Zvanično je reč o pretnjama Huta, ali u memorandumu američke obaveštajne službe stoji i drugo ime: Iran. Vašington tiho prazni ambasade po Zalivu, vojska pojačava prisustvo, a američki ambasador u Turskoj Tom Barak kaže da udar može doći već ovog vikenda. Iran poručuje da američki ratni brodovi nikada neće ući u Persijski zaliv, a predsednik Pezeškijan sledeće nedelje putuje kod Putina u Moskvu.

Zvanično Huti, u memorandumu Iran

Prema pisanju CNN-a od petka, SAD užurbano premeštaju deo diplomata i članova njihovih porodica s položaja na Bliskom istoku. Stejt department je u sredu naredio odlazak osoblja koje nije neophodno i svih članova porodica iz Saudijske Arabije, a istovremeno, bez javnog objavljivanja, menja gornje granice osoblja u ambasadama u Jordanu, Bahreinu, Kuvajtu, Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Libanu. Zvanično, te ambasade ostaju na statusu „ograničenog rada“, ali Asošijeted pres navodi da je osoblje smanjeno u Jordanu, Libanu, Kataru i UAE, uz napomenu da zaposleni tamo nisu primorani da odu.

Objašnjenje Stejt departmenta glasi da je razlog povećana pretnja iz Jemena, odnosno Huta, koji su u poslednjim danima gotovo svakodnevno gađali Saudijsku Arabiju. Iran se u zvaničnom saopštenju ne pominje, a američki zvaničnici uporno poriču da povlačenja imaju veze sa mogućim novim udarima na Iran. Međutim, samo nekoliko sati kasnije pojavio se memorandum.

Direktor nacionalne obaveštajne službe Džej Klejton u memorandumu poslatom državnom sekretaru Marku Rubiju navodi da je Iran znatno pojačao napore da cilja američko osoblje i da su planovi o smrtonosnim napadima na Amerikance stigli u napredne faze, i na Bliskom istoku i u pojedinim drugim zemljama.

Zvaničnici koji su potvrdili postojanje memoranduma rekli su da su pretnje iz Irana i od Huta povezane sa smanjenjem osoblja. Za porodice diplomata to je ponovljeni scenario: predstavnica Američkog udruženja diplomatske službe Niki Gamer rekla je za CNN da su neki od njih tek bili vratili u svoje domove kada im je ponovo naređeno da odu. Isto je bilo na početku rata, a ponovo u julu, kada je Tramp otkazao novi talas udara.

Nosači, marinci i „ovaj vikend“ Toma Baraka

Diplomatija nije jedini signal. Prema agenciji AFP, u region se upućuje nosač aviona USS Theodore Roosevelt, što bi privremeno moglo da podigne broj udarnih grupa nosača na tri, a šalje se i dodatna jedinica marinaca. Američki građani u regionu dobili su upozorenja, izraelske snage su u visokoj pripravnosti, a ministar odbrane Pit Hegset sastao se sa Benjaminom Netanjahuom u Izraelu. Tramp je u petak, na skupu na Floridi, rekao da „možda ćemo uraditi još jedan mali Epic Fury“, ako Iran ne pristane na dogovor, ne navodeći rokove. Upravo ovakav razvoj događaja najavili smo pre dve nedelje, 13. oktobra, u tekstu Iran se sprema za rat posle 3. novembra: utvrđuje nuklearke, preti Zalivu i nagoveštava kopnene snage u susedstvu, u kome smo, pozivajući se na pisanje Wall Street Journala, ukazali da se Teheran priprema za rat posle 3. novembra, a da isti datum čeka i Vašington.

Tada je stigla izjava Toma Baraka, ambasadora u Turskoj i čoveka za Siriju, koji nema direktnu ulogu u iranskom dosijeu. Na pitanje da li je udar moguć ovog vikenda, odgovorio je: „Apsolutno.“ Tramp je to potom umanjio i rekao novinarima da ne zna ništa o tome. Barak je, uz to, ponovio da SAD ne traže promenu režima u Teheranu, što je u direktnoj suprotnosti s Netanjahuom, koji se u danima pred izbore u utorak više puta zakleo da će srušiti režim u Iranu.

Suzan Maloni iz Bruking instituta računa na udare ubrzo posle međuizbora 3. novembra i upozorava da bi nova kampanja, pošto su vojni objekti u Iranu već uveliko uništeni, pogađala pre svega civilnu infrastrukturu. Njen zaključak je da se ovaj rat ne može okončati daljom eskalacijom ni sa jedne strane.

Džejson Kembel iz Instituta za Bliski istok dodaje drugi problem: posle oštećenja američkih baza u regionu nema bezbednog mesta na kome bi se prikupile hiljade, ili čak desetine hiljada vojnika potrebnih za kopnenu operaciju. Sa tim se slaže i ocena da je tajming napada nemoguće predvideti. Do sada se sukob sveo na međusobno gađanje trgovačkih brodova, uz američku blokadu iranskih luka, a veći napadi na kopnene ciljeve nisu izvedeni od početka septembra.

Teheran odgovara: Zaliv zatvoren, Moskva otvorena

Iran na pritisak odgovara oštro. Načelnik generalštaba Ali Abdolahi izjavio je u subotu, prema državnoj televiziji, da američkim ratnim brodovima neće biti dozvoljeno da uđu u Persijski zaliv ni pod kojim okolnostima, i dodao da će Tramp tu želju poneti u grob. Iranske snage ograničavaju promet kroz Ormuski moreuz od početka rata 28. februara, a SAD su uvele kontrablokadu iranskih luka. Pripadnici Revolucionarne garde tvrde da su se u poslednjim danima na minama našle nekoliko tankera, a da su dva supertankera sa više od 4,5 miliona barela nafte napuštena na moru. Ista Garda je ove nedelje ponovo zapretila američkim bazama u regionu ako SAD nastave da pomažu trgovačkim brodovima da prođu kroz moreuz, a ministar spoljnih poslova Abas Aragči u kolumni u Fajnenšel tajmsu upozorio je da bi svaka dalja eskalacija ugrozila civile i svetsku ekonomiju.

Istovremeno, Teheran gleda ka Moskvi. Predsednik Masud Pezeškijan će u utorak, 27. oktobra, prema agenciji Tasnim, doći u Moskvu na samit zemalja izvoznica gasa, gde će se sastati s Putinom i razgovarati o ekonomskoj saradnji i „pitanjima geopolitike“. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov bio je ove nedelje u Iranu, prvi put od početka rata, a Putin je početkom oktobra ponudio da Rusija učestvuje u posredovanju.

Kalendar govori više od izjava: 27. oktobra Izrael glasa, u isto vreme Pezeškijan sedi s Putinom; 3. novembra Amerikanci biraju Kongres; do kraja novembra u region stiže još desetak hiljada mornara i marinaca, kako smo ranije pisali. Najverovatniji scenario zato jeste ograničen udar ili serija udara odmah posle 3. novembra, najpre na civilnu i energetsku infrastrukturu, ali ne i „vikend-napad“ o kome govori Barak, čija izjava više liči na pritisak na pregovarački proces uoči izbora u SAD.

Alternativa je dogovor pod postojećom obostranom blokadom, koji koči pre svega Netanjahuova želja za rušenjem iranskog režima, dok je kopnena operacija praktično isključena jer — nema gde da se okupe snage. I ne samo to, SAD nemaju ni kapacitet za novi Vijetnam, niti savezničku podršku za tako nešto. Na drugoj strani, sva je prilika da Iran neće popustiti, što znači da je neki oblik (obostranog) kompromisa — neizbežan.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.