Unutarstranačka borba za predsedničku nominaciju Republikanske partije 2028. godine zvanično je počela – i to na terenu ekonomije. Potpredsednik SAD Džej Di Vens (JD Vance) suočio se sa prvim ozbiljnim ekonomskim udarcem nakon što je u javnost isplivao video-snimak iz 2023. godine. U njemu Vens direktno dovodi u pitanje jednu od najvećih poluga američke globalne moći: status dolara kao glavne svetske rezervne valute.

„Prokletstvo resursa” koje guši američke fabrike

Ekonomski istoričar i libertarijanski kritičar Filip Magnes (Phillip Magness) pokrenuo je lavinu na mreži X kada je iskopao stari snimak sa skupa populističke organizacije American Moment. Vens je tada izjavio da „nije siguran” da li je za Ameriku uopšte dobro što desetine stranih centralnih banaka čuvaju svoje rezerve u dolarima.

Ovaj status Vens je uporedio sa „prokletstvom resursa”, povlačeći paralelu sa ugljem u Apalačiji. Prema njegovim rečima, prejaka valuta omogućava Amerikancima da „konzumiraju veoma jeftino”, ali istovremeno čini američku robu preskupom za izvoz, čime se direktno uništavaju domaća radna mesta i proizvodnja.

Na drugom snimku, Vens ide korak dalje i sugeriše da bi odricanje od ovog statusa omogućilo SAD da proizvode dovoljno oružja, između ostalog i za pomoć Ukrajini.

Ko je napao Vensa?

Prvi ozbiljan napad došao je zapravo iz neočekivanog ugla: od ekonomskih i libertarijanskih krugova unutar same desnice kojoj pripada i Vens.

Filip Magnes je Vensove stare izjave pretvorio u novu političku temu, sugerišući da je potpredsednikova logika opasno pogrešna. Kritika je suštinski jednostavna: dolar nije „prokletstvo“ koje je Amerika pronašla ispod zemlje, već posledica poverenja sveta u američku ekonomiju, institucije i finansijsko tržište.

Drugim rečima, problem možda nije to što svet želi dolare – nego što Amerika previše troši i zadužuje se.

Vensovi branioci, međutim, uzvraćaju da libertarijanci promašuju metu. Oren Kas i krug oko American Compass godinama zagovaraju ekonomsku politiku koja daje veću težinu industrijskoj proizvodnji, radnicima i strateškim lancima snabdevanja, čak i kada to znači sukob sa starom republikanskom ortodoksijom slobodne trgovine.

I tu zapravo počinje pravi — ideološki rat.

Jedna Amerika želi jeftiniji uvoz i snažan dolar. Druga želi fabrike, radna mesta i izvoz – čak i ako račun za to bude slabiji dolar a uvozni proizvodi skuplji.

Vens protiv stare republikanske ekonomije

Ovo zato nije samo rasprava o valuti. To je sukob dve verzije Republikanske partije.

Stari republikanski model počivao je traženom time i snažnijem dolaru, slobodnoj trgovini, globalizaciji i ideji da će kapital sam pronaći najefikasnije mesto za proizvodnju.

Interesantno, Trampova i Vensova verzija mnogo je drugačija i sličnija: carine, industrijska politika, zaštita strateških sektora, pritisak na kompanije da proizvode u SAD i otvoreno neprijateljstvo prema delu globalizacije koji je, prema njihovom viđenju, ispraznio američke industrijske gradove.

Zato pitanje dolara postaje mnogo veće od monetarne politike.

Ako Vens zaista veruje da je rezervni status dolara deo problema američke industrije, onda se otvara mogućnost da bi njegova administracija jednog dana mogla želeti jeftiniji dolar, manje privilegovan finansijski sistem i mnogo agresivniju industrijsku politiku.

To ne znači da Amerika sutra napušta dolar kao rezervnu valutu. Ali znači da je sama ideja o njegovom „privilegovanom“ statusu prestala da bude tabu na republikanskoj desnici.

Ali tu je i Marko Rubio

Marko Rubio/Ap

I tu priča o dolaru dobija mnogo opasniju političku dimenziju.

Ako Vens 2028. zaista krene po republikansku predsedničku nominaciju, njegov najopasniji protivnik trenutno nije neki liberalni republikanac iz senke.

To je Marko Rubio.

Donald Tramp već mesecima govori o Vensu i Rubiju kao o dvojici ključnih ljudi koji bi mogli da nastave njegov politički projekat. Washington Post ih trenutno vidi kao vodeće figure u ranoj trci za republikansku nominaciju.

I upravo zato bi ekonomski sukob mogao postati i njihov politički sukob.

Brojke već pale prvu šibicu

Iako je prerano govoriti o stvarnoj trci, prvi signali su zanimljivi.

Jedno nacionalno istraživanje iz 2026. daje Vensu 39 odsto podrške među republikanskim biračima, Rubiju 32 odsto, dok je Ron DeSantis na devet odsto. Ali u direktnom duelu Vens–Rubio ista anketa daje prednost Rubiju, 42 prema 36 odsto.

U Mičigenu je slika potpuno drugačija: Vens je imao 52,5 odsto, a Rubio 26,7 odsto među republikanskim primarnim biračima.

Dakle, Vens trenutno izgleda kao favorit – ali Rubio ima nešto što svaki ozbiljan izazivač želi: podršku među tradicionalnim jastrebovima, posebno onim ratnim.

Prvi pucanj u ratu za 2028?

Možda je upravo zato stari snimak sada toliko eksplozivan. Da je Vens ostao samo senator iz Ohaja, njegova rasprava o rezervnoj valuti bila bi još jedna zanimljiva ekonomska teza. Ali Vens više nije senator.

On je potpredsednik Sjedinjenih Država, najistaknutiji kandidat za naslednika Trampa i čovek koji već prikuplja novac i gradi sopstvenu političku mrežu pred 2028. Nedavni događaj za mlade republikanske donatore u Hamptonsu doneo je više od pet miliona dolara za Republikansku nacionalnu komitet, što pokazuje da se Vensova politička infrastruktura već ozbiljno gradi.

Zato će se svaka njegova stara izjava sada vraćati na sto. I to je tako američki.

Bitka za dolar možda nije bitka oko toga da li će Amerika napustiti svoju valutu. Bitka je oko toga kakvu Ameriku Vens želi da napravi – i koliko daleko je spreman da ide da bi je napravio.

Ako je odgovor: manje globalizovanu, više industrijsku, zaštićeniju carinama i spremnu da prihvati slabiji dolar zarad jačeg proizvodnog sektora, onda 2023. više nije samo stari snimak već i prvi trag programa sa kojim će Vens pokušati da osvoji Belu kuću 2028.

Međutim, ako mu na put stane Rubio, predsednička trka bi mogla da se pretvori u mnogo veći obračun: da li Amerika i njena duboka država žele da sačuvaju privilegije svoje finansijske elite i vojne imperije – ili će ih žrtvovati kako bi ponovo postala industrijska supersila?

Vens se već dugo pozicionira kao predvodnik takozvane „Nove desnice” (New Right) – pokreta koji odbacuje staru reganovsku ekonomiju slobodnog tržišta i zalaže se za agresivne tarife (carine), zaštitu domaćih radnika i povratak proizvodnje u SAD.

Odgovor na to pitanje odrediće ne samo sudbinu Vensa, Rubia i Republikanske partije posle Trampa, već i poziciju SAD u svetu.