Kineska ratna mornarica prolazi kroz najdublju transformaciju u svojoj istoriji, pretvarajući se iz regionalne sile u flotu koja može da projektuje moć širom Indo‑Pacifika. Dok se američka industrijska baza suočava sa kašnjenjima i uskim grlima, Kina je ušla u ritam koji joj omogućava da svake godine lansira nove nuklearne podmornice i uvodi nosače aviona nove generacije. U poslednjim mesecima Peking je porinuo još jednu nuklearnu podmornicu, dodatno ubrzavajući tempo koji već zabrinjava američke planere. Za poslednje četiri godine proizveli su više nego u prethodnih deset godina!

Paralelno s tim, u službu je uveden i najnapredniji kineski nosač aviona Fujian, prvi sa elektromagnetnim katapultima, što predstavlja ogroman tehnološki skok koji je do skoro bio rezervisan isključivo za američku mornaricu.

Kina ne staje na tome. Već je u izgradnji sledeći nosač aviona, veći i ambiciozniji od Fujiana, a gradi ga brže i višestruko jeftinije nego što SAD mogu da zamisle u svojim trenutnim industrijskim uslovima. Dok američki supernosači nastaju kroz period dužio i od deset godina, Kina ih podiže u ritmu koji sve više liči na serijsku proizvodnju. Time se stvara strateški pritisak kakav SAD nisu osetile nikada.

Kineske nuklearne podmornice

Podmornice kao osnova kineske strategije

Kineska brodogradilišta, posebno kompleks u Huludau, rade u tempu koji je do pre nekoliko godina delovao nezamislivo. Serijska proizvodnja nuklearnih jurišnih podmornica postala je standard, a pojavljivanje nove, veće generacije ukazuje da je sledeći tehnološki skok već u toku. Svaka nova godina donosi još nekoliko trupa, a taj tempo se pretvara u dugoročnu numeričku prednost koja se gomila decenijama.

Nuklearne podmornice omogućavaju Kini da deluje daleko od svojih obala. One mogu da prate američke nosače aviona, da nadziru ključne pomorske rute i da ugrožavaju američke baze u Pacifiku. Kako se američki nosači povlače dalje od kineske obale zbog pretnje balističkim protivbrodskim raketama, kineske podmornice postaju sredstvo koje može da ih drži pod konstantnim pritiskom. To povećava cenu američke intervencije u svakom potencijalnom sukobu, posebno u scenariju Tajvana. Zapravo, stiče se utisak da Kina u velikoj meri kopira rusku strategiju, iako, za razliku od Rusije, ubrzano gradi i nosače aviona. Opredeljivanje za strategiju koju korisri Ruska Federacija sasvim sigurno rezultat je iskustva dobijenog u bezmalo 100 vežbi koje poslednjih 10 godina zajednički sprovode armije ove dve super sile, posebno u pacifičkom regionu.

Kineske podmornice opremljene krstarećim raketama dugog dometa mogu da ugroze Guam, Tinian, Saipan, pa čak i Havaje. To je sposobnost koju Kina ranije nije imala, a koja sada postaje ključni element njene strategije odvraćanja. U slučaju prilaska obalama SAD, ugroženo je i američko kopno.

Ratna mornarica NR Kine na vežbi

Američka industrija pod opterećenjem

Iako SAD i dalje imaju najveću nuklearnu podmorničku flotu na svetu, sve to rezultat je  ulaganja iz prethodnih decenija, ne trenutnog tempa. Programi Virginia i Columbia uveliko kasne, javljaju se brojni tehnički problemi zbog čega brodogradilišta ne uspevaju da održe planirani ritam. Dok se američka mornarica bori da spreči pad ukupnog broja podmornica, Kina ih munjevito povećava.

To znači da se jaz smanjuje ne zato što SAD grade manje, već zato što Kina gradi mnogo brže.

Kineska dilema: tišina i geografske prepreke

Iako Kina gradi brzo, ostaje pitanje koliko su njene podmornice tihe i koliko su sposobne da neprimećeno pređu Prvi ostrvski lanac. Prolazi poput Mijako moreuza i Baši kanala zasićeni su senzorima i nadzorom. Ako Kina ne dostigne nivo akustičke nevidljivosti koji imaju američke podmornice, svaki pokušaj masovnog izlaska u Pacifik mogao bi da postane predvidljiv i rizičan.

Kina i dalje drži svoje strateške podmornice uglavnom u zaštićenom „bastionu“ Južnog kineskog mora. To je operativno isplativije, ali i relativno ograničavajuće. Naime, prelazak na otvorene pacifičke patrole bio bi izuzetan strateški skok, ali on zahteva tehnološki nivo koji za sad ostaje nepoznanica u posmatračkim vojnim krugovima. Jedno je sigurno, Peking ne radi ništa uzaludno. Pre ili kasnije patroliraće duž američkih obala.

Nosači aviona: simbol ambicije i industrijske moći

Fujian je već promenio percepciju kineske mornarice, ali sledeći nosač biće još veći dokaz ambicije. Više o svemu saznajte – ovde. Kina ga gradi brže i jeftinije nego što SAD mogu da zamisle u svojim trenutnim industrijskim uslovima. Dok američki nosači aviona ostaju najmoćniji brodovi na svetu, Kina gradi platforme koje im se približavaju — i to tempom koji menja stratešku matematiku.

Kombinacija ubrzanog razvoja nosača i podmornica stvara mornaricu koja više nije ograničena na svoje obale. Ona postaje sila koja može da deluje širom Pacifika, da štiti kineske interese i da stvara pritisak na američke operacije u regionu.

Počela je trka koja menja Pacifik, ali i ne samo njega

Kina menja podvodni i površinski balans moći u Pacifiku brzinom koja zabrinjava američke planere. Ali broj podmornica i nosača aviona sam po sebi ne donosi dominaciju. Prava prednost zavisi od toga da li Kina može da pređe Prvi ostrvski lanac neprimećeno, pojas u kome su brojni američki sistemi praćenja, da održi tihe i pouzdane patrole i da upravlja velikom i moćnom flotom daleko od svojih obala. Nuklearno napajanje je prvi preduslov i on je ostvaren. Ako dostigne i pretpostavljeni, a neophodni tehnološki nivo upravljanja na daljinu, Pacifik, ali i svet, ulazi u novu epohu. Možda je Kina to već i uspela.