Novina? Zapravo – stara priča: Rusija ugrožava NATO.

U duhu profesionalizma, ipak ćemo izbeći komentar da bi beogradski osnovci verovatno sastavili originalniji i smisleniji dokument od deklaracije usvojene u Ankari.

Šta piše u deklaraciji

1. Mi, šefovi država i vlada Severnoatlantskog saveza, okupili smo se u Ankari kako bismo potvrdili našu čvrstu posvećenost kolektivnoj odbrani prema članu 5 Vašingtonskog ugovora i transatlantskoj vezi. Napad na jednog je napad na sve. Naše jedinstvo, solidarnost i kolektivna snaga ostaju temelj mira, bezbednosti i prosperiteta za milijardu građana našeg saveza slobodnih i demokratskih nacija. Ostajemo posvećeni pristupu odvraćanja i odbrane od 360 stepeni.
2. Da bi odgovorili na dugoročnu pretnju koju Rusija predstavlja evroatlantskoj bezbednosti i stabilnosti, kao i na trajnu pretnju terorizma, saveznici ispunjavaju obaveze preuzete u Hagu. Evropski saveznici i Kanada tokom 2025. godine povećali su ulaganja u osnovne odbrambene kapacitete za više od 139 milijardi dolara. Danas u Ankari najavljeno je više od 50 milijardi dolara novih nabavki, uz obavezu proširenja proizvodnih kapaciteta i ubrzavanja razvoja vojne industrije. NATO će nastaviti da uklanja trgovinske barijere u oblasti odbrane među saveznicima i produbljuje industrijsku saradnju.
3. Saveznici grade „jaču Evropu u jačem NATO-u". Evropske članice i Kanada, u saradnji sa SAD, preuzimaju veću odgovornost za odbranu Alijanse. NATO odvraćanje zasniva se na kombinaciji nuklearnih, konvencionalnih i protivraketnih kapaciteta, uz svemirske i sajber sposobnosti. Poseban akcenat stavlja se na razvoj sistema bespilotnih platformi, preciznog udara, integrisane PVO, interoperabilnog transatlantskog ratnog oblaka i primenu naprednih AI modela.
4. Ukrajina doprinosi transatlantskoj bezbednosti, navodi se u deklaraciji, a saveznici potvrđuju nastavak podrške njenoj odbrani. Evropske članice i Kanada finansiraju najveći deo vojne pomoći, dok NATO za 2026. godinu najavljuje dodatnih 70 milijardi evra vojne opreme, pomoći i obuke, uz obavezu da isti nivo podrške bude zadržan i tokom 2027. godine.
5. NATO ocenjuje da stratešku konkurenciju, hibridne pretnje i globalna nestabilnost predstavljaju trajne izazove bezbednosti. Istovremeno, saveznici ponavljaju stav da Iran ne sme doći u posed nuklearnog oružja i pozivaju Teheran da poštuje slobodu plovidbe kroz Hormuški moreuz.
6. Saveznici izražavaju zahvalnost Turskoj na domaćinstvu i potvrđuju nastavak redovnih konsultacija.

Veća odgovornost Evrope ili veće tržište za američko oružje?

O tome smo već detaljnije pisali, a više informacija možete pronaći u Korisnim linkovima na kraju ovog teksta.

Posmatrano iz tog ugla, Tramp je neuspešan pokušaj smanjivanja spoljnotrgovinskog deficita putem carina praktično zamenio strategijom povećanja izvoza američkog naoružanja. Reč je o dva segmenta iste ekonomske politike, pri čemu se drugi pokazuje daleko realističnijim i politički održivijim.

Važnije od deklaracije: ono što se dešavalo iza kulisa

Nekada terorista danas "kućni" prijatelj, al-šara, Melanija i Donald Tramp Foto: Sana

Međutim, mnogo značajniji od same deklaracije bili su razgovori vođeni na marginama samita.

Samo dan pre početka skupa, Emanuel Makron boravio je u Damasku, gde se sastao sa samozvanim predsednikom Sirije Ahmadom al-Šarom. Već narednog dana iz Damaska odlazi u Ankaru na razgovor sa Donaldom Trampom.

To dovoljno govori da se ključni geopolitički procesi odvijaju van konferencijskih sala i zvaničnih deklaracija.

Šta zapravo pokazuje samit u Ankari?

Svet ulazi u novu fazu geopolitičke nestabilnosti. Vašingtonski jastrebovi nastavljaju da guraju politiku konfrontacije, uz snažnu podršku Netanjahuove vlade, dok pojedine evropske države, istovremeno pokušavajući da sačuvaju savez sa SAD, traže prostor za ostvarivanje sopstvenih interesa i očuvanje uzdrmane političke elite.

Otuda i sve glasnije inicijative za stvaranje nezavisne evropske vojne strukture, o kojoj smo ranije pisali, o čemu više možete saznati — OVDE.

Marketing ne bi bio potpun bez ukrajinskog lidera Zelenskog: Južnokorejski predsednik Li Dže-mjung i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarali su u sredu o repatrijaciji severnokorejskih vojnika na jug, dok je Seul obećao 100 miliona dolara pomoći Ukrajini na marginama samita NATO-a u Ankari.

Dvojicu severnokorejskih vojnika zarobile su ukrajinske snage još početkom 2025. godine nakon što su raspoređeni u rusku regiju Kursk u znak podrške Moskvi, a oni su navodno izrazili želju da odu u Južnu Koreju, što je "zgodna" propagandna potrepština i za Seul i za Kijev...