Potpredsednik SAD Džej Di Vens stigao je u Budimpeštu u trenutku kada Viktor Orban tone u anketama – i kada Vašington shvata da bi gubitak svog najvažnijeg evropskog saveznika bio previše skupa cena.
J.D. Vens sa suprugom
Vens sleteo u Budimpeštu
U utorak ujutru, uz vojske počasti i prisustvo mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijtarta, američki potpredsednik Džej Di Vens i njegova supruga Uša stigli su na Međunarodni aerodrom Ferenca Lista. Konvoj je odmah krenuo ka Budimskom zamku, gde je Vens održao razgovor sa premijerom Viktorom Orbanom, a zatim nastupila zajednička pres-konferencija i popodnevni susret posvećen mađarsko-američkim odnosima.
Ovo je prvi put u istoriji da američki potpredsednik u aktuelnom mandatu posećuje Mađarsku. Pre njega, predsednik Džordž H. V. Buš posetio je zemlju 1989, a njegov sin Džordž V. Buš 2006. Simbolika je, dakle, jasna.
Marko Rubio/Ap
Zašto je Vens uopšte ovde?
Poseta dolazi svega nekoliko dana pred mađarske parlamentarne izbore zakazane za 12. april – i to u trenutku kada je Orban, prema anketama, pod ozbiljnim pritiskom. Opoziciona stranka Tisa i njen lider Peter Mađar izrasli su u ozbiljnog pretendenta na vlast, a Orban se, izgleda, obratio Vašingtonu za pomoć.
Mađarski novinar Žolt Kerner jutros je precizno opisao logiku iza ove posete: Amerikanci su procenili da bi gubitak Orbana bio veći strateški udarac nego politički rizik koji nosi otvorena podrška jednom kandidatu. Upravo zbog toga Vens nije slao poruku – već je lično sleteo u Budimpeštu.
Ova poseta nije izolovani gest. U februaru je državni sekretar Marko Rubio već posetio Mađarsku, pohvalio bilateralne odnose i potpisao sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji. Vensov dolazak je logičan nastavak – samo intenzivniji, i mnogo bliži datumu glasanja.
Ukrcavajući se u avion u SAD, Vens je Orbana javno nazvao prijateljem. Trampova administracija ne krije da želi Orbanovu pobedu, niti da veruje da Mađarska pod njim treba da bude model za ostale evropske države.
Peter Mađar/Foto: Tisza part
Šta kaže opozicija
Lider Tisa stranke i vodeći opozicioni kandidat Peter Mađar nije ostao nem. U svom saopštenju direktno se obratio Vensu: bez obzira na dogovore koji budu postignuti, vlada Tise, ako preuzme vlast posle 12. aprila, neće slati mađarske vojnike u Čad ili Iran i neće učestvovati ni u kakvim vojnim konfliktima. Mađar je dodao da niko nema pravo da koristi Mađarsku kao instrument u geopolitičkim igrama, jer o sudbini zemlje odlučuje isključivo mađarski narod.
Politički analitičar Atila Tibor Nađ u izjavi za ATV bio je skeptičan prema efektu koji Vensova poseta može imati na izborne rezultate. Napomenuo je da Vens nije neka posebno prepoznatljiva figura za prosečnog mađarskog birača i da bi poseta mogla biti relevantna jedino ako dođe do nekog krupnog zajedničkog announsmenta. A prema navodima Blumberga, upravo se to sprema: mađarska naftna kompanija MOL kupuje 500.000 tona sirove nafte od američkih dobavljača za 500 miliona dolara. Detalji sporazuma navodno su trebalo da budu objavljeni na zajedničkoj pres-konferenciji.
Kada je reč o organizaciji javnog dočeka, mađarski mediji HVG navode da je Orbanov Fides regrutovao pristalice za događaj dočeka iz redova tzv. digitalnih građanskih krugova – mreže aktivista koji na društvenim mrežama lajkuju, dele i komentarišu sadržaje naklonjene premijeru.
Orban i Putin u Moskvi/Facebook
Zašto je Orban toliko važan Trampu – i šta to ima veze sa Rusijom
Da bi se razumela prava težina ove posete, potrebno je odgovoriti na jedno dublje pitanje: zašto bi američki potpredsednik leteo u Budimpeštu pet dana pred izbore da spašava lidera jedne srednjeevropske države?
Odgovor leži u jedinstvenoj ulozi koju Orban igra u Trampovom strateškom računanju, a ona ima sve do veze sa Rusijom, EU i unutrašnjom američkom politikom.
Orban je jedini lider unutar Evropske unije koji otvoreno balansira između Brisela i Moskve. Kupuje ruski gas, održava direktne kontakte sa Putinom i glasno se protivi sankcijama. Za Trampa, koji Rusiju vidi kao potencijalnog partnera u kontekstu globalnog rivalstva sa Kinom — to je dragoceno.
Direktna američka saradnja sa Moskvom nosi prevelik politički rizik kod kuće – odmah bi se govorilo o „proruskoj politici“, što bi tabor demokrata oburečke dohvatio. Ovako, Orban, kao punopravni član EU i NATO-a koji istovremeno baštini dobre odnose s Kremljom, predstavlja svojevrsni diplomatski amortizer: kanal putem kojeg se mogu testirati odnosi sa Rusijom bez direktnog troška za Belu kuću.
Privatni ulaz: Tramp i Orban, Vašington
Orban u rukama Vašingtona, ali obratno
Ali tu priča ne staje. Orban nije samo most prema Moskvi – on je, sa Trampove tačke gledišta, i destabilizator unutar samog evropskog bloka. Dok Brisel insistira na jedinstvenoj politici prema Rusiji, Orban dosledno pokazuje da EU nije monolitna. To potkopava pregovaračku snagu Evrope i otvara prostor za američki uticaj koji ne mora uvek da ide kroz zvanične kanale EU. Kada Tramp može da kaže „nije cela Evropa na istoj liniji“, on sebi kupuje manevarski prostor u pregovorima.
Postoji i geopolitička simbolika. Tramp aktivno gradi narativ o tome da postoje evropski lideri koji ne pristaju na „mejnstrim“ politiku Brisela i Briselu podređenog Vašingtona. Orban je u tom narativu centralna figura – populista koji se suprotstavlja establišmentu, a opstaje. To je model koji Tramp želi da promoviše, jer legitimiše sopstveni stil vladavine.
Konačno, energetska dimenzija: Mađarska je duboko zavisna od ruskog gasa, a Orban je ključan akter u tranzitnim energetskim projektima u centralnoj Evropi. Američki interes da prodre na taj tržišni prostor – kroz dogovore poput onog koji MOL upravo sklapa – direktno je vezan za Orbanovo prisustvo na vlasti.
Ukratko: Orban nije Trampu važan zato što je Mađarska važna. Važan je zato što je unutar EU neko ko radi ono što Tramp ne može javno da radi, a što Trampu treba – balansira sa Moskvom, slabi evropsko jedinstvo i otvara prostor za američki uticaj koji ide mimo „duboke države“. Stoga Vens nije leteo u Budimpeštu zbog kurtoazije. Leteo je jer je Orban — deo igre.
Na suprotnoj strani, Orban, koga optužuju za autoritarizam, ali određene finansijske malverzacije i korupciju — navodeći da je Orban kroz sistem Fidesa stvorio oligarhijsku mrežu u kojoj se javni tenderi, infrastrukturni projekti i evropski fondovi usmeravaju ka ljudima bliskim vlasti — upravo u Vašingtonu bira saveznika moćnijeg od onog u Briselu.
Njegovi prijatelji i članovi porodice često se pominju kao glavni korisnici tih aranžmana. Evropska unija je više puta pokretala istrage zbog sumnje da se sredstva zloupotrebljavaju, a opozicija tvrdi da je upravo to način na koji Orban održava političku i ekonomsku moć.
Ko će pobediti i da li mu je Trampov izaslanik bio od pomoći, znaćemo već za koji dan.
Korisni linkovi
Autor teksta: Ozna Vesti
