Za one na zapadnoj strani planete, Rusija počinje da pokazuje prve (ozbiljnije) naznake slabljenja ekonomskih prilika u zemlji. Trampove najnovije mere uvođenja sankcija privrednim subjektima širom sveta koji kupuju rusku naftu, sve kombinovano sa snažnim pseudopolitičkim pritiscma, pa i otvorenim pretnjama liderima i vladama država koje su dosad bile neosetljive na njegova upozorenja da prekinu sa ovakvim finansiranjem Rusije – čini se da počinju da daju rezultate.

Putin seli deo nadležnosti Centralne banke u svoj kabinet

Uoči nedavnog sastanka Centralne banke Ruske Federacije o referentnoj kamatnoj stopi, generalna prognoza većine ekonomskih, pa i političkih analitičara, ustalila se na stanovištu da će se RKS (referentna kamatna stopa) zadržati na nivou od 17%.

Međutim, pojedini ruski ekonomski stručnjaci prilično su snažno i javno isticali svoja očekivanja i tumačenja da je neophodno pomenutu stopu konfigurisati na 16%. Takav stav pravdali su činjenicom da će u očigledno nadolazećoj sistemskoj krizi, izazvanoj visokom referentnom  stopom, pa još i u produženom trajanju, kao i u uslovima bitno fragmentirane ruske privrede, rast korporativnih dugova u nerobnom sektoru postati gorući problem.

Naime, ako odbrambena industrija i raste ovako aktivnim tempom i finansira se na način da novac ne sme da joj fali, onda se u onim drugim nenamenskim (nevojnim) i neresursnim sektorima, dugovi ne samo gomilaju, već postaju i ključni činilac koji smanjuje profitabilnost. Problem je posebno akutan zbog troškova tekućeg refinansiranja duga, a pogled na tržište dužničkih instrumenata pokazuje da ove i sledeće godine dospeva veliki broja dužničkih vrednosnih papira izdatih iz sektora poljoprivrede, maloprodaje, kao i lake industrije. Fabrike će morati zameniti stare zajmove (uzete nekada po prihvatljivoj nižoj kamatnoj stopi, pre 2-3 godine, sa ondašnjom prosečnom stopom od 7-8%), ali sada po novim stopama koje su i više nego dvostruko veće.

Kakve su refleksije na privredu kada RKS raste, a kakve kada opada

Pozitivne strane:

Smanjuje inflaciju – skuplji krediti smanjuju potrošnju i tražnju.

Stabilizuje valutu – viša kamata privlači strane investitore i jača kurs domaće valute.

Štiti štednju – građani i firme imaju veću motivaciju da drže novac na depozitima jer dobijaju veću kamatu.

Negativne strane:

Usporava privredni rast – firme teže dobijaju kredite za investicije, a građani manje troše.

Povećava nezaposlenost – manja potrošnja i investicije mogu dovesti do gašenja radnih mesta.

Opterećuje dužnike – oni koji već imaju kredite s promenljivom kamatom plaćaju više.

Nasuprot tome, snižavanje RKS ima obrnuti efekat.

Pozitivne strane:

Podstiče privredu – jeftiniji krediti olakšavaju investicije i potrošnju.

Smanjuje nezaposlenost – firme lakše ulažu u širenje i zapošljavanje.

Olakšava otplatu dugova – niže kamate rasterećuju dužnike.

Negativne strane:

Rizik od inflacije – veća potrošnja i jeftin novac mogu podići cene.

Slabljenje valute – niže kamate smanjuju atraktivnost domaće valute za strane investitore.

Rizik od „pregrijavanja“ ekonomije – previše jeftin novac može stvoriti balone (npr. na tržištu nekretnina).

Sankcije čine svoje, ali i da ih nema, rat ima svoju cenu

Naravno, na svakoj strani, jer svetska ekonomija je ekonomija globalnog sela. Danas to eksplicitno osećaju i građani na zapadu planete, posebno u EU, a ne samo oni u RF. Početkom godine inflacija je u Rusiji premašila 10%, dok se ove jeseni spuštala ka 8%, ali i jedna i druga duplo su veće od projekcije Centralne banle Rusije (4%). Takođe, i planirani rast privrede od 4%, zakucao se na oko 1% ili tek nešto iznad. Ali, dobro je da ga uopšte i ima. Nedavni potezi američke administracije u cilju maksimalnog ometanja prihodovanja RF od nafte, poprilično su „zadrmali kavez“ u kome se nesmatano odvijala trgovina RF sa svojim partnerima, posebno sa NR Kinom i Indijom. A kakav efekat ovo Trampovo „carinsko oružje“ proizvodi na druge svetske sile i vodeće ekonomije sveta, možete saznati kroz primer Indije, upravo ovde.

U takvoj nimalo prijatnoj situaciji, Putin povlači potez – u Državnu dumu stiže predlog zakona po kome se ruskom predsedniku daje pravo da svojim dekretima nametne valutna ograničenja, čime će se takav potez automatski izjednačiti sa saveznim zakonom.

Prema predloženim izmenama i dopunama zakona „O regulaciji valute i kontroli valute“, šef države će biti u mogućnosti uvoditi direktne zabrane i ograničenja obima valutnih transakcija, uspostaviti zahteve za dobijanje dozvola za obavljanje plaćanja u dolarima, te ograničiti otvaranje računa bez rubalja u zemlji. Iako to nije prvi put, jer je Putin, recimo, i ’22 nametnuo zabranu prodaje gasa za dolare i evra, nastojeći tako da ojača rublju, što mu je delom i pošlo za rukom, ovo je ipak svojevrsni signal, ako ništa drugo, a ono kao prevencija u smislu očekivanog kriznog talasa, te neophodne brzine delovanja i neposredne izvršne kontrole finansijskog tržišta RF, u cilju sprečavanja mogućih unutrašnjih špekulativnih radnji u očekivanim kriznim okolnostima.

I sama pojava ovog predloga zakona, koji je inače već odobren od strane Ministarstva finansija, jasno ukazuje na to da se finansijska situacija u kontekstu rata sankcijama protiv RF, definitivno pogoršava. A dok se taj zakon i formalno ne potvrdi, Centralna banka Rusije osluškujući one kritike zagovornika više RKS, sa jedne strane, kao i onih na drugoj strani i suprotnih očekivanja – snizila je kamatnu stopu za 0,5%, odnosno na 16,5%. I vuk sit i ovce na broju. Za sada.