Tramp je otpočeo svoj ples sa uvođenjem visokih carina za gotovo sve zemlje sveta, prevashodno iz razloga smanjenja trgovinskog disbalansa i ogromnih unutrašnjih i spoljnjih dugova SAD. Tako je javni dug SAD tokom 2025. eksplodirao na gotovo 40.000 milijardi $.

Nepojmljiva svota, i nimalo prihvatljiva, bez obzira što tamošnja štamparija radi 24h, jer dolar zapravo i nema suštinsko pokriće. „Papir“, rekli bi mnogi, a oni drugu i u manjini rekli bi da Ameriku to i ne zanima, baš kao ni javni dug, jer mogu „naštampati koliko hoće“. No, da je tako, taj dug ne bi postojao, naštampali  bi ga i isplatili…

Prvi motiv je bio taj, a onda se rodila ideja kako naštetiti Rusiji, bez previše vojnog angažovanja

Slanje dalekometnog oružja Ukrajini, naravno da ne bi preokrenulo tok rata, ali bi dublje i trajnije moglo ugroziti odnos dve super sile, pa i napraviti ključni problem za SAD – slanje istog takvog ruskog naoružanja u zemlje koje imaju problem sa SAD. A takvih ne fali. Neke su i mnogo velike, Iran, Kina, Indonezija, pa čak i S.Arabija, S.Koreja, Vijetnam, brojne afričke države, ali i mnoge druge, Brazil, recimo, Venecuela, čak i Meksiko.

Iako neke od njih uspešno balansiraju između svojih želja dublje saradnje sa Rusijom, i uvažavanja američkih potreba na određenom prostoru, u konačnom, ako budu previše pritisnute iz SAD, imaju opciju. Zato, i SAD moraju da paze.

Tramp se zato dosetio – umesto naoružanja, počeo je sa upotrebom visokih (kažnjavajućih) carinskih stopa, koristeći upravo sopstveni spoljnotrgovinski deficit u borbi za ostvarivanje i svojih ekonomski i vojnih strateških interesa.

U više navrata proteklih dana, Tramp je isticao da će Indija prestati da kupuje rusku naftu. Međutim, zvanične potvrde takvih tvrdnji iz Nju Delhija, za sada nema. Za to vreme, Tramp čini ono što može i čega se dosetio, „lupa packe“ Indiji, iako još uvek oprezno, samo u delovima uvoznog asortimana (pametni telefoni, farmaceustki proizvodi, auto delovi). Imajući u vidu da je svet globlno selo, svako ekstremno ili naglo, a tek objedinjeno, i ekstremno (carinske stope) i naglo (u roku od nekoliko nedelja od ideje do realizacije) izmeštanje iz ustaljenh tokova, proizvodi udarce na obe strane. Neki deo privrede u SAD se koristi indijskim uvozom, neki deo stanovništva takođe. Skok carina diže i maloprodajnu cenu proizvoda, a to nije uvek od koristi.

Postoji i nešto što se zove ponos. Diktiranje suverenim zemljama šta smeju, a šta ne i gde da kupuju, potcenjivački je i primitivno. Tim pre što Rusija nije napala SAD, pa da se oni na ovakav način odnose prema trećim zemljama koje sarađuju sa Rusijom. Bilo kako bilo, SAD jesu najveća izvozna destinacija Indije, i uvele su carine najpre 10 odsto u aprilu, potom 25 odsto do kraja jula, a zatim kako očekivanih odluka u Nju Delhiju nije bilo, i svih 50 procenata do kraja leta. Efekti takvog delovanja SAD su bili relativno teški. Za samo 6 meseci, indijski izvoz (tih proizvoda) se gotovo prepolovio, sa blizi 9 milijardi $, na sadašnjih 5 milijardi $.

Ali, da li je to i razlog za uzbunu u Nju Delhiju?

I da i ne. Iako su mesecu septembru smanjili za oko 15% uvoz energenata iz Rusije (i uglja), u odnosu na prethodne mesece, Indija je i dalje drugi najveći uvoznik ruske nafte koju u dobroj meri – preprodaje, čak i zemljama članicama EU. I one to odlično znaju. Važno im je bilo da pečat ne bude ruski. Sveukupno, Indija je u septembru mesecu uvezla ruskih energenata u iznosu od gotovo 4 milijarde $. U istom mesecu, Kina je povukla 6 milijardi $ istih proizvoda iz RF.

A time se na godišnjem nivou zaista može finasirati rat obima u kome se on i odvija u Ukrajini.

Međutim, zašto još uvek nema odlučnijeg saginjanja glava u Nju Delhiju pred Trampovim pritiscima? Ukupan obim indijskog izvoza u SAD iznosi oko 85 milijardi $. To znači da je Trampovim carinama za sada obuhvaćeno oko 10% tog izvoznog korpusa. Gubitak za Indiju se pozicionirao trenutno na oko 4 milijarde $. A zarada od indijske preprodaje ruske nafte se procenjuje na oko 20 milijardi $ godišnje.

Problem je u matematici. Nimalo jednostavna jednačina sa više nepoznatih. Iako „Tramp“ koji kupuje pomenutih 85 milijardi od Indije, tamo i izvozi svojih 40 milijardi. Moć mu paralelno daje i uticaj na EU, koja zbirno uvozi 70 milijardi $ indijske robe. Zajedno, preko 150 milijardi $ godišnjeg ucenjivačkog potencijala.

Zar se u Indiji uopšte premišljaju, sve je jasno?

I, da, neko bi rekao matematika je jasna: 20 miljardi $ prihoda od preprodaje nafte iz Rusije, naspram udruženih potencijalnih 150 milijardi $ izgubljenog izvoza u zemlje Zapada ukoliko bi došlo do (malo verovatne) eskalacije i trgovinskog embarga. I zasita bi sve matematički bilo jasno da ne postoji samo još jedna „kvaka“ – bezmalo 50% indijske privrede počiva na ruskoj nafti.

A indijski BDP u 2024. iznosio je čitavih 4.100 milijardi $ (4. ekonomija sveta). U 2025. i još više. Koliko je toga uslovljeno krajnje povoljnom cenom ruskih energenata, znaju samo u Nju Delhiju.