Nije nepoznato da su mediji danas najjače, pa i najvažnije oružje moći. To znaju na svim stranama sveta i dok se neki bore da sačuvaju um i istinu, drugi se bore da ih detroniziraju. Promene na čelu vodećih nezavisnih medija u Srbiji i regionu (N1, Nova, Danas, Radar) izazvale su institucionalne reakcije u Luksemburgu i Briselu, ali i u Srbiji, kao i u delu domaće javnosti . Pravne bitke u Crnoj Gori i zahtevi novinarskih udruženja otvaraju ključna pitanja o budućnosti uređivačke nezavisnosti, dok istraživački portali ukazuju na političke veze novih vlasnika.

Akvizicija medijske mreže Adria News Network (ANN) od strane portugalskog investicionog fonda Alpac Capital prerasla je iz poslovne transakcije u složen međunarodni pravni i politički proces. Iako su novi menadžeri već preuzeli upravljačke funkcije u Beogradu, pravni status ove prodaje i dalje je neizvestan usled nedostatka ključnih regulatornih dozvola i otvorenih istraga na evropskom nivou.

Luksemburg upozorava na sankcije zbog smena "pre roka"

Kako prenosi nezavisni medijski portal Cenzolovka, Vlada Luksemburga zvanično je potvrdila mogućnost pokretanja postupka za izricanje sankcija jer su promena kontrole i smena direktora sprovedene pre zvaničnog odobrenja države u kojoj su ovi mediji registrovani.

„Svaka promena kontrole nad kompanijom od strane njenih referentnih akcionara podleže prethodnom odobrenju Vlade. Promena kontrole sprovedena bez takvog prethodnog odobrenja može dovesti do pokretanja postupka za izricanje sankcija“, navodi se u zvaničnom odgovoru Državnog ministarstva Luksemburga za Cenzolovku.

Nadležna služba luksemburške vlade trenutno čeka formalno, savetodavno mišljenje nacionalnog regulatornog tela ALIA. Kako otkriva portal Raskrikavanje, ALIA je predmet već uputila Evropskom odboru za medijske usluge, dok je Evropska komisija potvrdila formiranje ad-hok grupe koja će ispitati legalnost cele akvizicije, sa posebnim fokusom na efekte transakcije na medijski pluralizam u skladu sa Evropskim aktom o slobodi medija.

Sa druge strane, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Srbije uputilo je otvoreno pismo novom direktoru Pedru Vargasu Davidu. U tom pismu domaće ministarstvo je optužilo luksemburškog regulatora da „pravi probleme” i „upadljivo prolongira” izdavanje dozvola bez obrazloženja, iako, kako Cenzolovka napominje, ALIA izdaje samo savetodavno mišljenje, a konačnu odluku donosi isključivo Vlada Luksemburga.

Istovremeno, predsednik Evropske federacije novinara, Maja Sever, u razgovoru za N1 koji prenosi Cenzolovka, ističe da sve ukazuje da je u toku „akcija ućutkivanja preostalih slobodnih medija u Srbiji“, dodajući: „Ne mogu da dokučim namere osim da je zaista u toku jedna velika akcija i velika operacija ućutkivanja preostalih slobodnih medija u Srbiji. Naravno, sve uoči izbora, uostalom kako je i najavljeno. Mislim da su se uprli svim silama i na sav način da sprovedu akciju da promene uređivačku politiku N1, Nove, Radara i Danasa. Ne biraju sredstva, već jako dugo prelaze granice, ali ovo je stvarno apsurdno.“

U Crnoj Gori pravna rampa: Slučaj TV Vijesti i "pravo preče kupovine"

Dok se u Briselu formiraju radne grupe, Privredni sud Crne Gore reagovao je konkretnom blokadom, pišu podgoričke Vijesti. Sud je doneo privremenu meru kojom se najstrože zabranjuje promena vlasničke strukture u kompanijama Televizija Vijesti i Daily Press (izdavač lista i portala "Vijesti").

Manjinski akcionari, koji drže 49% vlasništva, podneli su tužbu tvrdeći da je većinski vlasnik (United Media) fiktivnim prenosom udela na povezanu firmu unutar ANN-a pokušao da zaobiđe njihovo ugovoreno pravo preče kupovine.

Pored pravnih proceduralnih razloga, manjinski osnivači su pred sudom izrazili zvaničnu bojazan da bi ulazak kapitala bliskog državnim strukturama Mađarske i Srbije trajno ugrozio nezavisnu uređivačku politiku ovog uticajnog medija. Odlukom suda, sve statusne promene su stopirane do okončanja međunarodne arbitraže u Beču.

Ko je Pedro Vargas David i gde je izvor kapitala?

Na čelu fonda Alpac Capital, koji preuzima regionalnu mrežu, nalazi se portugalski investitor Pedro Vargas Santos David, bivši konsultant firme McKinsey & Company i aktuelni predsednik Upravnog odbora mreže Euronews.

Međutim, veliko međunarodno novinarsko istraživanje koje su spoveli francuski Le Monde, portugalski Expresso i mađarski istraživački portal Direkt36 otkrilo je kontroverzne detalje o poreklu novca ovog fonda. Prilikom kupovine većinskog udela u Euronews-u, čak 45 miliona evra stiglo je direktno iz mađarskog državnog fonda (Széchenyi Funds), dok su dodatni milioni obezbeđeni preko firmi koje ekskluzivno sarađuju sa vladom Viktora Orbana.

Prema internim dokumentima do kojih su novinari došli, cilj investicije bio je "ublažavanje levičarske pristrasnosti" u medijima.

Dodatnu težinu celom slučaju daju i porodično-političke veze koje dokumentuju domaći portali Raskrikavanje i nedeljnik Radar. Otac Pedra Vargasa Davida je Mario David, bivši evroposlanik i dugogodišnji politički saveznik i savetnik Viktora Orbana.

Kako je podsetilo Raskrikavanje, predsednik Srbije javno je na međunarodnim panelima Marija Davida nazvao svojim bliskim "prijateljem", a isti izvor navodi da je predsednik krajem prošle godine u istom, prijateljskom tonu govorio i o samom Pedru Vargasu Davidu.

Pored toga, Radar ukazuje da je Pedro Vargas David sedeo u odboru mađarske telekomunikacione kompanije 4iG, koja blisko sarađuje sa srpskim državnim Telekomom.

Takođe, prema zvaničnim podacima Portugalske komisije za tržište hartija od vrednosti (CMVM), koje prenosi portal Vijesti, Alpac Capital i njegovi rukovodioci kažnjeni su sa 137.000 evra zbog čak 36 administrativnih prekršaja u vezi sa kršenjem zakona o sprečavanju pranja novca, jer nisu adekvatno proveravali poreklo kapitala svojih ulagača.

Zahtevi novinarskih sindikata: "Mediji nisu nečiji plen"

Unutar samih redakcija u Beogradu, hitne smene dugogodišnjeg menadžmenta i urednika (među kojima su Brent Sadler i Mihailo Jovićević) izvedene putem imejla, naišle su na oštar otpor zaposlenih, prenosi Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Reprezentativni sindikati medija N1, Nova.rs, Radar i Forbs uputili su zvanično pismo novom vlasniku u kojem poručuju da neće dozvoliti da profesionalno novinarstvo postane politički ili korporativni plen. Sindikati od Pedra Vargasa Davida ultimativno zahtevaju potpisivanje pravno obavezujućeg dokumenta sa sledećim stavkama:

• Potpuna uređivačka nezavisnost bez mešanja menadžmenta u izbor tema i gostiju.
• Očuvanje svih radnih mesta i zaštita postojećih redakcija od ekonomskih pritisaka.
• Transparentno polaganje računa o poreklu novca kojim su mediji kupljeni.
• Sloboda istraživačkog novinarstva i kritičkog izveštavanja o potezima svih vlada u regionu.

Status na terenu: Čekajući regulatorne organe

Dok se u Srbiji novi direktori formalno upisuju u privredne registre (APR), transakcija na regionalnom i evropskom nivou pravno i dalje nije verifikovana.

• Srbija: Odluka Komisije za zaštitu konkurencije još uvek nije javno objavljena, upozorava Cenzolovka.
• Bosna i Hercegovina: Konkurencijski savjet je doneo rešenje u julu u korist transakcije za N1 BiH i Novu BH, prenosi Avaz.ba, ali tekst rešenja još uvek nije zvanično objavljen.
• Crna Gora: Postupak je u toku pred Agencijom za zaštitu konkurencije, ali pod direktnom blokadom pomenute odluke Privrednog suda.
• Luksemburg i EU: Postupak procene i saslušanja pred Evropskim odborom za medijske usluge je u punom toku.

Redakcije preuzetih medija i novinarska udruženja ostaju u stanju povišene pripravnosti, dok će konačni epilog zavisiti od odluka koje u narednom periodu budu donele institucije u Luksemburgu i Beču. Čitaocima ostaje da sami, na osnovu ovih potvrđenih činjenica, procene prirodu i krajnji cilj ove velike medijske rokade.

Šta su neretko investicioni fondovi: Mehanizam skrivenih ulagača

Investicioni fondovi su moćne finansijske institucije koje prikupljaju kapital različitih ulagača — od penzionih fondova i osiguravajućih kuća, preko privatnih kompanija, pa sve do bogatih pojedinaca i državnih fondova. Sa ovim zajedničkim novcem, oni ne kupuju samo medije, već preuzimaju čitave fabrike, lance supermarketa, nekretnine, telekomunikacione gigante, energetske sisteme i tehnološke startape sa ciljem da ih restrukturiraju i preprodaju uz ogroman profit.

Ključna specifičnost takozvanih private equity (privatnih investicionih) fondova leži u tome što stvarni vlasnici novca gotovo nikada nisu vidljivi javnosti. Oni u fondu imaju status „skrivenih ulagača“ (Limited Partners), dok sam fond nastupa kao formalni vlasnik i upravljač imovine.

To znači da fond može agresivno kupovati preduzeća u različitim privrednim sektorima i menjati menadžment sprovodeći direktne instrukcije i interese onih koji su u njega uložili kapital, dok stvarni naručioci posla i političko ili ekonomsko poreklo njihovih para ostaju zaklonjeni iza ugovora o diskreciji i poslovnoj tajni.