Lideri 22 članice EU optužuju Madrid da ugrožava bezbednost Unije, dok statistika pokazuje da su upravo Nemačka i Italija tokom prethodne decenije bile među najvećim primaocima migranata u Evropi. I ne samo one.

Otvoreno pismo koje je 22 članice Evropske unije uputilo Briselu zbog migrantske krize u španskoj enklavi Seuta otvorilo je pitanje koje se sve glasnije postavlja širom Evrope – da li se u migrantskoj politici primenjuju isti aršini za sve ili pojedine države imaju pravo na ono što se drugima osporava?

Među najglasnijim kritičarima španske politike našli su se nemački kancelar Fridrih Merc i italijanska premijerka Đorđa Meloni, koji upozoravaju da se "ne može dozvoliti masovan nekontrolisan ulazak migranata" i da Evropska unija mora odlučnije da reaguje.

Međutim, upravo podaci o migracijama u njihove dve zemlje otvaraju pitanje dvostrukih standarda.

Od 2015. godine do sredine 2026. godine Nemačka je primila više od četiri miliona migranata, tražilaca azila i osoba pod privremenom zaštitom, dok je Italija registrovala gotovo milion ilegalnih dolazaka preko Mediterana. Istovremeno, Španija je na udaru kritika zbog odluke da legalizuje boravak oko 600.000 migranata koji već žive i rade u toj zemlji.

Merc traži oštriju politiku, a Nemačka primila više od četiri miliona ljudi

Nemačka je bila glavna destinacija tokom migrantske krize 2015. godine i od tada predstavlja najveći evropski centar za prihvat tražilaca azila.

Samo tokom 2015. i 2016. godine registrovano je oko 1,2 miliona zahteva za azil, dok je u narednim godinama podneto još više od 1,8 miliona prvih zahteva. Nakon početka rata u Ukrajini, Berlin je prihvatio i više od 1,1 milion ukrajinskih izbeglica, koje imaju pravo na privremenu zaštitu bez klasične procedure za azil.

Veliki broj migranata danas ima stalni ili dugoročni boravak, dok se stotine hiljada nalaze u statusu takozvanog "Duldung", odnosno tolerisanog boravka, jer ih nije moguće deportovati iz pravnih ili humanitarnih razloga.

Iako je vlada Fridriha Merca tokom 2025. i 2026. godine znatno pooštrila migrantsku politiku, uvela strože granične kontrole i ubrzala deportacije, činjenica ostaje da je upravo Nemačka u poslednjoj deceniji prihvatila najveći broj migranata u Evropskoj uniji. U više od 50% slučajeva, na ovaj ili onaj način Nemačka je pozitivno rešavala status migranata, jer su potrebni nemačkoj privredi. Samo prošle godine, nemačko državljanstvo steklo je 310.000 migranata. Licemerje koje probija sve granice, kada je u pitanju odnos prema Španiji. Ali, da je samo to problem sa organizacijom ka kojoj težimo.

Meloni traži zatvaranje granica, ali je Italija godinama bila glavna kapija Evrope

Slična situacija je i u Italiji.

Od 2015. godine preko italijanskih obala u Evropu je stiglo između 900.000 i milion migranata, a rekordni talasi zabeleženi su 2016. i 2023. godine.

Vlada Đorđe Meloni danas vodi jednu od najrestriktivnijih migrantskih politika u Evropi. Uvedeni su centri za ubrzanu obradu zahteva, uključujući i objekte u Albaniji, povećan je broj deportacija, a Rim je zaključio sporazume sa Tunisom i Libijom kako bi smanjio priliv migranata.

Istovremeno, italijanska privreda zbog nedostatka radne snage svake godine dobija odobrenje za dolazak velikog broja stranih radnika kroz sistem legalnih kvota.

Španija na optuženičkoj klupi

Povod za najnoviji sukob unutar Evropske unije bila je migrantska kriza u španskoj enklavi Seuta, nakon koje su 22 države članice uputile otvoreno pismo Evropskoj komisiji.

U dokumentu se upozorava da se "ne može dozvoliti masovan nekontrolisan ulazak migranata i njihova instrumentalizacija kao hibridne pretnje", uz zahtev da Brisel hitno reaguje.

Dodatni razlog za kritike bila je odluka vlade Pedra Sančesa da legalizuje boravak oko 600.000 migranata, uz obrazloženje da španskoj privredi nedostaje radna snaga i da zemlja, zbog starenja stanovništva, mora da otvori prostor za nove zaposlene.

Sančes je odgovorio da je kriza u Seuti stavljena pod kontrolu za manje od 48 sati i optužio pojedine evropske partnere da nisu pokazali solidarnost prema Španiji kao državi koja čuva spoljnu granicu Evropske unije.

Nisu svi stali uz Merca i Meloni

Otvoreno pismo nije dobilo jednoglasnu podršku.

Prema navodima evropskih medija, Francuska, Portugal, Luksemburg i Irska odbili su da ga potpišu, smatrajući da je u trenutku migrantske krize bilo važnije pokazati solidarnost sa Španijom nego dodatno produbljivati politički sukob unutar Evropske unije.

Brojke koje otvaraju pitanje dvostrukih standarda

Kada se podaci stave jedan pored drugog, teško je izbeći poređenje.

Dok se Španija našla na meti kritika zbog legalizacije oko 600.000 migranata, Nemačka je od 2015. godine primila više od četiri miliona migranata i izbeglica, a Italija je registrovala gotovo milion ilegalnih dolazaka preko Mediterana.

Upravo zato sve više analitičara postavlja pitanje da li Evropska unija prema svim državama primenjuje iste kriterijume ili se migraciona politika, kao i mnogo puta do sada, menja u zavisnosti od toga ko se nalazi na udaru političkih kritika. Ne jednom se potvrdilo da uski nacionalni interes pojedinih članica ima ključan uticaj na oblikovanje "zajedničke" politike zemalja članica EU.

Zato, da li je to u nacionalnom interesu Republike Srbije?

Ne propustite naše Korisne linkove na kraju ovog teksta.