Kina je izvela retko viđen test interkontinentalne balističke rakete lansirane sa nuklearne podmornice, čime je još jednom pokazala koliko je odmakla u modernizaciji svojih strateških nuklearnih snaga. Projektil je ispaljen u pravcu Tihog okeana sa probnom, nenuklearnom bojevom glavom, a kineske vlasti tvrde da je reč o redovnoj godišnjoj vojnoj vežbi sprovedenoj u skladu sa međunarodnim pravom.

Peking demonstrirao nuklearne sposobnosti iz dubine okeana

Iako Peking nije saopštio o kom se tipu rakete radi, vojni analitičari smatraju da je najverovatnije reč o projektilu JL-3, najnovijoj kineskoj balističkoj raketi namenjenoj lansiranju sa podmornica, čiji se domet procenjuje na više od 10.000 kilometara. Pojedini stručnjaci ne isključuju mogućnost da je korišćena starija raketa JL-2, ali dostupni snimci nisu dovoljno jasni da bi to bilo potvrđeno.

Drugi ovakav test u kratkom periodu

Ovo je tek drugi poznati slučaj u poslednjih nekoliko godina da je Kina ispalila balističku raketu u međunarodnim vodama Tihog okeana. Zvanično saopštenje objavljeno je tek nakon lansiranja, što je izazvalo dodatne kritike, uprkos tome što je Peking pojedinim državama unapred dostavio ograničeno obaveštenje.

Za razliku od probnih lansiranja u unutrašnjosti Kine, testovi nad otvorenim okeanom imaju poseban vojni značaj. Oni omogućavaju proveru kompletnog sistema – od lansiranja iz podmornice, preko leta na interkontinentalnoj udaljenosti, do preciznosti pogotka na udaljenim ciljevima.

Protesti širom Tihog okeana

Test je izazvao oštre reakcije Sjedinjenih Država, Australije, Japana, Novog Zelanda i pojedinih pacifičkih država.

Posebno oštar bio je Novi Zeland, koji je saopštio da je raketa pala u vode obuhvaćene Sporazumom iz Rarotonge, kojim je 1986. godine uspostavljena Zona bez nuklearnog oružja u južnom Pacifiku. Iako raketa nije nosila nuklearnu bojevu glavu, u Velingtonu smatraju da ovakav potez nije u duhu sporazuma kojem je i sama Kina pristupila.

Australijski premijer Entoni Albaneze ocenio je da je Peking dao nedovoljno vremena za upozorenje i poručio da ovakve aktivnosti dodatno destabilizuju region. Kada su u pitanju testiranja ovakvog ili sličnog tipa naoružanja, blagovremeno informisanje suparničke strane sprečava panični kontrapotez koji može izazvati lančanu reakciju sa nesagledivim posledicama. Nema sumnje da ju Kina obavestila SAD, ali je najverovatnije to učinila u poslednjem trenutku kako bi izbegla temelnije proučavanje njihovog vojnog testa.

Slične poruke stigle su i sa Solomonskih Ostrva, čiji su zvaničnici naglasili da ne žele da Tihi okean postane poligon za demonstraciju nuklearnih sposobnosti bilo koje sile, bilo da je reč o Kini, Sjedinjenim Državama ili nekoj trećoj državi.

Nova etapa kineske vojne strategije

Nuklearna podmornica kineske PLA

Test se uklapa u širu strategiju predsednika Si Đinpinga, koji je modernizaciju Narodnooslobodilačke armije postavio među glavne državne prioritete.

Kina danas raspolaže najvećom ratnom mornaricom na svetu po broju brodova i najvećom aktivnom vojskom, dok paralelno ubrzano povećava broj nuklearnih bojevih glava i razvija novu generaciju interkontinentalnih raketa, hipersoničnog naoružanja i bespilotnih sistema.

Posebno mesto u toj strategiji imaju nuklearne podmornice sa balističkim raketama. Za razliku od kopnenih lansera, podmornice predstavljaju najteže uočljiv deo nuklearne trijade i garantuju mogućnost uzvratnog udara čak i u slučaju da protivnik uništi kopnene raketne baze. Upravo zbog toga njihovo usavršavanje smatra se jednim od ključnih elemenata nuklearnog odvraćanja.

Tajvan ostaje glavna tačka mogućeg sukoba

Iako kineske vlasti tvrde da test nije bio usmeren ni protiv jedne države, većina analitičara smatra da je njegova politička poruka jasna. U trenutku kada odnosi Pekinga i Vašingtona ostaju napeti, a oko Tajvana gotovo svakodnevno dolazi do vojnih demonstracija sile, ovakav potez predstavlja signal da Kina ubrzano jača svoje strateške kapacitete.

Peking Tajvan smatra sastavnim delom svoje teritorije i ne isključuje mogućnost upotrebe sile radi njegovog ujedinjenja sa maticom. Zbog toga kineska mornarica i ratno vazduhoplovstvo gotovo neprekidno izvode vežbe u blizini ostrva, dok Sjedinjene Države nastavljaju da povećavaju vojno prisustvo u regionu i produbljuju saradnju sa saveznicima.

Počinje nova trka u naoružanju na Tihom okeanu

Kineski raketni test dolazi u trenutku kada gotovo sve velike sile u indo-pacifičkom regionu ubrzano povećavaju vojne budžete. Japan je odustao od višedecenijskog ograničenja vojne potrošnje na jedan odsto BDP-a i planira njeno udvostručenje, Filipini šire vojnu saradnju sa Sjedinjenim Državama, dok Australija ulaže milijarde dolara u nabavku nuklearnih podmornica kroz savez AUKUS. Ali, njima se priključuje i Indija. Ne propustite naše Korisne linkove.

U takvim okolnostima svako novo demonstriranje strateških sposobnosti dodatno produbljuje nepoverenje među najvećim silama. Najveći problem nije samo razvoj novog naoružanja, već sve veći manjak transparentnosti i komunikacije između država koje raspolažu nuklearnim arsenalima. Zbog toga i jedan probni raketni test poput ovog, danas ima mnogo širi geopolitički značaj nego pre samo nekoliko godina.