Dok se Iran oprašta od vrhovnog verskog vođe, Vašington nastavlja vojne operacije 10.000 kilometara od svojih granica, potvrđujući da međunarodno pravo danas važi samo za one koji nemaju moć da ga prekrše.

Ništa nije sveto — logika koja ne može dati rezultat

Iako ne gađaju mesta neposredno povezana sa sahranom Hamneija koja je u toku, SAD demonstriraju poziciju "Džingis-kana" u današnjim međunarodnim odnosima, do kraja povređujući osećanja većinskog Irana. Istovremeno, duboka država nastoji da u potpunosti devastira ulogu UN, kao nikada pre, a čini se da je taj zadatak namenski dodelila upravo trenutnom američkom predsedniku i njegovoj administraciji.

Dok milioni Iranaca prisustvuju sahrani ajatolaha Alija Hamneija, Sjedinjene Američke Države pokrenule su novu seriju vazdušnih udara na vojne ciljeve širom Irana. Iako mete nisu bile neposredno povezane sa ceremonijom koja je u toku, tajming operacije dodatno je produbio ogorčenje u iranskoj javnosti i još jednom pokazao koliko su se savremeni međunarodni odnosi udaljili od principa na kojima su nakon Drugog svetskog rata zasnovane Ujedinjene nacije.

Istovremeno, Organizacija Ujedinjenih nacija iznova ostaje na margini događaja. Sve ređe se zakazuju sednice Saveta bezbednosti. Na delu je potpuna erozija UN. Generalni sekretar Antonio Gutereš stidljivo se oglasio, pozivajući „sve strane na maksimalnu uzdržanost", ali kao i u prethodnim krizama, i taj apel nije imao nikakav praktični efekat. Istina, ne može se reći u izvesnoj meri tome ne doprinose i Rusija i Kina, svaka iz svog interesa. O čemu se radi, saznajte — OVDE, ali ne propustite da posetite i naše Korisne linkove na kraju ovog izveštaja.

Nova razmena udara između SAD i Irana

Sukob između Vašingtona i Teherana nastavljen je drugog dana uzastopno razmenom udara na vojne ciljeve.

Američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila je da je gađano približno 90 vojnih objekata duž iranske obale, uključujući skladišta raketa i bespilotnih letelica, logističke centre i drugu infrastrukturu za koju Vašington tvrdi da predstavlja pretnju slobodi plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Predsednik Donald Tramp izjavio je da su napadi odgovor na prethodne iranske akcije protiv trgovačkih brodova: „Ovo je odmazda za jučerašnje napade Irana na brodove. Ako se ponovi, odgovor će biti još snažniji", poručio je Tramp putem društvene mreže Truth Social.

Teheran odgovorio napadima na američke baze

Odgovor Irana usledio je veoma brzo.

Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da su pogođeni „ključni objekti i infrastruktura" američkih vojnih baza u regionu. Američka vojska tvrdi da u tim napadima nije bilo ljudskih žrtava niti ozbiljnijih oštećenja vojnih objekata.

Iranski mediji prenose da su američki projektili pogodili železnički most na severoistoku zemlje, kao i vojne objekte u priobalnom gradu Bušeru, gde se nalazi jedina iranska civilna nuklearna elektrana. Eksplozije su prijavljene i u Bandar Abasu, Konaraku i Čabaharu, dok je na pojedinim područjima došlo do prekida u snabdevanju električnom energijom.

Ormuski moreuz ostaje glavno žarište

Središte novog sukoba i dalje je Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih pomorskih pravaca za svetsku trgovinu energentima, aluminijumom i veštačkim đubrivom.

Vašington insistira na potpunoj slobodi plovidbe međunarodnim vodama, u pitanju je "ugled" njegove moći, dok Teheran poručuje da će prolazak kroz moreuz ubuduće biti moguć isključivo prema pravilima koje određuju iranske vlasti. Glavni iranski pregovarač Mohamed Bager Galibaf izjavio je da „Sjedinjene Države još nisu naučile da politika sile i kršenja obećanja više ne prolazi bez posledica".

„Ako udarite nas, bićete pogođeni", poručio je Galibaf.

Prema navodima iranskih vlasti, prolazak brodova trebalo bi ubuduće da bude regulisan iranskim pravilima, uključujući mogućnost naplate tranzitnih taksi.

Tramp: Primirje je završeno, ali pregovori nisu

Predsednik SAD izjavio je da je prethodno primirje sa Iranom praktično okončano.

Ipak, ostavio je otvorena vrata za nove pregovore. Govoreći novinarima u predsedničkom avionu Air Force One, Tramp je rekao da je iranska strana ponovo stupila u kontakt sa Vašingtonom.

„Pozvali su pre izvesnog vremena. Veoma žele sporazum", rekao je Tramp, ne otkrivajući ko je učestvovao u razgovoru. Bila je to tako "trampovska" tvrdnja. Jedna u beskonačnom nizu.

Tramp je istovremeno izrazio sumnju u spremnost Teherana da postigne dogovor, ocenivši iransko rukovodstvo kao „prilično nepredvidivo".

Za sada nijedna strana nije objavila detalje eventualnih novih diplomatskih kontakata, ako ih je uopšte bilo. Istovremeno, poznato je da iranska strana isključuje direktne razgovore sa SAD.

Diplomatija postoji, ali bez Ujedinjenih nacija

Dok se razmena udara nastavlja, diplomatski kanali nisu potpuno zatvoreni, jer mnogo je zainteresovanih strana i nisu protiv Irana, pa ih Amerika ne može baš u potpunosti ignorisati. Turska, Pakistan, Katar koji deli najveće zajedničko gasno polje upravo sa Iranom, ali i drugi, poput Kine i Rusije.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su ministar Abas Aragči i premijer Katara telefonom razgovarali o mogućnostima za političko rešavanje krize, naglasivši da regionalni problemi moraju biti rešavani diplomatskim sredstvima.

Istovremeno, Pakistan nastavlja posredničke napore između Vašingtona i Teherana.

Nasuprot tome, Ujedinjene nacije još jednom ostaju praktično bez ikakvog uticaja na tok događaja, dok mirovnu ulogu preuzimaju zemlje regiona, što do sada nije bio slučaj, ali je u nedostatku UN — postalo nužno.

Kriza koja prevazilazi Iran

Nova razmena udara pokazuje da sukob odavno nije ograničen samo na odnose SAD i Irana.

U njegovom središtu nalazi se kontrola Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi značajan deo svetskog izvoza nafte i tečnog prirodnog gasa, ali i pitanje budućeg međunarodnog poretka. Oni sa više optimizma rekli bi — i sudbina SAD kao planetarne sile. Zašto, saznajte upravo — OVDE.

Dok Vašington svoju vojnu intervenciju opravdava zaštitom slobode međunarodne plovidbe, Teheran tvrdi da brani sopstveni suverenitet i pravo da kontroliše moreuz uz svoju obalu.

Nažalost, najnoviji događaji još jednom otvaraju pitanje stvarnog značaja Ujedinjenih nacija u savremenim međunarodnim odnosima. Organizacija osnovana da sprečava ratove danas uglavnom posmatra njihovo odvijanje sa strane, dok ključne odluke donose velike sile, po pravilu bez mandata Saveta bezbednosti i bez ikakvih posledica po one koji međunarodno pravo tumače — u skladu sa sopstvenim interesima.