I ne samo zamena teza: upravo zapadni mediji upozoravaju da NATO zaostaje u globalnoj tehnološkoj trci u naoružanju, dok Evropa ulazi u najveći ciklus vojnog investiranja od završetka Hladnog rata.

Samit koji bi mogao da odredi budućnost Alijanse

U Ankari je počeo dvodnevni samit NATO-a, na kojem su se okupili lideri svih 32 članice Alijanse, kao i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predsednik Južne Koreje Li Dže Mjung i predstavnici Australije, Japana, Novog Zelanda i više država Persijskog zaliva.

Zvanično, glavne teme su jačanje odbrambenih sposobnosti, nastavak pomoći Ukrajini i prilagođavanje NATO-a novim bezbednosnim izazovima. Međutim, iza diplomatskih saopštenja krije se mnogo ozbiljnija rasprava – kako sačuvati vojnu dominaciju Zapada u svetu koji se ubrzano menja.

"Ruska agresija na granice NATO-a" ili istorijska zamena teza?

Među prvim izveštajima zapadnih medija posebno se izdvojila tvrdnja da samit protiče u senci "rastuće ruske agresije na granice NATO-a".

Takva formulacija za mnoge predstavlja gotovo školski primer zamene teza.

Od završetka Hladnog rata NATO se proširio sa 16 na 32 članice. Granice Alijanse pomerene su stotinama kilometara na istok, uz prijem gotovo svih nekadašnjih članica Varšavskog pakta, kao i baltičkih država koje se danas neposredno graniče sa Rusijom. U međuvremenu, infrastruktura NATO-a, baze, protivraketni sistemi i multinacionalne borbene grupe raspoređeni su duž gotovo čitavog istočnog krila saveza — direktno uz granice Ruske Federacije.

Zapadne prestonice tvrde da svaka država ima pravo da bira sopstvene saveze, dok Moskva upravo širenje NATO-a već decenijama navodi kao jednu od ključnih bezbednosnih pretnji.

Bez obzira na političke stavove, činjenica ostaje da je bezbednosna arhitektura Evrope danas zasnovana na ubrzanom gomilanju vojne sile sa obe strane.

Tramp ponovo traži više novca

Američki predsednik Donald Tramp ni u Ankari nije promenio ton.

Još uoči samita poručio je da je "apsurdno" da Sjedinjene Države nastavljaju da snose najveći deo tereta kolektivne odbrane, dok evropski saveznici, kako smatra, godinama nisu dovoljno ulagali u sopstvene vojske.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute pokušava da ublaži tenzije tvrdeći da evropske članice i Kanada već sada ulažu oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda u odbranu i bezbednost i da se približavaju nivou američkih izdvajanja.

Ipak, među diplomatama postoji bojazan da će mnoge države najveće kupovine oružja odložiti do poslednjih godina pred ispunjenje cilja iz 2035, umesto da modernizaciju sprovedu postepeno. Šta je najznačajnije u Trampovom insistiranju na povećanju budžetskih izdvajanja članica? Hiljade milijardi neto zarade za SAD, o čemu sve možete saznati upravo — OVDE.

Evropa otvara novčanik bez presedana

NATO trupe, zajednička vežba (Foto: iiss)

Da Trampov pritisak daje rezultate pokazuje i obim planiranih ulaganja.

Nemačka priprema program zaduživanja vredan čak 900 milijardi dolara za modernizaciju Bundesvera i vojne infrastrukture, čime definitivno napušta decenijama važeću fiskalnu uzdržanost. Reč je o jednom od najvećih programa vojnog finansiranja u savremenoj evropskoj istoriji.

Istovremeno, Kanada predvodi inicijativu za osnivanje Globalne banke za odbranu, čiji će cilj biti lakše finansiranje malih i srednjih kompanija koje proizvode vojnu opremu i razvijaju nove tehnologije.

Na marginama samita očekuje se potpisivanje desetina međunarodnih ugovora između evropskih i američkih proizvođača naoružanja, dok će zajednički projekti transatlantske vojne industrije predstavljati jedan od glavnih rezultata skupa u Ankari.

Ukrajina dobija 70 milijardi evra, ali ne i novi američki novac

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u Ankari će pokušati da obezbedi nastavak vojne pomoći i dodatne sisteme protivvazdušne odbrane Patriot tokom bilateralnog sastanka sa Donaldom Trampom.

Nacrt završne deklaracije predviđa finansijsku podršku Ukrajini u iznosu od 70 milijardi evra tokom 2026. godine, uz najavu sličnog iznosa i naredne godine.

Međutim, iza impresivne brojke krije se drugačija slika.

Oko 30 milijardi evra potiče iz već ranije odobrenog kredita Evropske unije od 90 milijardi evra, dok Sjedinjene Države neće učestvovati u finansiranju ovog paketa. Drugim rečima, najveći deo tereta preuzima Evropa.

Istovremeno, Ukrajina nastoji da dobije licence za proizvodnju raketa Patriot ili njihovih ekvivalenata, dok pojedini zvaničnici NATO-a tvrde da bi ukrajinska industrija već u narednih godinu dana mogla samostalno da proizvodi presretače sličnih sposobnosti.

NATO priznaje ono o čemu se godinama ćutalo

Možda i najzanimljivije poruke ne dolaze iz Moskve ili Pekinga, već iz samog NATO-a.

Ugledni zapadni mediji poput Financial Timesa, Wall Street Journala, Bloomberga i The New York Timesa poslednjih dana otvoreno pišu da Alijansa zaostaje u prilagođavanju novom načinu ratovanja.

Masovna upotreba bespilotnih letelica, autonomnih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, elektronskog ratovanja i jeftinih preciznih raketa dugog dometa potpuno je promenila karakter savremenih sukoba.

Pojedini visoki komandanti NATO-a priznaju da se operativna doktrina Alijanse i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva iz devedesetih godina prošlog veka. Drugim rečima, problem više nije samo količina oružja, već brzina prilagođavanja tehnološkoj revoluciji koja se odvija pred očima sveta.

Amerika se okreće Aziji

Tramp i Si (Foto: Bela kuća)

Dok evropske članice povećavaju vojne budžete, Vašington razmatra postepeno smanjenje svog vojnog prisustva na evropskom kontinentu.

U opticaju je povlačenje dela borbene avijacije, brodova i ljudstva, uz preusmeravanje resursa prema Indo-pacifičkom regionu, gde Sjedinjene Države sve otvorenije vide Kinu kao svog glavnog strateškog rivala.

Iako zvaničnici NATO-a tvrde da Evropa može da nadoknadi deo američkih kapaciteta, mnoge prestonice strahuju da bi upravo to mogla biti najveća promena u funkcionisanju Alijanse još od završetka Hladnog rata.

Iran i novi bezbednosni izazovi

Rat protiv Irana ostavio je trag i na odnosima unutar NATO-a.

Tramp je javno izrazio nezadovoljstvo zbog toga što pojedine evropske zemlje nisu želele da stave svoje vojne baze na raspolaganje za američke operacije, dovodeći u pitanje, kako je rekao, njihovu lojalnost savezu.

Zbog toga će se u Ankari razgovarati i o bezbednosti Persijskog zaliva i plovidbi kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi značajan deo svetske trgovine naftom.

Više od samita – početak nove epohe?

Ako se pažljivo čitaju zapadne analize, postaje jasno da se u Ankari ne raspravlja samo o budžetima i procentima BDP-a.

Evropa ulazi u najveći talas naoružavanja od Drugog svetskog rata. Nemačka planira rekordno zaduživanje od 900 milijardi dolara. NATO pokušava da modernizuje vojnu industriju, razvije novu generaciju tehnologija i pronađe odgovor na izazove koje su doneli rat u Ukrajini, ubrzani razvoj ruskog i kineskog naoružanja, kao i promenjena američka strategija.

Paradoksalno, upravo oni zapadni mediji koji govore o "ruskoj agresiji na granice NATO-a" istovremeno priznaju da Alijansa prolazi kroz jednu od najvećih unutrašnjih transformacija u svojoj istoriji. Kada se saberu rekordna vojna izdvajanja, priznanja da je postojeća doktrina zastarela i upozorenja da Zapad više nema nespornu tehnološku prednost, postaje jasno da se u Ankari ne vodi rasprava samo o Ukrajini ili Rusiji.

Na samitu se, smatraju mnogi, zapravo odlučuje kako će izgledati NATO u svetu u kojem više nijedna sila ne može sa sigurnošću da računa na potpunu vojnu nadmoć. Ipak, posebno krupne promene će sasvim sigurno izostati, barem za vreme ove administracije. Trampovo često isticanje da razmišlja o napuštanju NATO je posebno neutemeljeno. Niti on to može odlučiti, niti se to isplati SAD. Jedno je, međutim, sigurno — deo evropske pseudopolitičke elite mašta o tome da EU bude nezavisna vojna sila, najvećim delom odvojena od SAD. Ne propustite naše Korisne linkove i saznajte više.