Prvo neformalno glasanje u Savetu bezbednosti UN pokazalo je ko trenutno ima najbolju startnu poziciju za naslednika Antonija Gutereša. Kostarikanka Rebeka Grinspan izbila je na čelo, odmah iza nje je predstavnica Gvajane Karolajn Rodrigez-Birket, dok je treći Rafael Grosi. Ali prava drama tek počinje – jer nijedan kandidat ne može do funkcije bez podrške pet stalnih članica Saveta bezbednosti.

Trka za novog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija dobila je prve konkretne obrise.

U prvom neformalnom „probnom glasanju“ 15 članica Saveta bezbednosti, održanom krajem jula iza zatvorenih vrata, bivša potpredsednica Kostarike Rebeka Grinspan dobila je 10 glasova podrške. Odmah iza nje našla se bivša ministarka spoljnih poslova Gvajane Karolajn Rodrigez-Birket sa devet, dok je šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi dobio sedam glasova.

Glasanje nije obavezujuće i niko još nije pobedio. Ali u diplomatskim hodnicima UN ono predstavlja prvi ozbiljan signal o tome ko bi mogao da postane deseti generalni sekretar svetske organizacije.

A izbor neće biti nimalo običan.

Ko će naslediti Gutereša?

Mandat Antonija Gutereša završava se krajem 2026. godine, posle dva petogodišnja mandata. Njegov naslednik preuzeće UN u trenutku kada je organizacija suočena sa ratovima, dubokim sukobima velikih sila, finansijskim problemima i sve glasnijim zahtevima za reformu.

Na listi su trenutno kandidati iz više delova sveta: Rebeka Grinspan iz Kostarike, Karolajn Rodrigez-Birket iz Gvajane, Rafael Grosi iz Argentine, bivša predsednica Čilea Mišel Bačele, bivša predsednica Generalne skupštine UN Marija Fernanda Espinosa, bivši predsednik Senegala Maki Sal, ugandski diplomata Olara Otunu i, najnovije, ekvadorska diplomata Ivon Baki.

Drugim rečima – trka je otvorena.

I upravo zato rezultat prvog glasanja treba čitati više kao mapu savezništava nego kao konačnu prognozu.

Grinspan prva, ali razlika je minimalna

Rebeka Grinspan trenutno ima najbolju početnu poziciju.

Njena prednost nad Rodrigez-Birket iznosi samo jedan glas, dok Grosi zaostaje tri. Još važnije, u ovom ranom stadijumu niko nema dovoljno podrške da bi mogao da tvrdi da je postao „kandidat konsenzusa“.

Procedura je posebno komplikovana zato što kandidat mora da dobije preporuku Saveta bezbednosti, a zatim i formalno odobrenje Generalne skupštine.

Ali tu se nalazi najveća politička mina.

Nije dovoljno imati devet ili deset glasova. Potrebno je izbeći veto.

Pet zemalja drži ključ

Savet bezbednosti ima 15 članica, ali pet stalnih – Sjedinjene Države, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija – imaju pravo veta.

To znači da kandidat može da ima impresivnu podršku u prvom krugu, a da njegova kandidatura nekoliko nedelja kasnije praktično bude mrtva ako jedna od velikih sila odluči da ga blokira.

Upravo zato diplomatska matematika postaje mnogo važnija od same rang-liste.

U prvim krugovima glasanja ne zna se ni koja je stalna članica eventualno dala negativan glas. Tek kasnije procedura postaje transparentnija po tom pitanju. A tada počinje prava igra.

Grosi – kandidat koji ne može da se ignoriše

Posebnu pažnju privlači Rafael Grosi.

Argentinac je na čelu Međunarodne agencije za atomsku energiju i već ima iskustvo pregovaranja u najosetljivijim bezbednosnim krizama na svetu. U prvom glasanju dobio je sedam glasova podrške, što ga stavlja iza Grinspan i Rodrigez-Birket, ali ga nikako ne izbacuje iz trke. Naprotiv.

Ukoliko se velike sile ne dogovore oko prvoplasiranih kandidata, upravo neko poput Grosija mogao bi da postane kompromisno rešenje. Istorija UN pokazuje da se u ovakvim trkama upravo takvi kandidati često pretvaraju u najzanimljivije igrače.

I onda se pojavila Ivon Baki

Trka je dodatno zakomplikovana ovog avgusta.

Ekvadorska diplomata Ivon Baki postala je osma kandidatkinja. Ona u prvom julskom glasanju nije učestvovala jer tada još nije bila nominovana. Prema Reutersu, Baki tvrdi da ima podršku SAD, a u kampanji naglašava reformu UN i prevenciju sukoba.

Ako zaista ima podršku Vašingtona, njena kandidatura mogla bi da dobije potpuno novu težinu. Jer u ovoj trci nije dovoljno pitati: Ko ima najviše glasova, već ko može da preživi veto.

Žena na čelu UN?

Postoji još jedna velika politička tema. Od osnivanja Ujedinjenih nacija nijedna žena nije bila generalni sekretar. Sada među kandidatima postoji nekoliko veoma iskusnih žena – Grinspan, Rodrigez-Birket, Bačele, Espinosa i Baki.

Zbog toga se sve glasnije govori o mogućnosti da 2026. konačno bude godina kada će UN dobiti prvu ženu na čelu. Bačele je već jasno poručila da je vreme da žena preuzme tu funkciju, dok kandidatkinje naglašavaju i potrebu da se obnovi poverenje u organizaciju.

Ali istorijska simbolika neće biti dovoljna.

Generalni sekretar UN mora da bude prihvatljiv Vašingtonu, Pekingu, Moskvi, Parizu i Londonu – ili barem dovoljno prihvatljiv da nijedna od tih sila ne odluči da ga blokira.

A šta želi Tramp?

Upravo ovde izbor novog šefa UN postaje mnogo više od diplomatske procedure.

Sjedinjene Države su najveći pojedinačni finansijski oslonac sistema UN, dok administracija Donalda Trampa već vrši snažan pritisak na međunarodne institucije da smanje troškove, reformišu rad i preispitaju američko finansiranje.

Zato će stav Vašingtona biti jedan od ključnih faktora u završnici. Ako Amerikanci odluče da žele snažnog reformatora, kandidati koji nude duboku reorganizaciju UN mogu dobiti prednost.

Ako im je prioritet geopolitička pouzdanost, izbor bi mogao izgledati potpuno drugačije.

A onda tu dolaze Rusija i Kina. Njihov interes neće nužno biti isti kao američki – što znači da će svaki kandidat morati da napravi gotovo nemoguć balans.

Prava trka tek počinje

Više novih krugova neformalnog glasanja očekuje se tokom narednih nedelja, a prema diplomatskim procenama proces bi mogao da se završi krajem septembra ili početkom oktobra – mada se može produžiti ako velike sile ne pronađu zajedničkog kandidata.

I upravo tu počinje najzanimljiviji deo, jer generalnog sekretara UN ne bira onaj ko prvi pređe ciljnu liniju. Bira ga onaj koga pet velikih sila odluči da neće srušiti.

Zato pitanje više nije samo ko će biti novi generalni sekretar UN. Pravo pitanje je: oko čijeg imena će Vašington, Moskva i Peking na kraju moći da se slože?