Samit lidera Evropske unije, koji će 15. i 16. oktobra u Briselu okupiti dvadeset sedam šefova država i vlada, smatra se jednim od najnepredvidivijih u poslednjih nekoliko godina. Na stolu su tri pitanja oko kojih se Evropa kida: novac, bezbednost i granice. Reč je o budžetu za period 2028–2034, sve glasnijim zahtevima da se Rusima zatvore vrata Šengena i novoj fazi migracione politike. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta traži da budžet bude zaključen do kraja godine, a sve što se čuje iz brisekih hodnika govori da to neće biti nimalo lako.

Samit u senci novca: Irska seče budžet za 141 milijardu evra

Irsko predsedavanje Savetom EU predstavilo je 10. oktobra revidirani pregovarački paket za sedmogodišnji budžet 2028–2034. Komisija je prvobitno tražila oko 1,76 biliona evra u cenama iz 2025. godine, kiparsko predsedavanje je taj iznos prethodno spustilo na 1,73 biliona, a Irska sada predlaže 1,62 biliona evra. To je 141 milijardu, odnosno osam odsto manje od Komisijinog predloga, i još 108 milijardi manje od kiparske verzije. Dablin to predstavlja kao značajan korak ka dogovoru do kraja godine, ali ne i kao kraj puta.

Rezovi nisu ravnomerni. Poljoprivreda i kohezija, koje su prvi put spojene u jedan instrument, dobijaju najviše 914,2 milijarde evra, oko 28 milijardi manje nego u kiparskom predlogu, što je rez od oko tri odsto. Novac za konkurentnost pada na 455,6 milijardi, a spoljno delovanje na oko 157 milijardi, što je 26 milijardi manje nego kod Kipra. Prema rečima poslanice Karle Tavareš iz redova socijalista i demokrata, rez na konkurentnost iznosi 12,8, a na spoljno delovanje 17,4 odsto. Iznos namenjen pristupu i obnovi Ukrajine, do 88,8 milijardi evra, ostaje nepromenjen.

Irski kompromis i dalje je oko 30 odsto veći od sadašnjeg budžeta, a opet nikome ne odgovara: Berlin kaže da je rez premali, dok Evropski parlament, regioni i poljoprivrednici tvrde da je prevelik.

Berlin je odbacio irski tekst jer ne seče dovoljno. Kancelar Fridrih Merc poručio je da veličina predloga nije osnova za dogovor i da budžet mora da bude priuštiv za one koji ga najviše finansiraju. Još 29. septembra lideri Nemačke, Holandije, Švedske, Danske, Austrije i Finske poslali su pismo u kojem traže rezove od stotina milijardi evra i preusmeravanje novca ka odbrani i inovacijama, na račun poljoprivrednika i siromašnijih regiona, uz pretnju da bez toga neće dati saglasnost. Švedska ministarka za evropske poslove nazvala je irski predlog preskupim, a holandski ministar finansija poručio je da ga Holandija ne može prihvatiti.

Na drugoj strani stola je većina. Prema pisanju Eunewsa, 16 od 27 država, među njima Italija, protivi se rezovima za poljoprivredu i koheziju, a Španija i Italija traže veći budžet. Evropski parlament, koji je u aprilu tražio povećanje od oko deset odsto u odnosu na Komisijin predlog, odbacio je irski tekst: ko-izvestilac Zigfrid Murešan iz Evropske narodne partije ocenio je da on ne može biti polazna tačka i da nijedan predlog Parlamenta nije uvažen. Isto su učinili Komitet regiona i poljoprivredna organizacija Copa-Cogeca, koja podseća da su poljoprivrednici već izlazili na ulice zbog snažne zajedničke agrarne politike.

Zato se ni od ovog samita ne očekuje prelomni ishod. Prema izvorima Eunewsa, ne treba očekivati duge zaključke o budžetu, a Košta razmatra vanredni samit 26. i 27. novembra, koji još nije potvrđen, jer namerava da lično povede pregovore do kraja godine. Nedostaje i važan deo slagalice, novi sopstveni izvori prihoda Unije, čiji detalji još nisu poznati, iako paket računa na 55 milijardi evra novih prihoda, među ostalim od carina i od prodaje dozvola za emisije ugljenika. Irska bi dogovor da zaključi pre nego što krajem godine preda predsedavanje, a strah je da će izbori u više država članica sledeće godine otežati svaki dogovor u 2027, kako je rekao irski premijer Mihol Martin.

Crna Gora i Zapadni Balkan: proširenje u senci budžetske svađe

Rezovi udaraju i tamo gde se proširenje finansira. Spoljno delovanje, u koje spadaju i sredstva za kandidate, u irskom tekstu gubi oko 17 odsto, dok Brisel istovremeno ponavlja da je budućnost regiona u Evropskoj uniji. Posledica je da će svaki evro za proširenje biti pod strožom lupom, a bogatije članice neće rado finansirati nove, ekonomski slabije članice.

Crna Gora je u toj trci najdalje odmakla. U ponedeljak, 12. oktobra, u Luksemburgu je privremeno zatvorila još tri poglavlja, 17, 18 i 19, i sada ima 21 zatvoreno od 33, dok je 12 ostalo. Komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da pregovori mogu biti završeni do kraja ove ili početkom sledeće godine, a da bi pristupni ugovor mogao biti potpisan već sledećeg leta. Nacrt zaključaka samita pozdravlja rad na ugovoru i nameru predsedavajućeg da do kraja godine zatvori sva poglavlja. Evropska komisija krajem oktobra treba da predstavi okvirne mape puta za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, uz naglasak da svaka zemlja dobija sopstvenu mapu prema zaslugama.

Brisel je pritom jasan da ishod ne zavisi samo od tehnike, već i od saradnje vlasti i opozicije. Atmosfera u Podgorici govori da to nije zagarantovano: predlog da se razreši predsednik Skupštine Andrija Mandić ovih dana je pao sa 37 glasova za i 41 protiv, a opozicioni DPS je pre toga bojkotovao rad parlamenta.

Hibridni rat i vize: Helsinki i Varšava traže da se Rusima zatvore vrata Šengena

Finska je 12. oktobra pismom ministrima spoljnih poslova EU zatražila potpunu zabranu turističkih viza za ruske državljane dok traje rat u Ukrajini. Traži i zabranu šengenskih viza Putinovom užem krugu, ograničenja za ruske sportiste i dosledno sprovođenje zabrane ulaska bivšim ruskim borcima. Helsinki je sam prestao da izdaje takve vize još 2022, ali, kako navodi ministarka Elina Valtonen, to više nije dovoljno jer Rusi i dalje mogu da uđu preko drugih članica Šengena. Premijer Petteri Orpo želi da zaključci samita sadrže obavezu da se počne sa pripremom ograničenja.

Poljska ovaj pritisak vodi od septembra. Radoslav Sikorski je posle razgovora sa francuskim i nemačkim kolegama u Vajmaru predložio da se izdaje manje šengenskih viza, da se traže biometrijski pasoši i da se ograniči kretanje ruskih diplomata. Prema njegovim rečima, najmanje 40 odsto od više od 2.000 ruskih diplomata u EU možda radi za obaveštajne službe. Povod su sumnjive sabotaže na elektroenergetskoj infrastrukturi u Nemačkoj početkom septembra i, prema medijskim izveštajima, zavera u Lajpcigu, čiji je izvršilac u Nemačku ušao na turističku vizu koju je izdala Italija. Finska i baltičke zemlje navode i učestale požare u skladištima i komercijalnim objektima, ometanje GPS signala iznad Baltika i oštećenja kritične infrastrukture, uključujući podvodne kablove i gasovode.

Zabrana turističkih viza Rusima za sada nije politika Evropske unije, već zahtev iz pisma. Nemačka nudi vize sa ograničenom teritorijalnom važnošću, koje bi Finska prihvatila samo kao prelazno rešenje, a deo članica protivi se opštoj zabrani.

Šengen je 2025. izdao oko 478.000 turističkih viza ruskim državljanima, a podaci šengenskog barometra upućuju na to da ih najviše izdaju Francuska, Italija, Španija i Grčka, dok baltičke zemlje i Poljska gotovo nijednu. Zabrana ulaska bivšim ruskim borcima, za koju je osnov stvoren julskim paketom sankcija, još čeka sprovođenje.

Migracije: pakt je na snazi, a Brisel već traži sledeći korak

Novi pakt o migracijama i azilu u punoj primeni je od juna 2026. Cilj mu je centralizovan i strogo kontrolisan sistem upravljanja spoljnim granicama. Svaki migrant koji ilegalno pređe granicu prolazi skrining, uključujući proveru identiteta, zdravstveno-bezbednosne provere i obavezno uzimanje biometrijskih podataka za bazu Eurodac. Zahtevi za azil državljana zemalja sa niskom stopom odobravanja, ispod 20 odsto, rešavaju se ubrzano na granici, a u slučaju odbijanja sledi momentalna deportacija. Države unutrašnjosti Unije moraju ili da prihvate kvotu migranata iz graničnih zemalja kao što su Italija i Grčka, ili da u zajednički fond uplate oko 20.000 evra po osobi.

Nakon pakta stiglo je i oštrije pravilo. Savet EU je 1. oktobra konačno usvojio Uredbu o povratku, sa 23 glasa za, uz uzdržanu Belgiju i Španiju protiv. Ona zamenjuje direktivu iz 2008, uvodi evropski nalog za povratak i, kako je pisao Agens Evrop, ukida automatsko odlaganje izvršenja zbog žalbe. Najvažnije je što omogućava slanje ljudi sa konačnom odlukom o povratku u centre van EU.

Pravni osnov za centre za povratak van Evropske unije već postoji, ali nijedna zemlja domaćin još nije potpisala sporazum. Danska, Nemačka, Holandija, Austrija i Grčka tek traže partnere, a u medijima se pominje Uganda.

Na samitu sledi još tvrđa tema. Grčka traži da okvir za vanredne situacije omogući privremenu suspenziju azilnih postupaka tokom iznenadnih masovnih dolazaka i hibridnih pretnji. Komesar Magnus Brunner najavio je da će lideri nastaviti razgovor, posle čega bi Komisija trebalo da predloži tekst, koga za sada nema. Zato kritičari, među njima i mreža PICUM, upozoravaju da se težište prebacuje na pritvor i deportacije, a da se bezbednosni aspekt stavlja daleko ispred humanitarnog prava i prava na azil. Otuda i naziv „Tvrđava Evropa“: zidovi se podižu daleko od same Unije, u zemljama kroz koje migranti prolaze i u centrima izvan njenih granica.

Samit u Briselu neće do kraja rešiti nijedno od tri pitanja: budžet je tek na početku pregovora, kolizije interesa članica i više su nego prisutne, a insistiranje na sopstvenim pozicijama ostaje čvrsto. Zabrana izdavanja viza Rusima za sada postoji samo kao zahtev, a takvi zahtevi pojedinih država idu ukorak sa prohujalim vremenima punim šovinizma. U međuvremenu, „migracioni zid“ još se projektuje, a predviđa se i izdvajanje enormnih sredstava za njegovu realizaciju.

Evropa će morati da prizna ono što godinama izbegava: da ne može istovremeno da kreše budžet, širi se na Zapadni Balkan, podiže bezbednosne i granične barijere, a uz to gradi i sopstvenu, samostalnu odbranu. Takva politička alhemija toliko se duboko uvukla u svest lokalnih pseudopolitičara i njihovih predstavnika u Briselu da se i dalje predstavlja kao održiva strategija. Novca je sve manje za važne sektore unutar same EU, dok Ukrajina povlači sve veći deo evropskih sredstava. Istovremeno, politika sankcija prema Rusiji i odricanje od jeftine energije, na kojoj je dobrim delom počivala evropska privreda, počinju da uzimaju svoj danak. Pritom se čini da se posledice tih rezova najmanje osećaju u vrhu političke strukture Unije, među evroparlamentarcima, članovima Evropske komisije i pojedinim premijerima, a najviše među građanima koji te budžete pune.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.