Brisel još nije pošteno ni odahnuo zbog smene Viktora Orbana, sa istoka EU stiže nova glavobolja. Bugarska je u nedelju dobila novog premijera — bivšeg predsednika i generala vazduhoplovstva Rumena Radeva, čija pobeda s oko 45 posto glasova ne ostavlja mnogo prostora za tumačenje. Povratak ruskim energentima i postojanju dva umesto sijaset „polova“, deo su agende novog bugarskog lidera.
Sofija
Osma izborna epizoda u pet godina — i konačan pobednik
Bugarska je zemlja koja bira parlament kao što druge zemlje menjaju sezone. Od 2021. godine ovo je već osmi parlamentarni izbori u državi koja već godinama tone u političkom haosu, korupcijskim skandalima i rekordno niskoj izlaznosti birača. Nedelja, 19. april 2026, donela je nešto što Bugari nisu videli dugo — jasan, nedvosmislen rezultat.
Radevljeva koalicija Progresivna Bugarska na putu je da osvoji oko 129 mandata u parlamentu od 240 mesta, prema projekcijama istraživačke kuće Alpha Research. To je apsolutna većina — redak luksuz u zemlji u kojoj su vlade padale kao domino figure. Izlaznost je skočila na 51 posto, u poređenju sa svega 38 posto na prethodnim izborima u oktobru 2024. godine.
„Progresivna Bugarska pobeđuje nedvosmisleno“, izjavio je Radev novinarima u Sofiji, odmah nakon objavljivanja prvih projekcija. „Ovo je pobeda nade nad nepoverenjem. Pobeda slobode nad strahom. I, ako mogu tako reći — pobeda morala.“
Radev okružen građanima tokom kampanje
Ko je Rumen Radev i zašto Brisel zabrinuto gleda prema Sofiji
Radev, 62-godišnji bivši predsednik i general vazduhoplovstva koji je školovanje završio u SAD-u, u januaru je napustio predsedničku funkciju kako bi se lično uključio u izbornu trku. Razlog: još jedan talas demonstracija srušio je krhku koalicijsku vladu predvođenu strankom GERB bivšeg premijera Bojka Borisova.
Zapravo, kada je u pitanju nadmoć protivnika i volja naroda, Borisov je na ovim izborima prošao poput Orbana u Budimpešti, o čemu više možete saznati upravo – OVDE.
Njegova agenda privukla je birače s raznih strana političkog spektra — obećao je čišćenje pravosuđa, povećanje životnog standarda radničke klase i, ono što je najviše zapalo za oko evropskim zvaničnicima — izgradnju mostova s Kremljom.
Radev se protivi sankcijama Rusiji i vojnoj pomoći Ukrajini. U nedelju uveče, nakon objave rezultata, poručio je da Evropa mora da obezbedi jeftine energetske izvore — što je, kako su mnogi protumačili, direktan signal prema Moskvi.
„Evropi su trenutno potrebni kritičko mišljenje, pragmatično delovanje i rezultati — posebno izgradnja nove bezbednosne arhitekture i obnova industrijske moći i konkurentnosti“, rekao je Radev.
Borisov poražen, EU partije iza, nacionalisti unutra
Stranačka karta novog bugarskog parlamenta izgleda ovako:
Borisovljev GERB-UDF završava drugi, s oko 14 posto glasova i svega 40 mandata — poraz od gotovo 30 procentnih poena u odnosu na pobednika. Borisov je javno priznao poraz.
Na trećem mestu je proevropska, antikorupcijska alijansa Nastavi promenu – Demokratska Bugarska (CC-DB), s oko 12 posto i 36 mandata. Radev je tokom kampanje kritikovao ovu grupu zbog podrške Borisovljevim vladama, ali nije isključio potencijalnu koaliciju.
Pokret za prava i slobode, koji predvodi američkim sankcijama kažnjeni oligarh Deljan Peevski, osvaja oko 7,7 posto i 23 mesta. Radev je jasno rekao da ne razmišlja o savezu s Peevskim.
Nacionalistička stranka Vazrazhdane (Preporod), koja je zagovarala izlazak Bugarske iz NATO-a, s 4,3 posto i oko 12 mandata jedva prelazi cenzus — i mogla bi postati tihi partner novoj vladi.
Socijalisti (BSP – Ujedinjena levica) ostaju van parlamenta, s 3,4 posto glasova.
Sastanak EU lidera, Brisel
Novi „Orban“ — ili nešto drugo?
Pitanje koje se može čuti u Briselu: da li je Rumen Radev novi Viktor Orban unutar EU? Analogija je primamljiva — Orban je upravo izgubio vlast u Mađarskoj, a Brisel je jedva odahnuo. No, useljenik na njegovo, Kremlju naklonjeno mesto, možda stiže sada sa Balkana.
Ipak, slika je nešto složenija. Za razliku od Orbana, Radev naglašava da želi jačanje EU i NATO-a, samo pod drugačijim uslovima. Bivši vojni pilot koji je trenirao u SAD-u teško da je karikaturalni proruski tribun — međutim, njegova energetska politika i stav prema Moskvi svakako će biti testirani čim prve direktive stignu iz Brisela.
Najhitnije pitanje pred njim nije spoljnopolitičko, već unutrašnje: poput Mađara u Budimpešti, i Radev planira borbu protiv kriminala i korupcije koja je natopila ovaj deo Evrope, posebno Balkan. Kako se može čuti, i Srbija sve pre nego izuzetak.
Radev najavljuje i imenovanje novih članova Sudskog saveta, tela koje kontroliše napredovanje sudija i tužilaca. Za to mu je potrebna većina od 160 glasova — što znači da mora pridobiti i CC-DB bez obzira na uzajamnu netrpeljivost.
„Moramo početi uspostavljanjem pravde“, rekao je u nedelju ujutru, i to je verovatno jedina rečenica oko koje se svi u Sofiji mogu složiti — ako ne i oko načina na koji će se to postići.
Na kraju, bivši predsednik je i sinoć ponovio svoj stav o ponovnom otvaranju dijaloga sa Rusijom i stavljanju „ekonomije na prvo mesto, ispred ideologije“, misleći na mogućnosti koje nude energenti iz Moskve i mogućnost razvoja nuklearne energije, uključujući i rusku saradnju.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, Radev demonstrira i sumnje o „liberalnoj ideologiji“, kao i „Zelenom dogovoru“, dok na pitanje o potencijalnim politikama usmerenim na LGBT zajednicu – ističe potrebu o „trezvenom povratku u stvarnost dva pola“.
Bugarska posle Orbana: Evropa dobija novog problematičnog učenika?
Ironija je teška: upravo u trenutku kad je EU izgubila svog najglasnijeg unutrašnjeg kritičara — Orbana — na scenu stupa Radev, koji govori sličnim jezikom, samo tiše i s drugačijim biografskim predznacima. Hoće li biti spreman da blokira sankcije, usporava vojnu pomoć Kijevu ili pregovara o jeftinom ruskom gasu za Sofiju — odgovori će stizati već tokom narednih meseci. Jedno je, za sada, izvesno: Brisel nema mnogo razloga za spokojstvo.
Korisni linkovi
Autor teksta: Ozna Vesti
