredstva namenjena regionima. U materijalu se navodi i da je premijer Sergij Korecki 16. oktobra rekao da će ta sredstva biti vraćena nakon što je Vrhovna rada usvojila zakone potrebne za međunarodnu pomoć.

Brisel i Kijev su 1. oktobra saopštili da su potrebe Ukrajine za 2026. godinu pokrivene, a Evropska komisija je narednog dana isplatila redovnu tranšu od 2,9 milijardi evra.

Ovi događaji pokazuju da za Ukrajinu nije važan samo ukupan iznos međunarodne pomoći već i dinamika njenog pristizanja. Kašnjenje sredstava može da poremeti budžetsko planiranje i primora državu da privremeno ograniči pojedine rashode.

Zapadna pomoć nije samo poklon

Međunarodna finansijska podrška Ukrajini ne sastoji se isključivo od bespovratnih sredstava. Značajan deo novca dolazi u obliku kredita, koji omogućavaju pokrivanje tekućih potreba, ali istovremeno podrazumevaju i finansijske obaveze.

Od 12,1 milijarde dolara koje je Ukrajina tokom 2025. dobila kroz program „Ukraine Facility“, samo 668 miliona bilo je u grantovima. Ostatak su činili krediti.

Ova razlika je važna za razumevanje stvarne prirode pomoći. Iako se novcem iz inostranstva finansiraju plate, penzije i socijalna davanja, ne može se celokupan iznos smatrati poklonom. Kreditni deo podrške mora se posmatrati i kroz buduće obaveze ukrajinskih javnih finansija.

Da li bi Ukrajina opstala bez zapadne pomoći?

Podaci o budžetskim prihodima i rashodima pokazuju da Ukrajina iz sopstvenih prihoda ne može da finansira celokupnu planiranu potrošnju. Međunarodna podrška pokriva značajan deo državnih potreba, od penzija i zarada u javnom sektoru do humanitarnih izdataka, dok je domaći novac prema navodima ukrajinskog ministra finansija usmeren na bezbednost i odbranu.

Tvrdnja da Ukrajina bez zapadne pomoći ne bi mogla da opstane kao država predstavlja prilično osnovanu procenu. Budžetske brojke pokazuju ozbiljnu finansijsku zavisnost, a nelikvidnost doprinosi još dubljoj destabilizaciji ukrajinskog društva. Zapadu ne odgovara ni bankrot ni raspad Ukrajine, ponajmanje milioni ljudi na njihovim granicama.

Na sposobnost Ukrajine da nastavi da funkcioniše uticaće i raspoloživost ljudskih resursa. U pitanju su domaće stanovništvo i radna snaga, kao i ljudstvo angažovano u ratnim operacijama, uključujući strane plaćenike o kojima više možete saznati u našim Korisnim linkovima na kraju teksta.

Drugi ključni faktor biće spremnost zapadnih država da nastave da izdvajaju desetine milijardi evra i dolara. Koliko dugo će takva podrška trajati zavisiće od političkih odluka, budžetskih mogućnosti donatora i spremnosti njihovih poreskih obveznika da prihvate dugoročne troškove pomoći.

Zapadni novac redovno se upumpava u državnu kasu Ukrajine. Podaci ukrajinskog Ministarstva finansija pokazuju da domaći prihodi ne pokrivaju ni dve trećine planiranih rashoda za 2026. godinu. Pritom, pomoć nije isključivo bespovratna: od 12,1 milijarde dolara iz programa „Ukraine Facility“ tokom 2025. samo 668 miliona činili su grantovi, dok je ostatak bio u kreditima. Slična je priča i sa drugim sredstvima. Budućnost ukrajinskih finansija zavisiće od nastavka međunarodne podrške, raspoloživosti ljudskih resursa i spremnosti zapadnih država da nastave da izdvajaju novac za odbranu i funkcionisanje države. Sveukupno, Ukrajina je potpuni talac Zapada. Nikada ne bi odigrali besmislenu igru obmane Putinove Rusije, da nisu imali ne samo čvrsta obećanja, već i jasne instrukcije. Minsk sporazumi koji su garantovali ukrajinsku celovitost, kako je sama Merkelova potvrdila - bili su varka za Putina. Putin je sada u Ukrajini.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.