Američki potpredsednik Džej Di Vens zatražio je od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da Kijev obustavi napade na tankere koji prevoze kazahstansku naftu i na infrastrukturu Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC) u području ruske crnomorske luke Novorosijsk. Zahtev je, prema informacijama do kojih je došao Financial Times, upućen tokom telefonskog razgovora 31. jula, a ukrajinski zvaničnici potvrdili su da je Kijev potom obustavio napade na brodove u blizini CPC terminala.

Važna nijansa je, međutim, da Vašington nije tražio od Ukrajine da prestane sa svim napadima na Novorosijsk. Američki zahtev odnosio se pre svega na CPC infrastrukturu i brodove koji nisu ruski, pod uslovom da nisu obuhvaćeni ukrajinskim sankcijama i da ne prevoze rusku naftu ili drugu rusku robu.

Drugim rečima, Amerika je povukla vrlo jasnu granicu: ukrajinska vojna kampanja protiv Rusije ne sme da počne da ugrožava energetske interese SAD i njihovih partnera.

Zašto je baš Novorosijsk postao problem za Vašington

Razlog je jednostavan, ali finansijski veoma važan. Novorosijsk nije samo ruska crnomorska luka. Tamo se nalazi jedan od ključnih izlaznih terminala za naftu koja iz Kazahstana stiže cevovodom dugim oko 1.500 kilometara.

Caspian Pipeline Consortium povezuje ogromna kazahstanska naftna polja sa crnomorskim terminalom kod Novorosijska i predstavlja glavnu izvoznu arteriju Kazahstana. Prema podacima samog konzorcijuma, kroz ovaj sistem odlazi više od dve trećine ukupnog kazahstanskog izvoza sirove nafte. U vlasničkoj strukturi CPC-a pritom se prepliću interesi Rusije, Kazahstana i velikih zapadnih energetskih kompanija.

Upravo tu leži suština američkog pritiska na Kijev.

CPC nije jednostavno „ruski naftovod“. Ruska strana ima značajan vlasnički udeo, ali u konzorcijumu učestvuju i Kazahstan, kao i kompanije poput Chevrona i ExxonMobila. A upravo su američke kompanije duboko vezane za proizvodnju nafte koja kroz ovaj sistem stiže do svetskog tržišta.

Chevron poseduje oko 50 odsto udela u kazahstanskom naftnom projektu Tengiz, najvećem naftnom polju u zemlji, dok Exxon ima oko 25 odsto. Njihovi interesi povezani su i sa samim CPC sistemom.

Zato je za Vašington ukrajinski dron koji udara tanker kod Novorosijska prestao da bude samo oružje u ratu protiv Rusije. Postao je potencijalna pretnja američkoj energetskoj imovini i globalnom tržištu nafte.

Ukrajinski udari već su napravili ozbiljan problem

nakon ukrajinskog napada

Pre američke intervencije Kijev je intenzivirao napade na brodove i infrastrukturu povezanu sa izvozom nafte preko Novorosijska. Posledice su bile mnogo šire od same fizičke štete na pojedinim objektima.

Tokom jula napadi su više puta primoravali Kazahstan da obustavlja ili usporava dotok nafte prema Novorosijsku. Istovremeno su porasli troškovi transporta i osiguranja tankera. Prema podacima kompanije Kpler koje navodi Financial Times, CPC je u julu izvezao svega oko 1,3 miliona barela dnevno, što je bilo više od 300.000 barela dnevno manje nego u junu i oko 600.000 barela dnevno manje nego u maju.

To više nije bio samo lokalni poremećaj.

Kazahstanska nafta je u trenutnim okolnostima postala još važnija za svetsko tržište, jer su poremećaji na Bliskom istoku dodatno ograničili deo globalne ponude. Svaki ozbiljniji problem na ruti Tengiz–Novorosijsk zato može da se prelije na cene nafte, brodski transport i osiguranje.

Vašington je, očigledno, procenio da se ukrajinska kampanja približila tački preko koje više nije mogao da je posmatra samo kao ukrajinsko-ruski sukob.

Jedan tanker već je stradao — i to sa američkim interesom u pozadini

Posebno je značajan događaj od 17. jula, kada je tokom ukrajinskih napada pogođen tanker koji je bio angažovan za Exxon.

Brod je bio u čekanju na ukrcavanje kod CPC terminala kada je napadnut. To je bio vrlo konkretan signal da ukrajinski napadi više nisu samo teorijska opasnost za zapadne kompanije koje posluju u Kazahstanu. Njihova imovina i logistika našli su se neposredno u zoni ratnih dejstava.

Nije slučajno što je izvršni direktor Chevrona Majk Virt još prošlog meseca rekao da kompanija radi sa američkom administracijom i drugim vladama kako bi se obezbedilo da „cevovod ostane u funkciji“.

U prevodu: američke energetske kompanije nisu želele da ratna strategija Kijeva ugrozi jednu od najvažnijih ruta njihovog poslovanja.

Koliko je CPC zapravo važan za Kazahstan

Značaj ovog sistema teško je preceniti.

Cevovod Tengiz–Novorosijsk dug je oko 1.511 kilometara, a njegov morski terminal kod Novorosijska opremljen je sa tri specijalizovana plutajuća privezišta za ukrcavanje tankera. Kroz sistem je od njegovog pokretanja do sada prošlo više stotina miliona tona nafte.

Kazahstan je zahvaljujući CPC-u dobio relativno pouzdan izlaz svoje nafte na svetsko tržište, ali taj izlaz vodi preko teritorije Rusije i završava se u ruskoj crnomorskoj luci.

Tu nastaje paradoks koji je rat dodatno ogolio: Zapad želi da smanji zavisnost od ruske energije, ali istovremeno mora da štiti transportnu infrastrukturu koja delom prolazi kroz Rusiju i preko koje se na svetsko tržište plasira energija iz Kazahstana.

Za SAD je ta ruta posebno važna upravo zato što preko nje prolazi nafta u čijoj proizvodnji učestvuju velike američke kompanije.

Zelenski prihvatio — ali nije odustao od udara na ruske vojne ciljeve

Prema informacijama koje je objavio Financial Times, posle Vensovog razgovora ukrajinska strana nije više napadala tankere kod CPC terminala. Ukrajinski zvaničnici su naveli da su uspostavljeni posebni „mehanizmi“ kako bi se američki zahtev sprovodio u praksi.

Ali to nije značilo prekid ukrajinskih napada na Novorosijsk.

Naprotiv, Kijev je potom nastavio da gađa ruske vojne objekte u toj oblasti. U jednom od najnovijih napada Ukrajina je koristila kombinaciju dronova, raketa „Neptun“ i bespilotnih pomorskih sistema, a kao mete su navedeni ruski položaji protivvazdušne odbrane, pristaništa i druga infrastruktura ruske crnomorske flote.

Zelenski je Novorosijsk opisao kao poslednje veliko uporište ruske flote na Crnom moru.

Dakle, dogovor je vrlo precizan: ruske vojne mete mogu ostati legitimna meta ukrajinske kampanje, ali brodovi i infrastruktura povezani sa međunarodnim energetskim prometom — naročito kada u njima učestvuju američki interesi — ulaze u sasvim drugu kategoriju.

Vašington nije prvi put upozorio Kijev zbog Novorosijska

Ovo nije prvi put da američka administracija pokušava da spreči Ukrajinu da napada infrastrukturu koja može pogoditi američke poslovne interese.

Još ranije ove godine ukrajinska ambasadorka u Vašingtonu Olga Stefanišina govorila je o diplomatskoj intervenciji američkog Stejt departmenta posle jednog od prethodnih ukrajinskih napada na novorosijsku luku.

Sada je, međutim, poruka stigla sa mnogo višeg nivoa — direktno od potpredsednika SAD do ukrajinskog predsednika.

I to pokazuje koliko se promenio karakter ovog problema.

Zašto je Amerika povukla ručnu

Ovde se vidi nešto što je možda važnije od samog telefonskog razgovora Vensa i Zelenskog.

Vašington očigledno ne želi da Ukrajina svojom strategijom napada rusku energetsku infrastrukturu izazove novi poremećaj na globalnom tržištu nafte upravo u trenutku kada je svetska energetska situacija već izuzetno osetljiva.

Istovremeno, Amerika ima sopstveni ekonomski interes da kazahstanska nafta nastavi da teče.

To objašnjava zašto je američka administracija CPC opisala kao ključni kanal kazahstanske energije prema evropskim tržištima i alternativu ruskim izvorima energije.

Paradoks je očigledan: Vašington podržava Ukrajinu u napadima na rusku ratnu mašineriju, ali kada ista ta kampanja počne da ugrožava američke kompanije, kazahstanski izvoz i svetsko tržište nafte — dolazi zahtev za obustavu.

Šta se, zapravo, dogodilo 31. jula

Zato je telefonski razgovor Vensa i Zelenskog mnogo značajniji nego što na prvi pogled izgleda.

Nije reč o opštoj poruci da Ukrajina „smanji napade“. Reč je o veoma konkretnom zahtevu: ne napadajte CPC, ne napadajte ne-ruske tankere koji koriste njegov terminal i ne ugrožavajte transport kazahstanske nafte — osim ako je konkretni brod ili teret već obuhvaćen ukrajinskim sankcijama ili je povezan sa ruskom robom.

Kijev je taj zahtev prihvatio, a činjenica da od 31. jula, prema informacijama koje navodi Financial Times, nije bilo novih udara na tankere u blizini CPC terminala, daje dodatnu težinu celoj priči.

Istovremeno, Ukrajina nastavlja da napada ruske vojne ciljeve u Novorosijsku.

I upravo u toj razlici treba tražiti suštinu cele priče.: kada je meta ruska vojna infrastruktura — rat se nastavlja. Kada bi meta mogla da bude američka kompanija, kazahstanska nafta ili globalno tržište — Vašington povlači crvenu liniju.

To je možda najpreciznija slika stvarnosti rata u Ukrajini: iza velikih geopolitičkih parola i dalje stoje vrlo konkretni interesi, milijarde dolara i cevovodi kojima nafta mora da teče. A kakve je posledice po Rusiju i njenu privredu do sada ostvarila promena ukrajinske taktike i odluka da se neprekidno napada kritična infrastruktura Ruske Federacije, saznajte iz naših Korisnih linkova na kraju ovog teksta.