Usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se osuđuju napadi Irana na zemlje Zaliva i Jordan, usled iranskog odgovora i napada na lokacije u okruženju sa kojih deluju snage SAD  ili ih koriste na drugi način za napad na Iran, a koja je podržana od strane čak 135 država, pokazuje koliko je međunarodni sistem danas ispunjen dvostrukim standardima. Dok se američko-izraelska agresija na Iran gotovo prećutkuje, reakcija Teherana se proglašava neprihvatljivom i protivnom međunarodnom pravu.

Za to vreme broj ubijenih i ranjenih u Iranu se meri u hiljadama, a preko tri miliona ljudi širom Irana već je izbeglo iz svojih domova, stvarajući tako izuzetnu humanitarnu krizu.

Istovremeno, Izrael je samo ovih dana dejstvujući i po Libanu – ubio 687 ljudi od kojih je 98 dece, zvanično je saopšteno iz libanske vlade.

Generalna skupština UN

Dvostruki standardi međunarodne politike

Od 15 članica Saveta bezbednosti, 13 je glasalo za rezoluciju, dok su se Rusija i Kina uzdržale.

Iako su imale mogućnost da ulože veto, odlučile su da to ne učine, pokazujući time političku kalkulaciju i izbegavanje otvorenog sukoba sa većinom članica UN, ali pre svega sa moćnim Trampom.

Njihovo ćutanje i pasivnost sve je upadljiviji znak apsolutne slabosti i nedostatka hrabrosti da se suprotstave povampirenoj hegemoniji SAD. Svako iz svog i to samo trenutnog ćara.

Iranska reakcija – „manifestna nepravda“

Iranski ambasador pri UN, Amir-Saeid Iravani, nazvao je usvajanje rezolucije „ozbiljnim udarcem kredibilitetu Saveta bezbednosti“ i „manifestnom nepravdom“. On je podsetio da je Iran zapravo žrtva agresije, navodeći da je od početka američko-izraelskog napada stradalo više od 1.348 civila, dok je preko 17.000 ranjeno. Posebno je istakao masakr 170 devojčica u Minabu, kao i uništavanje više od 19.000 civilnih objekata.

Nedovoljno jaki čak i kada su skupa? Đinping i Putin

Rusija i Kina – uzdržanost bez hrabrosti

Ruski ambasador Vasilij Nebenzija ocenio je rezoluciju kao „izuzetno nebalansiranu“, dok je kineski predstavnik Zhang Jun naglasio da sukob „nema ni legitimitet ni pravnu osnovu“. Ipak, obe sile su se zaustavile na rečima, bez konkretne akcije. Njihovo uzdržavanje mnogi doživljavaju kao političko „spuštanje glave“ pred SAD. Kina je „praktična“, pa iako obaveštajno i izviđački pomaže Iran, poput Rusije ― jasno je da nema ni nameru, ali ni snage  da se ozbiljnije uključi u zaštitu svog partnera. Naprotiv.

Isto važi i za oslabljenu Rusiju koja se bavi Ukrajinom i koju Trampova duboka država drži na uzici obećavajući joj određenu blagonaklonost u rešavanju problema koji muče Putina i njegovu vojsku. Sankcije su očigledno učinile svoje, a o tome smo pisali još 2. novembra prošle godine, o čemu sve možete saznati ― ovde.

Zaključak – svet u raljama licemerja

Ova rezolucija pokazuje da međunarodni poredak funkcioniše po principu sile, a ne pravde. Iran je osuđen jer se brani, dok se agresija SAD i Izraela relativizuje. Rusija i Kina, koje bi mogle da budu protivteža, ostaju pasivne. Tramp je uspeo da „zabavi“ i Kinu, slično Rusiji, o čemu više možete saznati ― ovde. Tako zabavljene svojom lokalnom politikom, i Kina i Rusija propuštaju priliku da spreče razaranje ideje BRIKS-a, ali i novog multipolarnog sveta. A to sleduje ukoliko odvažnije ne brane svoje pozicije i pozicije svih onih koji nisu na kolenima ispred SAD, a o čemu sve možete saznati upravo ― ovde.

Svet je tako postao mesto dvostrukih standarda, gde se žrtva proglašava krivcem, a agresor zaštitnikom međunarodnog prava. Oni koji to možda i mogu da spreče, demonstriraju katastrofalno nizak nivo svesti bez iole ozbiljnije projekcije za zajedničku budućnost u okviru koje predator ubrzo stiže ― i ispred njihove kapije.

Sve o razlozima napada SAD na Islamsku Republiku Iran, saznajte upravo – ovde.