Sporazum bi stvorio zajedničko tržište od blizu dve milijarde ljudi ili četvrtinu globalnog BDP‑a.

Evropska unija i Indija nalaze se na pragu istorijskog trgovinskog sporazuma koji bi mogao značajno da oblikuje globalnu ekonomiju i stvori novo moćno tržište na svetu.

Glavni nedostatak – deficit svim najvažnijim sirovinama.

Predsednik Evropske komisije, Ursula fon der Lajen

Tržište koje bi obuhvatilo četvrtinu svetske ekonomije

Fon der Lajen je naglasila da pregovori ulaze u završnu fazu. „Još ima posla, ali nalazimo se na korak od istorijskog sporazuma. Neki ga već nazivaju majkom svih dogovora“, rekla je ona. Ako bude zaključen, sporazum bi stvorio ekonomski prostor koji bi činio gotovo četvrtinu globalnog BDP‑a, dajući EU „prednost prvog poteza“ u jednoj od najbrže rastućih svetskih regija.

Fon der Lajen je istakla da Evropa želi dublje poslovne veze sa „centima rasta današnjice i ekonomskim silama ovog veka – od Latinske Amerike do Indo‑Pacifika“, pri čemu Indiju vidi kao ključnog partnera.

Belga/Jonas Roosens

Proaktivna politika Brisela: nakon sporazuma Merkosur, „napad“ i na indijsko tržište – na obostranu korist

Posle nedavnog potpisivanja sporazuma Merkosur u Paragvaju, o slobodnoj trgovini sa delom vodećih zemalja Južne Amerike (Brazil, Argentina, Urugvaj i Paragvaj), a sa kojim je objedinjeno slobodno tržište veličine 700 miliona ljudi, više saznajte – ovde,  najava novog sporazuma, ovaj put o slobodnoj trgovini sa Indijom – predstavlja izuzetan i dosad neviđen iskorak jedne evropske administracije. U samo par nedelja, zona (uglavnom) slobodne trgovine iz i ka EU – proširuje se tako na bezmalo 3 milijarde stanovnika planete. A to je korpus koji trenutno niko u svetu ne poseduje.

Potpisnici Merkosur sporazuma u Paragvaju

Pregovori ubrzani globalnim preokretima: EU traži nove oslonce

Pregovori o sporazumu o slobodnoj trgovini, koji su godinama bili zamrznuti, ponovo su pokrenuti 2022. godine i ubrzani su poslednjih meseci usled globalnih poremećaja u lancima snabdevanja i ekonomske neizvesnosti.

Fon der Lajen je naglasila da sporazum nije samo smanjenje carina, već otvaranje prostora za investicije i tehnološku saradnju. Evropa, kako je rekla, raspolaže kapitalom, znanjem i inovacionim ekosistemom – od veštačke inteligencije do gigafabrika – i želi da te resurse mobiliše u partnerstvu sa Indijom kao zemljom izuzetnih ekonomskih i ljudskih potencijala, rastućom ekonomijom sa drugim najvećim rastom bdp u svetu, ali i rastućim potrošačkim tržištem.

Splet sopstvenih pogrešnih geopolitičkih poteza, rastuća globalna neizvesnost oko buduće globalne arhitekture – stavili su u pogon sve kapacitete EU.

A posebno briselski aerodrom.

Ursula fon der Lajen i Modi/dw

Očekivani rezultat sada proaktivne politike EU i u Indo-Pacifiku

Iako Indija i EU formalno jesu strateški partneri još od 2004. godine, ukrajinski sukob i prekoatlanska nova politika – munjevito su osvežili pamćenje EU o dvodecenijskom čamovanju do juče nepotpisanog i nedovršenog Merkosur sporazume, baš kao i sada ovog sa Indijom.

Tako su odjednom iz briselskih fioka iznenada izvučeni sporazumi o trgovini, tehnologiji, klimatskoj politici, odbrani i globalnom upravljanju.

Za Indiju, sporazum znači i konačno lakši pristup jednom od najvećih trgovinskih blokova na svetu i zaštitu od globalnih ekonomskih šokova. Za Evropu, Indija postaje dugoročni ekonomski i geopolitički oslonac u Indo‑Pacifiku, ali i izlazno tržište u slučaju carinskog rata sa SAD.

Gubitak ruskog tržišta i njegove ključne sirovinske baze, rastuća neizvesnost u odnosima sa SAD – posebno u eri Donalda Trampa – racionalna potreba za diverzifikacijom i smanjenjem zavisnosti od pojedinačnih partnera, kao i težnja ka pristupu vodećim brzorastućim ekonomijama koje mogu nadomestiti izgubljene pozicije, pretvorili su briselski aerodrom u usputnu stanicu za presedanje na druge i duge avio‑destinacije.