Srpske bezbednosne snage sprečile su potencijalnu katastrofu po energetsku bezbednost čitave Centralne Evrope. Dok mađarske vlasti govore o sabotaži, mađarska opozicija podiže prst upozorenja: incident se dogodio tačno nedelju dana pre ključnih izbora u Mađarskoj.

Foto: Ministarstvo odbrane RS

Pronađen eksploziv u neposrednoj blizini strateškog gasovoda

Ministarstvo odbrane Srbije potvrdilo je da je tokom pretresa na teritoriji opštine Kanjiža pronađena veća količina eksplozivnih sredstava, zajedno sa predmetima i alatima neophodnim za njihovu pripremu i upotrebu. Zabrinjavajuća okolnost jeste što su sumnjivi predmeti locirani u neposrednoj blizini gasovoda koji direktno povezuje Srbiju i Mađarsku — jedan od poslednjih aktivnih energetskih koridora kroz koje se rusko gorivo neprekidno transportuje ka srcu Evrope.

Pretres je obuhvatio rejone sela Velebit, Trešnjevac i Vojvoda Zimonjić, a sproveden je na osnovu naloga Višeg javnog tužilaštva u Subotici. U akciji su učestvovali pripadnici Uprave kriminalističke policije, Kriminalističko-istražne grupe Vojne policije, elitne 72. brigade za specijalne operacije, Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i Vojnobezbednosne agencije (VBA) — što govori o ozbiljnosti pretnje.

Nadležno tužilaštvo kvalifikovalo je slučaj kao krivično delo nedozvoljene proizvodnje, držanja i prometa eksplozivnih materija, ali — s obzirom na količinu i razornu moć pronađenih sredstava — u vezu je dovedeno i sa krivičnim delom diverzije u pokušaju. Bezbednosne snage nastavljaju rad na terenu u cilju pronalaska dodatnih tragova i identifikacije svih osumnjičenih lica.

Orban i Netanjahu/Debbie Hill/Ap

Orbanova izjava uzbunila Evropu, specijalne jedinice i dalje na terenu

Mađarski premijer Viktor Orban zvanično je najavio vest o sprečenoj sabotaži, naglasivši kritičan strateški značaj gasovoda za energetsku sigurnost obaeju država. Prema Orbanovim rečima, prve operativne informacije o pronalasku ekspolziva stigle su mu iz samog vrha srpske države — što potvrđuje i visok stepen koordinacije obaveštajnih službi dve zemlje.

Orban je hitno sazvao sednicu Državnog saveta za odbranu, na kojoj se raspravlja o pojačanju zaštite svih ključnih energetskih čvorišta u Mađarskoj. Istražni organi obe države pokušavaju da utvrde poreklo eksploziva i identifikuju nalogodavce potencijalne akcije. Zvaničnici Budimpešte i Beograda saglasni su u oceni: reč je o smišljenom pokušaju destabilizacije regiona i direktnom činu sabotaže energetske infrastrukture.

Specijalne jedinice i forenzički stručnjaci i dalje rade na terenu, dok je šire područje oko mesta pronalaska blokirano pojačanim policijskim i vojnim snagama.

Lider opozicije, Peter Mađar/Foto:Tisza part

Mađarska opozicija: „Znali smo da će se nešto dogoditi — tačno za Uskrs“

Dok vlasti slave uspešno sprečenu akciju, lider mađarske opozicije Peter Mađar nastoji da baci sasvim drugačije svetlo na čitav incident. Na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici, Mađar je objavio da je već nedeljama primao signale o predstojećoj „operaciji pod lažnom zastavom“, upozoravajući da će se nešto „slučajno“ dogoditi na gasovodu u Srbiji — upravo za Uskrs, tačno nedelju dana pred mađarske parlamentarne izbore.

„Viktor Orban uz pomoć Srbije i Rusije želi da pređe novu granicu, nakon prethodnih propalih operacija“, napisao je Mađar, dodavši da onaj ko god da je organizovao ovu provokaciju, time samo potvrđuje da je reč o unapred isplaniranoj akciji. Opozicioni lider pozvao je Orbana da ga hitno obavesti o razvoju situacije i pozove na sednicu Saveta za odbranu.

„Neće moći da spreči izbore sledeće nedelje. Neće moći da spreči da milioni Mađara zatvore najkorumpiranije dve decenije u istoriji naše zemlje“, poručio je Mađar, ocenjujući da Orbanova propaganda pokušava da paničnom atmosferom kompenzuje kolaps podrške vladajućem Fidesu pred ključno glasanje.

Naftna industrija Srbije/Reuters

Srbija kao čuvar važne evropske energetske arterije

Ukupna dužina Balkanskog toka jeste značajna: trasa počinje od turske morske obale gde se pruža 130 kilometara, nastavlja kroz Bugarsku (498 km), prolazi kroz Srbiju (403 km) i završava se u Mađarskoj sa oko 85 kilometara. Reč je o jednoj od retkih preostalih funkcionalnih arterija za snabdevanje Centralne Evrope ruskim gasom.

Gasovod je posebno strateški važan za Srbiju iz još jednog razloga — direktno je vezan za dogovor koji je pratio kupovinu Naftne industrije Srbije (NIS) od strane ruskog Gasproma. Tom transakcijom Srbija je osigurala tranzitnu ulogu i stabilan devizni prihod koji teče sve dok gas teče kroz srpsko tlo — obezbeđujući finansijski dobitak za godine i decenije koje su pred nama.

Upravo zato pronalazak eksploziva kraj tog gasovoda nije tek lokalni policijski slučaj — to je udar na srce regionalne energetike, bez obzira na to ko stoji iza njega.

Erdogan i Putin

Balkanski tok: Gasovod koji je preživeo pritiske Vašingtona i Berlina

Prvobitna ideja nosila je naziv Južni tok i predviđala je trasu: Rusija – Crno more – Bugarska – Srbija – Centralna Evropa. Međutim, intervencijom Sjedinjenih Država i tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel, Bugarska je pod pritiskom odbila da odobri prolaz gasovoda kroz svoju teritoriju. Računica i Vašingtona i Berlina bila je jasna — zaobići Srbiju, uskratiti joj stratešku poziciju tranzitne države i onemogućiti stabilan devizni prihod koji dolazi uz taj status, posebno u situaciji kada zapadni proces razgradnje Srbije u tom trenutku nije okončan, a ni Briselski sporazum nije bio implementiran.

Istovremeno, gušeći realizaciju Južnog toka preko Srbije, Nemačka je u punom kapacitetu ubrzano i istovremeno — gradila Severni tok 2, ne prezajući od ruskih energenata, ali ni od zajedničke investicije sa Rusijom, vredne više od 10 milijardi evra.

U takvoj situaciji, Vladimir Putin je napravio odličan geopolitički i geoekonomski zaokret — uvođenjem na scenu Redžepa Tajipa Erdogana. Turski predsednik nije čekao da bude ubeđivan: brzo je prepoznao strateški i ekonomski potencijal koji prolaz gasovoda donosi Turskoj. Ankara bi postala nezaobilazno energetsko čvorište između Istoka i Zapada, a Turska bi dodatno učvrstila svoju poziciju i inače ključnog regionalnog igrača. Erdogan je prihvatio ponudu bez oklevanja, projekat je nastavljen sada pod novim imenom — Turski tok — a balkanski krak te infrastrukture danas kroz Srbiju teče kao Balkanski tok.

Bugarska je ubrzo uvidela cenu sopstvene poslušnosti prema Berlinu i Vašingtonu. Zemlja se „presabrala“ — i danas, paradoksalno, i sama participira u infrastrukturi koju je jednom ne tako davno blokirala.

Istraga je u toku. Bezbednosne snage Srbije nastavljaju terenski rad, dok se diplomatska i politička reagovanja u regionu i dalje nižu.

Korisni linkovi

• Da li je NIS „poklonjen“?
• NIS kao ogledalo geopolitike: između Moskve i Vašingtona