Pre izbijanja krize 2022, Evropska unija je godišnje uvozila oko 155 milijardi kubnih metara ruskog gasa po cenama od 180–250 dolara za 1000 m³. Nakon sankcija i prekida dotoka, EU je bila primorana da se okrene LNG-u iz SAD, Norveške i Katara, po cenama od 350–500 dolara. To znači da Evropa sada plaća 25–40 milijardi dolara više svake godine, dok je u kriznim godinama poput 2022. taj trošak dostizao i preko 100 milijardi dolara.

Što se nafte tiče, Rusija je isporučivala oko 2,5 miliona barela dnevno, po cenama koje su bile 5–10 dolara niže od tržišnih. Kada je EU prešla na naftu iz drugih izvora, razlika je postala oko 6,4 milijarde dolara godišnje. Ali, tu nije i kraj gubicima koje niže EU. O svemu u nastavku teksta.

Rafinerija

Ukupan dodatni trošak EU i brutalan rast dobiti za SAD

Kombinovan gubitak na gasu i nafti iznosi 30–45 milijardi dolara godišnje. Međutim, pravi udar dolazi kroz skuplju proizvodnju, zatvaranje hemijske i metalurške industrije i preseljenje fabrika u SAD ili Aziju. Procene govore da industrijski gubitak Evrope zbog skuplje energije prelazi 100 milijardi dolara godišnje.

Pre krize, Evropa je iz SAD uvozila oko 20–25 milijardi m³ LNG-a. Danas je taj broj porastao na 55–60 milijardi m³, što znači da je američki izvoz više nego udvostručen. Vrednost tog gasa iznosi oko 21 milijardu dolara godišnje. Pre krize, američki prihod je bio 8–10 milijardi, a sada je 20+ milijardi, što znači da SAD ostvaruju dodatnih 10–12 milijardi dolara godišnje. Tako je profit SAD od izbijanja sukoba u Ukrajini dostigao 50 milijardi dolara i nastavlja da raste. Uz neverovatno povećan prihod za svoju namensku proizvodnju o čemu sve možete saznati upravo ― ovde, SAD su postale apsolutni šampion prihodovanja iz (međusobno još uvek) neobjavljenog ukrajinsko-ruskog rata.

Rusija pre i posle 2022.

Što se Rusije tiče, pre krize, Rusija je od Evrope zarađivala 120–145 milijardi dolara godišnje od gasa, nafte i derivata. Evropa je imala najjeftiniji energent, dok je Rusija imala najprofitabilnije tržište. Posle 2022, Evropa je izgubila taj izvor, a Rusija je preusmerila energiju ka Aziji, posebno Kini i Indiji, čime je još i uvećala prihod svog energetskog sektora.

Tramp i Eu lideri/Daniel Toro

EU kao zamorče Trampove „doktrine“

Evropa se sledeći američku geopolitičku strategiju protiv Rusije, nužno sama potkopava: gubi konkurentnost, fabrike se sele, a privreda slabi. Na drugoj strani, Amerika snažno ubire plodove tog sukoba, a Rusija se okreće Aziji, manjim delom i ka Africi. Energetska geopolitika je time postala jedno od ključnih bojišta današnjice, u kojem EU bez dileme plaća najveću cenu.

Ali, samo na prvi pogled deluje da EU to čini svojevoljno. Ili usled deficita zdravorazumskog pristupa. U pitanju je nešto drugo.

Deluje neverovatno da EU pristaje na ovakvo svojevrsno samopovređivanje. Ključni razlog takve nepojmljive snosishodljivosti prema SAD, zapravo se nalazi u trgovinskoj zavisnosti od tržišta SAD. Evropska unija izvozi u Ameriku robu u vrednosti od preko 530 milijardi evra godišnje, dok uvozi oko 330 milijardi. To znači da EU ostvaruje svake godine čist trgovinski suficit od skoro 200 milijardi evra. Ako bi SAD uvele carine na evropske proizvode ili na drugi način sankcionisale uvoz iz EU, taj suficit bi nestao, a gubitak bi bio daleko veći od onog energetskog. Zato Evropa ponizno prati američku geopolitičku strategiju, iako je za nju cena ogromna.

EU, Brisel

I to nije sve. Kako EU nastoji da spasi što se spasiti može

Da je EU odbila naredbu SAD o napuštanju jeftinih i potrebnih ruskih energenata i prelazak na dvostruko skuplje snabdevanja u režiji svog dominantnog saveznika, EU bi uletela u potpunu destabilizaciju svoje izvozno orjentisane prerađivačke industrije zasnovane na visokoj tehnologiji i finalnim proizvodima, gde je zarada i najveća ― stradao bi neverovatan broj evropski kompanija, uz dramatično velika otpuštanja radnika. A to bi onda dovelo i do socijalnih i unutrašnjih društvenih sukoba i nestabilnost prvenstveno kod najmoćnijih članica na zapadu Evrope.

Nažalost po EU, pristajanjem na geopolitičku igru SAD protiv Rusije ― nije došao i kraj njihovih muka usled preterane zavisnosti od SAD.

Sve o razlozima agresije na Islamsku Republiku Iran, u nedelju 8.marta u 16 h.

Budite uz nas.

Do tada, saznajte više o tome kako EU pokušava da umanji štetu i pritisak SAD upravo ― ovde, kao i ― ovde.