Evropska unija (EU) ulazi u ozbiljnu ekonomsku oluju na više frontova istovremeno: prinosi na državne obveznice naglo rastu, Francuska ostaje u epicentru krize poverenja investitora, Volkswagen najavljuje istorijski najveće otpuštanje u svojoj istoriji, hemijska industrija je na kolenima, a čitav blok se suočava sa pretnjom nestašice dizela. Sve se to dešava dok Evropa i dalje plaća cenu prekida sa jeftinom ruskom energijom, što uz sankcije čini ukupan gubitak, zavisno od izvora procene, od nekoliko stotina do više hiljada milijardi evra.

Prinosi na obveznice naglo rastu, Francuska u epicentru

Rastući troškovi zaduživanja naterali su ekonomske stručnjake da upozore na nadolazeću fiskalnu krizu, posebno u Evropi. Francuska ostaje u epicentru te oluje – predloženi budžet nije uspeo da smiri zabrinutost investitora oko njenog brzo rastućeg duga, o čemu smo već pisali povodom najave prodaje obveznica od čak 340 milijardi evra.

Prinos na 30-godišnje britanske obveznice dostigao je 6 odsto – po prvi put da neka članica G7 grupe ima tako visoke kamatne stope od evrozonske krize 2012. godine. Italija i Grčka takođe beleže znatno šire rasprone u odnosu na nemački referentni prinos. „Evropska tržišta obveznica pokazuju prve znake šire zaraze", upozorili su ekonomisti ING banke, dok je jedan portfolio menadžer za Wall Street Journal izjavio da „tržišta već mirišu na krizu u nastajanju".

Volkswagen: najveće otpuštanje u istoriji kompanije

Evropski automobilski gigant Volkswagen priprema se da otpusti oko 100.000 radnika širom sveta – otprilike svakog sedmog zaposlenog – uz moguće zatvaranje četiri fabrike u Nemačkoj (Hanover, Cvikau, Emden i Audijev pogon u Nekarsulmu), što bi ugrozilo više od 45.000 radnih mesta. Od tog broja, 19.000 otpuštanja u Nemačkoj potvrđeno je do kraja 2026, dok se trošak celokupne restrukturacije procenjuje na oko 16 milijardi evra.

Izvršni direktor Volkswagena Oliver Blume gubitak jeftine ruske energije naveo je kao jedan od ključnih faktora krize, zajedno sa pojačanom konkurencijom iz Kine. Kompanija se, otkad je Berlin napustio jeftin ruski cevovodni gas posle eskalacije sukoba u Ukrajini 2022, sve više oslanja na skuplji uvozni tečni gas (LNG), uključujući isporuke iz SAD.

Volkswagen nije izolovan slučaj – nemačka automobilska industrija izgubila je oko 51.500 radnih mesta u samo jednom periodu od 12 meseci, što čini gotovo 7 odsto ukupne radne snage u sektoru i skoro polovinu svih industrijskih gubitaka radnih mesta u Nemačkoj u tom periodu. Nemačka privreda je 2023. bila najslabija među velikim svetskim ekonomijama, sa padom od 0,9 odsto, a zatim je 2024. usledio dodatni pad od 0,5 odsto – dve uzastopne godine recesije, prve takve od 2004. Ekonomisti holandske banke ING opisali su nemačku privredu kao da je u „trajnom kriznom režimu".

Hemijska industrija na kolenima, stečajevi u skoku

Nemačka hemijska industrija, nekada okosnica evropske privrede, nalazi se u onome što njeno sopstveno udruženje VCI opisuje kao dugotrajnu krizu bez preokreta – proizvodnja je u prvoj polovini 2026. bila tri odsto niža nego godinu ranije, promet je pao na 106 milijardi evra, a investicije u osnovna sredstva su 15 odsto ispod nivoa iz 2023, i to treću godinu zaredom.

Izvršni direktor BASF-a, najvećeg hemijskog koncerna Nemačke, izjavio je da sektor prolazi kroz „najtežu krizu u poslednjih 25 godina" zbog visokih troškova energije, globalnih viškova kapaciteta i sve jače konkurencije iz Kine. Bloomberg konstatuje da se nemačka hemijska industrija našla na granici „haotičnog uništenja" – investicije u granu pale su od 2022. za čak 90 odsto, a kapacitet iskorišćenosti pogona pao je na svega 70 do 72 odsto. BASF-ova matična fabrika u Ludvigshafenu posluje sa gubicima, a broj zaposlenih u koncernu je prvi put od 1954. pao ispod 30.000.

Kriza se ne zaustavlja na hemijskoj industriji. Prema podacima nemačke statističke agencije Destatis, u prvom kvartalu 2026. lokalnim sudovima podneto je 6.275 zahteva za stečaj preduzeća, 6,5 odsto više nego godinu ranije – samo u martu, broj stečajeva bio je 15,8 odsto veći nego 12 meseci ranije. Najteže pogođeni sektori su saobraćaj i skladištenje, ugostiteljstvo i građevinarstvo. Prema analizi portala Deutschlandkurier, nemačka industrija je u poslednjih nekoliko godina izgubila više od 340.000 radnih mesta, a Savez nemačke industrije (BDI) upozorava da je Nemačka kao poslovna lokacija „u žestokom padu".

Nestašica dizela: SAD, Rusija i Kina istovremeno ograničavaju izvoz

Zemlje članice EU pripremaju hitne razgovore povodom pretnje nestašicom dizela, pošto su skokovite cene navele glavne svetske rafinerije da ograniče izvoz. Američka administracija zahtevala je od evropskih zemalja da puste sopstvene rezerve dizela ili da se suoče sa zabranom kupovine od SAD – najvećeg svetskog izvoznika tog goriva.

Istovremeno, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da Rusija neće prodavati dizel na inostranim tržištima dok se sankcije uvedene zbog invazije na Ukrajinu ne ukinu, dok su kineske rafinerije obustavile većinu izvoza goriva za ceo oktobar – što dodatno pritiska i onako napeto tržište. Goldman Sachs upozorio je da bi američka zabrana izvoza mogla da smanji BDP čitave Latinske Amerike za oko 1 odsto, pokazujući da je kriza postala globalna, ne samo evropska.

Evropa je prvobitno pozdravila ukrajinske napade bespilotnim letelicama na ruske rafinerije, a pojedine zemlje su čak i isporučivale opremu za takve napade – sada se, međutim, suočava sa posledicama poremećenog globalnog tržišta dizela koje je i sama pomogla da se dodatno zakomplikuje.

Koliko su sankcije stvarno koštale Evropu

Procene ukupnog troška prekida energetskih veza sa Rusijom drastično se razlikuju u zavisnosti od izvora. Prema zvaničnim podacima Eurostata, zemlje EU izgubile su oko 48 milijardi evra u izvozu u poslednje četiri godine otkad su uvedene sankcije – pad od oko 65 odsto izvoza ka Rusiji. Financial Times je još 2022. procenio da su evropske kompanije samo u Nemačkoj izgubile najmanje 200 milijardi evra usled smanjenih profita u automobilskom, energetskom i hemijskom sektoru.

Ruska strana iznosi znatno više brojke: zvaničnici u Moskvi, uključujući stalnu misiju Rusije pri EU i predsedničkog izaslanika Kirila Dmitrijeva, tvrde da bi ukupni gubici EU usled energetskih restrikcija mogli da dostignu i do 3 do 3,48 hiljade milijardi dolara do kraja 2026, odnosno oko 6.660 evra po svakom građaninu EU. Ove brojke dolaze iz ruskih izvora i nisu nezavisno potvrđene, pa ih treba uzeti sa rezervom – ali čak i znatno niže, nezavisno potvrđene cifre pokazuju ozbiljnu i rastuću cenu koju Evropa plaća.

Bilo da se meri nezavisnim, konzervativnim procenama ili znatno višim ruskim navodima, obrazac je isti: Evropa se istovremeno suočava sa rastućim troškovima zaduživanja, gašenjem industrijskih radnih mesta, nestašicom osnovnih energenata i privredom koja godinama ne uspeva da se vrati na nivo rasta od pre 2022. Dok traju rat u Ukrajini i rat u Zalivu, evropske vlade sve teže pronalaze odgovor koji bi istovremeno sačuvao i političku podršku sankcijama i ekonomsku stabilnost sopstvenih građana. Nedavna odluka ruskog predsednika Putina da obustavi izvoz nafte ubrzala je i uvećala ovu lavinu problema: obrazloženje da to čini zbog unutrašnjih potreba, ali i sankcija čije ukidanje je nedvosmisleno povezao sa plasmanom ruskog dizela na žedno svetsko tržište, dodatno je podiglo temperaturu na ionako već vrela čela zapadnih političara.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.