Nemačka je u subotu iz Minhena dobila retko otvoreno priznanje: kancelar Fridrih Merc rekao je da je privreda zemlje „pod pritiskom“. Brojke to potvrđuju. Industrija je od početka 2019. izgubila skoro pola miliona radnih mesta, broj firmenih stečajeva je najveći u poslednjih 13 godina, inflacija je skočila na 3,3%, a Folksvagen, simbol nemačke industrije, ukida oko 100.000 radnih mesta u celom koncernu. Berlin istovremeno slavi bolju prognozu rasta, ali ona dolazi iz tuđih kriza, a ne iz reformi.

Nemačka: kancelar priznaje pritisak, vlada podiže prognozu

Merc je na kongresu Hrišćansko-socijalne unije (CSU) u Minhenu, 24. oktobra, pozvao na hitno sprovođenje reformi i rekao da je „naša privreda pod pritiskom“. Reforme su, objasnio je, neophodne jer mnogi građani trpe zbog skupoće, a sistemi socijalnog osiguranja suočeni su sa ogromnim izazovima. Nemačka, dodao je, mora ostati industrijska sila. Prvi koraci su konkurentne cene energije, brže administrativne procedure i manje birokratije.

Isti govor imao je i drugu stranu. Merc je ukazao na bolje podatke o privredi i na samit „Invest in Germany“, a vlada je 8. oktobra podigla prognozu rasta za 2026. na 1,3%, sa 0,5% u aprilu. Izvoz bi trebalo da poraste 3,7% posle pada od 0,9% u 2025, a za 2027. prognoza je 1,1%. Za 2028. ista vlada očekuje usporavanje na samo 0,6%.

Ministarka privrede Katarina Rajhe objasnila je odakle rast: strani uvoznici su posle izbijanja rata s Iranom pravili velike zalihe nemačkog čelika, đubriva i aluminijuma, a bum izgradnje AI centara povećao je porudžbine za laserima, mašinama za proizvodnju čipova i sistemima za hlađenje. Sa druge strane, Bundesbanka za treći kvartal očekuje stagnaciju, inflacija je u septembru dostigla 3,3%, najviše za skoro tri godine, a realna potrošnja domaćinstava u 2026. raste samo 0,3%.

Rast koji Berlin slavi stiže iz tuđih kriza: iz zaliha koje su strani kupci pravili zbog rata s Iranom i iz globalne AI groznice, a ne iz reformi niti iz jeftinije energije. Kada se to ostavi po strani, ostaje privreda sa skupom energijom i sopstvenom prognozom rasta od 0,6% za 2028.

Industrija koja nestaje: Folksvagen, stečajevi i pola miliona izgubljenih radnih mesta

Ifo institut objavio je 19. oktobra da je nemačka industrija od početka 2019. do kraja 2025. izgubila 496.000 radnih mesta, odnosno 7,1%. Auto-industrija sa dobavljačima izgubila je 123.500 mesta (13%), proizvođači metalnih proizvoda 115.600, a mašinogradnja 64.500, što je oko 60% svih otkaza. U istom periodu usluge su dodale više od 2,2 miliona radnih mesta, uglavnom u zdravstvu i javnoj upravi. Joakim Ragnic iz Ifoa upozorio je da sektori koji su do sada držali nemačko blagostanje nestaju, a nova radna mesta ne nastaju tamo gde je Nemačka najproduktivnija.

Folksvagen je 3. septembra saopštio da su rukovodstvo i sindikati dogovorili ukidanje još 50.000 radnih mesta do kraja decenije, povrh 50.000 koja su već bila planirana, što ukupno znači oko 100.000 mesta u koncernu koji obuhvata i Audi, Porše i softversku jedinicu Cariad. To je otprilike svaki sedmi zaposleni. U opticaju je i gašenje proizvodnje u četiri nemačke fabrike, što bi bilo prvi put da Folksvagen zatvara pogone u sopstvenoj zemlji. Kompanija priznaje da evropske fabrike mogu da naprave više od 500.000 vozila godišnje preko onoga što kupci traže, a izvršni direktor Oliver Blum u internom memorandumu navodi da su troškovi koncerna za oko 20% viši nego kod uporedivih firmi. Operativna dobit u drugom kvartalu pala je skoro 10%, na 3,5 milijardi evra.

Nemački Savezni zavod za statistiku (Destatis) objavio je 11. septembra da je u prvoj polovini 2026. podneto 12.812 zahteva za stečaj preduzeća, 6,7% više nego godinu ranije, što je najviše od 2013, kada ih je bilo 13.253. U samom junu broj je skočio za 15,8%. Najviše su pogođeni saobraćaj i skladištenje, zatim ugostiteljstvo i građevinarstvo.

Cena odricanja od jeftine energije

Pre 2022. Rusija je snabdevala oko 55% nemačkog uvoza gasa. Danas je direktan uvoz iz Rusije pao na nulu, a Nemačka gas kupuje na svetskom tržištu, uz skuplji tečni prirodni gas (LNG). Brisel planira da potpuno prekine uvoz ruskog gasa do 2027. Prema pisanju Süddeutsche Zeitung i Bilda, pozivajući se na procenu ministarstva finansija, Nemačka je od prekida uvoza potrošila oko 50 milijardi evra na ublažavanje posledica, među kojima su ograničenja cena struje i gasa, jednokratna isplata penzionerima i spasavanje gasnih kompanija. Stručnjaci navedeni u istom izveštaju smatraju da je ukupan račun, uključujući izgradnju LNG terminala, znatno veći.

Sam Merc je u julu, u letnjem intervjuu za ZDF, među okolnostima zbog kojih ne može da ispuni predizborna obećanja naveo i to da energetska kriza traje zbog nedostatka ruskog gasa. Kancelar koji je godinama zagovarao potpuni prekid sa Moskvom danas priznaje da za to plaća račun.

Energija nije jedino objašnjenje, i to treba reći. Nemačka vlada i ekonomski instituti pominju slabu potražnju za izvozom, američke carine i konkurenciju iz Kine, a Folksvagen kao razloge navodi kinesku konkurenciju, carine i previsoke troškove. Ovo poslednje što "ubija" konkuretnost je i ključno, cena energije je osnova svih ostalih troškova, a metalska industrija, jedan od najteže pogođenih sektora, spada među one koji najviše zavise od nje. Ni u hemijskoj industriji stanje ništa bolje nije, mnogi pokazatelju upućuju da je - i gore.

Slika je dvostruka, i obe polovine su tačne: statistika beleži nekakav mršavi oporavak, dok se industrija i dalje smanjuje. Najverovatniji ishod je zato Nemačka u dve brzine, prva u kojoj izvoz i AI porudžbine nekako treba da održe rast BDP blizu 1%, dok tradicionalni stubovi, auto-industrija, metalurgija i mašinogradnja, ali i hemija i građevinska industrija, nastavljaju da gube radna mesta bar do 2030. Tada ističe i Folksvagenov plan. U suštini, Berlin ima tri opcije: da nastavi sa subvencijama i skupim LNG-om, da snizi cenu energije većom ponudom i nižim nametima, kako obećava Merc, ili da otvori pitanje povratka jeftinijih izvora, što je politički najteže jer bi značilo priznanje da je odluka iz 2022. bila skupa greška. U prva dva scenarija inflacija i zaduživanje države su neizostavni, barem dok se ne izabere treća opcija koja nije u vidokrugu. Dotad, nastavlja se ono što je i sada, račun plaćaju nemačka domaćinstva kao i industrija i njeni radnici.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.