Posle višenedeljnih talasa ukrajinskih napada dronovima na rusku teritoriju i kritičnu infrastrukturu, Rusija menja taktiku i gotovo svake noći izvodi masovne teške udare na logističke, industrijske i transportne objekte u Kijevu i okolini, na prostor koji je relativno bio pošteđen u dosadašnjim ruskim planovima. Sada se to promenilo. Istovremeno, Ukrajina nastavlja napade bespilotnim letelicama duboko u ruskoj pozadini, a posebno ka Moskvi što će nesumnjivo samo pojačati ionako već razorne ruske udare po Ukrajini i Kijevu posebno.

Čin mazohizma ili taktička nastojanja Zelenskog da izazove snažniju empatiju u očekivanju da se Zapad direktnije umeša?

Rat u Ukrajini promenom ukrajinske taktike svakako ulazi u novu fazu u kojoj obe strane sve češće gađaju ciljeve duboko iza prve linije fronta. Dok Ukrajina poslednjih nedelja gotovo svake noći šalje velike talase bespilotnih letelica prema Moskvi, Krimu i ruskoj kritičnoj infrastrukturi, ruski odgovor postaje sve snažniji i sve češće pogađa Kijev i Kijevsku oblast.

Za razliku od prethodnih godina rata, kada su ovako masovni balistički napadi bili ređi, poslednjih dana ruske rakete gotovo svake noći pogađaju logističke centre, skladišta, industrijske komplekse i transportna čvorišta u ukrajinskoj prestonici i njenoj okolini.

Kijev pod sve žešćim udarima

Prema ruskim i ukrajinskim izvorima, tokom noći Rusija je izvela novi veliki kombinovani napad u kojem su korišćene balističke rakete "Iskander", hipersonične rakete "Cirkon", kao i bespilotne letelice.

Meta su bili logistički centri, distributivni objekti i industrijski kompleksi u Kijevu, Brovarima i drugim delovima Kijevske oblasti.

Ukrajinske vlasti potvrdile su da je na više lokacija izbio veliki broj požara, dok su oštećeni skladišni kompleksi, transportna infrastruktura i poslovni objekti.

Ruski vojni izvori tvrde da su pogođeni objekti korišćeni za logističku podršku ukrajinskim oružanim snagama, dok ukrajinska strana navodi da su među pogođenim objektima i civilni logistički centri.

Logistika pod udarom

Među objektima za koje ruski izvori tvrde da su uništeni nalaze se distributivni centri velikih trgovačkih i logističkih kompanija, uključujući skladišta "Nova Pošta", "Epicentar", "Rozetka", "Fozzi", "Raben Group", kao i centralno skladište jedne nemačke kompanije.

Pojedini ukrajinski mediji potvrđuju ozbiljna oštećenja više logističkih i industrijskih objekata, uključujući fabriku keramičkih proizvoda u Kalinovki, koja je zbog uništenja proizvodnih pogona najavila višemesečni prekid rada.

Ruski izvori procenjuju da je pričinjena šteta višestruko veća od troškova ispaljenih raketa, ali te procene nije moguće nezavisno potvrditi.

Balističke rakete ponovo u prvom planu

Posebnu pažnju privlači sve češća upotreba balističkih raketa.

Ukrajinski mediji poslednjih dana otvoreno govore o sve većim problemima protivvazdušne odbrane usled nedostatka projektila za sisteme Patriot i druge zapadne PVO sisteme.

Zbog toga se u javnosti sve češće postavlja pitanje da li Kijev raspolaže dovoljnim brojem presretača za odbranu od intenzivnih talasa balističkih projektila.

Moskva, s druge strane, očigledno nastavlja da upravo takve rakete koristi protiv ciljeva koje smatra ključnim za ukrajinsku vojnu logistiku.

Ukrajina ne odustaje od napada na Rusiju

Istovremeno, ni ukrajinska strana ne smanjuje intenzitet napada.

Tokom noći sirene za vazdušnu opasnost oglašavale su se u više ruskih regiona, uključujući Moskovsku, Tambovsku, Tulsku, Kalušku i Rjazansku oblast, dok su upozorenja izdata i na Krimu. Istovremeno, potvrđene su i eksplozije na veše lokacije, ali u ovom trenutku ostaje nejasno da li su one posledica preciznog dejstva ukrajinskih dronova, ili njihovog detoniranja usled presretanja i obaranja.

Prema ruskim izveštajima, ukrajinske bespilotne letelice pokušavale su da zaobiđu višeslojni sistem protivvazdušne odbrane oko Moskve, koristeći različite pravce prilaza i koordinisane rute leta.

Ruske vlasti saopštile su da su sistemi protivvazdušne odbrane i mobilne jedinice dejstvovali na više lokacija radi presretanja dronova.

Spirala eskalacije bez naznaka usporavanja: Spaljeno 500 miliona dolara za sat i po

Najnoviji događaji pokazuju da rat prerastao u sukob u kojem obe strane nastoje da protivniku nanesu što veću štetu daleko od prve linije fronta. Dok Ukrajina postepeno, ali i neprekidno gubi delove svoje teritorije na frontu, opcija dronskog odgovora se činila kao idealnom.

Rusija je isprva bila zatečena, čak i zbunjena, u svakom slučaju nepripremljena za ono što joj se događa. Na Zapadu su bili oduševljeni svojom zamisli da uz pomoć ukrajinskih dronova degradiraju rusku pozadinu, posebno ruski energetski izvozni sektor. Sada, intenzivnim kombinovanim raketnim udarima na Kijev i njegovu okolinu, ukrajinska strana plaća dodatnu izuzetno visoku cenu. Ali i ne samo ukrajinska.

Pored najvećeg logističkog centra u Ukrajini, Novus, izgorelo je i skladište nemačkog proizvođača motornih ulja i auto hemikalija Likui Moli Ukrajina.

Ruski vojni izvori iznose procenu da je noćna upotreba četiri hipersonične rakete "Cirkon", 24 balističke rakete "Iskander" i više od stotinu bespilotnih letelica koštala oko 68 miliona dolara, ali da je pričinjena materijalna šteta višestruko veća.

Prema tim procenama, pogođeni logistički centri, distributivni objekti, skladišta i proizvodni pogoni vredni su više od 500 miliona dolara, pri čemu se navodi da je sve to ostvareno za manje od sat i po intenzivnih udara.

Ako se ovaj tempo nastavi, ukrajinska prestonica bi mogla da se suoči sa najdužom i najintenzivnijom serijom vazdušnih udara od početka rata, dok će ruska pozadina ostati pod stalnim pritiskom ukrajinskih bespilotnih napada. Neko će popustiti prvi.