Od kada je ponovo stupio na dužnost predsednika SAD, gotovo da nema dana, pa čak ni sata u kome negde u zapadnim medijima ne možemo čuti ili pročitati o obavezi koju je Donad Tramp imeprativno zadao svim članicama NATO, a posebno onima u EU – o neophodnosti izdavanja 5% od BDP za njihove armije i odbranu zemalja članica, umesto dosadašnjih (najčešće) 2%.

Motiva za tu odluku je više, a ukrajinski sukob i upadljivo jačanje ruskih oružanih snaga i svekolikih kapaciteta RF koji prate njenu amriju, jedan je od vodećih motivatora ovakvog nastojanja Bele kuće, i posebno tamošnje duboke države.

Duboka država stvarana je i razvijala se upravo na izazivanju sukoba diljem planete. Moć novca koji je njena suština, kao i njegovo oplemenjivanje i distribucija u zonama dejstvovanja, bilo je i ostalo pravo investiciono ulaganje sa zavidnim povratom u dividendama

Kada je počela svoj pohod ka istoku, duboka država i njena neoliberalna politika u kojoj se otvarao put njenim moćnim kompanijama i njenoj intresnoj grupi, ni sanjala nije da će se na tom putu podići kolosalna rampa u srcu Evrope, a gde se otrilike geografski i nalazi Ukrajina. A ta „rampa“ je, pogađate, bila ruske proizvodnje.

Niko ne voli da gubi, još manje da se to i vidi

Trebalo je nešto učiniti. Pobeda Donalda Trampa samo je jedan od izlaza iz kritične situacije i plan B duboke države. Kamala Haris je puštena niz vodu. Već u drugoj polovini tamošnje predsedničke kampanje, pažljivom oku posmatrača nije mogla promaći suptilna ali ipak temeljna promena narativa koji je reterirao u odnosu na republikanskog kanditata, a to je posebno bilo upadljivo nakon odluke da upravo Kamala kao potpuni autsajder, bude nosilac odbrane te politike sve nastalo iznenadnom i u suštini netransparentnom odlukom o prisilnom povlačenju Bajdena iz zahuktale i već poodmakle predsedničke trke.

Put blistave pobede republikanskom kandidatu postao je tako – nebranjenim. A zašto se to dogodilo kao i za više detalja, kliknite na ima ko zna.

Trampova pobednička deviza glasi: America first (Amerika na prvom mestu). Sa instruiranim budžetima zapadnih saveznika u visini od 5% ukalkulisanih u lokalne budžete zemalja članica, nije nemoguće da će to i postići.

Naime, budžeti (tačnije, BDP) članica NATO, bez SAD, sveukupno stvaraju čak 26.000 milijardi USD. I ovde je opet u igri više činjenica, od kojih su dve ključne. Prva je ono o profilu namene, naime, od pomenutih planiranih 5% izdvajanja od kojih je 1,5% namenjeno infrastrukturi i drugim pratećim „nevojnim“ ali svakako logističkim elementima neophodnim za rad i dejstvovanje oružanih snaga, dok je preostalih 3,5% direktno opredeljeno za nabavku naoružnja. U prevodu, neposredno za nabavku vojnih ratnih potencijala – izdvajaće se svake godine (!), zaključno sa 2035, čak 910 milijardi USD! Godišnje!

Bez već uveliko izdvajanih 850 milijardi USD koje izdvajaju SAD. (Primer odnosa „snaga“ u toj situaciji, ruski vojni budžet iznosi i to u ratnim okolnostima, 130 miljardi USD, dok će zajednički vojni budžet zapadnih saveznika blizu 1.800 milijardi USD! Ili, čak  13 puta više u odnosu na RF.

A tu sada dolazi do izražaja i onaj Trampov slogan (a sasvim sigurno i duboke države) „Amerika na prvom mestu“, kao druga ključna činjenica – 70% potrebe (od onih 910 milijardi $) za kupovinom naoružanja i vojne tehnike, zadovoljavaće se od proizvođača iz SAD! Ili, blizu 640 milijardi $ direktnih narudžbi iz NATO zemalja za američku namensku industriju – godišnje.